Нижестепени судови су становишта да тужба са конденаторним захтевом којом је покренут парнични поступак пре отварања стечаја над туженим није подобна за поступање суда након што је потраживање из те парнице оспорено у поступку стечаја и тужилац (поверилац) упућен да у посебној парници утврди основаност оспореног потраживања. Ово утолико пре што је тужилац предходно позван да тужбу уреди тако што ће уместо кондемнаторног поставити утврђујући захтев о постојању оспореног потраживања. Тужилац није поступио по том решењу. Стога је на основу одредбе чл. 127. ст. 1. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији и чл. 187. ЗПП донето решење којим је тужба са кондемнаторним захтевом одбачена као недозвољена.Врховни суд налази да изнето становиште нижестепених судова нема правно утемељење. Неспорно је да се поступак за утврђење спорног потраживања у поступку стечаја покреће тужбом за утврђење, на то упућује одредба чл. 127. ст. 1. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији. јасно је и да позивом на ту одредбу тужилац може исправити и раније поднету тужбу са кондемнаторним захтевом постављањем само захтева за утврђење оспореног потраживања. Међутим, то само по себи не значи да суд не може поступати и по тужбу са кондемнаторним захтевом након што је потраживање из те тужбе оспорено у поступку стечаја и тужилац упућен да његово постојање утврди у парничном поступку. Напротив, тужба са кондемнаторним захтевом увек садржи и захтев за утврђење спорног потраживања. Истина, тај захтев се посебно не истиче, али се он прећутно подразумева. Шта више, он представља прејудицијелно питање чијим се позитивним или негативним решењем опредељује основаност или неоснованост осуђујућег - кондемнаторног захтева на чинидбу. То даље значи да усвојени кондемнаторни захтев у себи садржи и прећутну одлуку суда о постојању таквог потраживања. На правилност тог става упућује одредба чл. 330. ст. 1. ЗПП. Том одредбом се конституише неспорно овлашћење дискрециона власт суда да у случају поднете тужбе са кондемнаторним захтевом по којој је у погледу основа ствар сазрела за пресуђење донесе међупресуду само о основу. Таква пресуда је по својој правној природи утврђујућа - деклараторна одлука суда. Тек по њеној правноснажности суд ће наставити поступак и донети осуђујућу одлуку за исплату утуженог износа. Суд је овлашћен да међупресудом одлучи и о постојању оспореног потраживања у поступку стечаја које је претходно већ утужено постављањем кондемнаторног захтева. Стога нема места правном схватању нижестепених судова да се о постојању оспореног потраживања у поступку стечаја може расправљати само по тужби за утврђење, а не и по тужби са кондемнаторним захтевом.Поступивши супротно нижестепени судови су погрешно применили одредбу чл. 109. ЗПП када су позвали тужиоца да поднету тужбу са кондемнаторним захтевом исправи постављањем само захтева за утврђење оствареног потраживања у поступку стечаја. Тужилац је у жалби указао на постојање ове повреде парничног поступка, а то чини и у ревизији. Стога су побијане одлуке захваћене битном повредом из чл. 354. ст. 1. ЗПП. То су разлози због којих је на основу одредбе чл. 394. ст. 1. ЗПП одлучено као у изреци.Првостепени суд ће у поновљеном поступку отклонити пропуст на који се указује овим решењем. То ће учинити тако што ће по проведеном доказном поступку одлучити о основаности - постојању тужиочевог потраживања према туженом. У случају да такав захтев буде основан суд ће по правноснажности одлуке о истом донети посебно решење којим ће нерасправљени део захтева о осуди туженог на његово испуњење одбацити као недозвољен.