Првостепеним решењем констатовано је да се тужба сматра повученом, па се решење о извршењу трговинског суда укида у целости. Првостепени суд је побијано решење засновао на чињеници да је на рочишту за главну расправу, на страни тужиоца, приступио адвокат по заменичком пуномоћју које му је издао адвокат коме је такође заменичко пуномоћје издао пуномоћник тужиоца адвокат. На тај начин је фактички заменичко пуномоћје адвоката који је приступио на рочишту, издао заменик пуномоћника тужиоца, што по мишљењу првостепеног суда није дозвољено, па је првостепени суд ускратио заступање адвокату који је приступио на рочиште.По мишљењу овог суда, основано тужилац у жалби наводи да је пуномоћник који је адвокат, и на кога је пренето пуномоћје у целини, овлашћен да исто пуномоћје пренесе на другог адвоката. Наиме, у конкретном случају, пуномоћник тужиоца је адвокат и исти је пренео овлашћење за заступање другом адвокату. Првостепени суд је правилно поступио када је дозволио заступање тужиоца од стране адвоката по заменичком пуномоћју, пошто је у члану 89. став 1. тачка 3. ЗПП прописано да је адвокат на основу пуномоћја, коме је странка исто издала за вођење парнице, а није ближе одредила овлашћење у пуномоћју, овлашћен да пренесе пуномоћје на другог адвоката или да овласти другог адвоката на преузимање само појединих радњи у поступку.Међутим, наведене одредбе ЗПП првостепени суд погрешно тумачи кад се ради о ситуацији да је адвокат, који заступа тужиоца по заменичком пуномоћју општег карактера, пренео пуномоћје на другог адвоката да га за мени у заступању тужиоца у овој правној ствари. Ово из разлога што се, по мишљењу овог суда, наведена одредба члана 89. став 1. тачка 3. ЗПП-а може сходно применити и на ситуацију кад адвокат - заменик адвоката пренесе пуномоћје на трећег адвоката или овласти трећег адвоката на предузимање само појединих радњи у поступку.У сваком случају странка може изменити или опозвати изјаву свог пуномоћника на рочишту на коме је та изјава дата. Ако је пуномоћник признао неку чињеницу на рочишту на коме странка није присуствовала или неку чињеницу признао у поднеску, а странка то признање доцније измени или опозове, суд ће ценити обе изјаве у смислу члана 222. став 2. ЗПП.