У току поступка пред општинским судом утврдјено је да су тужиља и првотужени закључили брак 1980. године, из кога имају двоје малолетне деце и да је спорни стан добио на коришћење првотужени 1985. године.
Уговором закљученим 11. Октобра 1991. године првотужени је спорни стан откупио од друготуженог.
Брак тужиље и првотуженог разведен је пресудом Општинског суда (П.
бр. 2361/92 од 10. јула 1992. године, по тужби тужиље од 13. маја 1991. године). имајући у виду овако утврдјено чињенично стање, општински и окружни суд су правилно применили материјално право, када су одбили тужбени захтев којим је тражено да се утврди да је без пране важности уговор о откупу друштвеног стана, закључен измедју тужених а оверен код суда.
Наиме, када је у току брака, до правноснажности пресуде о разводу брака, брачни друг који је уговорни носилац станарског права закључио уговор о откупу стана, право на стан улази у режим заједничке имовине брачних другова у смислу члана 321. Закона о браку и породичним односима.
Зато брачни друг нема овлашћење да тражи поништај уговора, али може да тражи (како у току, тако и после развода брака) утврдјивање свога удела у стицању овог стана који је откупио други брачни друг, пре правноснажности пресуде о разводу брака.
Према томе, како је у овом случају спорни стан откупљен у току трајања брака, односно до правноснажности пресуде о разводу брака, то тужиља не може тражити поништај уговора о откупу стана него само утврдјење свог удела у стицању овог стана.