У проведеном поступку нема битних повреда одредаба парничног поступка због којих се ревизија може изјавити у смислу члана 385. став 1. тач. 1. и 2. ЗПП, а није учињена ни битна повреда члана 354. став 2. тачка 10. у вези чл. 89-106. ЗПП, на коју се у ревизији указује.
Одредбом члана 97. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да странка издаје пуномоћје писмено или усмено на записнику код суда.
Обим пуномоћја одређује странка и она може овластити пуномоћника да предузима само одређене радње или да предузима све радње у поступку (члан 94. ЗПП).
Међутим, прописи материјалног права предвиђају и генерално пуномоћје које садржи овлашћење за предузимање свих правних радњи у вези са пословном делатношћу властодавца са његовом имовином или одређеним правним односом, укључујући и покретање спорова пред судом изузев пред изабраним судом.
Стога, генерално овлашћење које је тужилац издао пуномоћнику и које је оверено код суда производи правно дејство и у овој парници, па је пуномоћник имао овлашћење да у име тужиоца на основу оваквог пуномоћја врши све радње у поступку, изузев повлачења тужбе признања, одрицања или одустанка од правног лека, преношења пуномоћја на друго лице, као и за подношење ванредних правних лекова.
Међутим, те радње у поступку пуномоћник тужиоца није вршио да би му било потребно изричито овлашћење.
Тужени се у ревизији погрешно позива на одредбу члана 91. став 4. Закона о облигационим односима, јер према истој, пуномоћник не може без посебног овлашћења за сваки појединачни случај закључити уговор о изабраном суду, а не забрану покретања спора пред судом.