Првостепеном пресудом је усвојен тужбени захтев тужиоца па су поништене одлуке органа туженог којим је тужиоцу изречена дисциплинска мера престанак радног односа и тужени је обавезан да тужиоца врати на рад.
Испитујући првостепену пресуду сагласно одредбама члана 365. ЗПП суд је нашао да је жалба туженог неоснована.
Посао магационера већ по природи ствари подразумева уз остало чување поверене му имовине тј. робе, односно одговорност за робу и њено чување како је то наведено у опису радног места магационера готових производа.
То, дакако, значи да давањем кључа магацина, кад се исти даје неовлашћено, може настати опасност отуђења робе из магацина.
Међутим, самим чином повреде те обавезе, па иако је у питању тежа повреда радне обавезе, не стичу се односно у конкретном случају, нису се стекли услови за изрицање мере - престанак радног односа.
Чињеница је да је непосредни руководилац тужиоца најавио тужиоцу да у суботу, која је за тужиоца била нерадни дан, стиже роба коју треба истоварити у магацин пекаре, због чега је било нужно отворити и магацин готове робе од кога је кључеве држао тужилац, тј. обавестио га је о потреби да дође у предузеће у одређено време, а да му је тужилац рекао да он има одређеног посла ван места предузећа, да је непосредни руководилац био јасан да се роба мора примити у магацин, али са друге стране, на основу спроведеног поступка у коме су се тужилац и његов непосредни руководилац различито изјашњавали, тј. у коме је тужилац тврдио да се непосредни руководилац сагласио да он кључеве магацина готових производа преда виљушкару, који је иначе морао доћи у предузеће ради уношења робе, па да исти отвори магацин, Како непосредни руководилац тужиоца ништа на то није рекао, произилази као сигурно, да се непосредни руководилац није на било који начин томе успротивио, и не само то, тужилац је доказао да то није био једини случај да је он, због своје спречености морао ангажовати друго лице да га замењује, на пословима магационера.
Према томе, очигледни су пропусти у организацији рада код туженог, јер није одређено ко у таквим случајевима, оправдане спречености магационера, обавља послове магационера.
При свему, а кад је евидентно читав посао текао и у присуству магационера магацина пекаре, који је и преузео пристиглу робу за магацин пекаре, не може се говорити да је тужилац поступао намерно кршећи радне обавезе, нити да је тужилац поступао са крајњом непажњом, јер крајња непажња постоји кад се запослени не понаша онако како би требало да се понаша разуман, иоле пажљив човек.
Оно значи бескрупулозан и потпуно индиферентан однос према обавезама, кад пропуштање дужне пажње прелази меру у којој се услед нехата обично занемарује пажња и опрез на послу, а тога у случају о коме је реч и по мишљењу другостепеног суда није било.
Зато је жалбу туженог као неосновану овај суд одбио, а првостепену пресуду применом члана 368. ЗПП потврдио.
Крајња непажња