Štampa Верзија за штампу

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање незаконитости Одлуке о врстама лиценци Инжењерске коморе Србије број 540/1-4 од 27. маја 2005. године, Одлуке о изменама и допунама Одлуке о врстама лиценци Инжењерске коморе Србије, број 3237/1-6 од 8. јуна 2006. године и Одлуке о изменама и допунама Одлуке о врстама лиценци инжењерске коморе Србије број, 5280/1-5 од 19. октобра 2006. године.

Суд: Уставни суд   Датум: 22.12.2011 Број: ИУо-137/2009
Абстракт:

Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 22. децембра 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање незаконитости Одлуке о врстама лиценци Инжењерске коморе Србије број 540/1-4 од 27. маја 2005. године, Одлуке о изменама и допунама Одлуке о врстама лиценци Инжењерске коморе Србије, број 3237/1-6 од 8. јуна 2006. године и Одлуке о изменама и допунама Одлуке о врстама лиценци инжењерске коморе Србије број, 5280/1-5 од 19. октобра 2006. године.

Образложење

Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену законитости одлука наведених у изреци. У иницијативи се наводи: да се оспореним одлукама онемогућава дипломираним инжињерима рударства за експолатацију течних и гасовитих минералних сировина и дипломираним инжењерима рударства за нафтну и гасну технику да стекну звање одговорног пројектанта; да се тиме доводе у "другоразредан полажај" у односу на инжењере других струка, да су им тиме ускраћена права која проистичу из члана 109. ст. 1. и 2. Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', број 47/03); да је парадоксално да лиценцу "430 Одговорни извођач радова термотехнике, термоенергетике, процесне и гасне технике" може добити машински инжењер, а не и рударски инжењер школован за послове гасне технике.

Уставни суд је дописом од 26. октобра 2011. године Инжењерској комори Србије доставио иницијативу на одговор.

Инжењерска комора Србије је у одговору од 7. новембра 2011. године истакла да је оспорена одлука донета на основу тада важећег Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", број 47/03), Правилника о условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за одговорног урбанисту, пројектанта, извођача радова и одговорног планера ("Службени гласник РС", број 116/04), на који је сагласност дало Министарство урбанизма и грађевине актом број 111-00-19/2003-01 од 20. јуна 2003. године ("Службени гласник РС", број 70/03), као и на основу Статута Инжењерске коморе Србије ("Службени гласник РС", број 70/03), на који је сагласност дало Министарство за капиталне инвестиције актом број 111-00-00033/05-01 од 3. октобра 2005. године. Такође је наведено да Закон о планирању и изградњи регулише услове и начин планирања и уређења простора, уређивања и коришћења грађевинског земљишта и изградње објеката и друга питања од значаја за планирање и уређење простора, коришћење грађевинског земљишта и изградњу објеката, док је законом који регулише област експолатације минералних сировина (рударства), као и изградњу, коришћење и одржавање рударских објеката, поред осталог, регулисано и питање надлежног органа за издавање лиценци диломираним инжењерима рударства. Инжењерска комора је истакла да није овлашћена за издавање лиценци дипломираним инжењерима рударства.

Оспорену Одлуку о врстама лиценци које издаје Инжењерска комора Србије број 540/1-4 од 27. маја 2005. године, донео је Управни одбор Инжењерске коморе Србије, на седници одржаној 27. маја 2005. године, на основу члана 131. став 1. тачка 2) Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', број 47/03), члана 8. став 3. Правилника о условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за одговорног урбанисту, пројектанта, извођача радова и одговорног планера ("Службени гласник РС", број 116/04) и члана 19. став 1. тачка 5. Статута Инжењерске коморе Србије ("Службени гласник РС" број 70/03). Овом одлуком утврђују се врсте лиценци одговорног планера, одговорног урбанисте, одговорног пројектанта и одговорног извођача радова, које Инжењерска комора Србије издаје у складу са Законом о планирању и изградњи, Правилником о условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за одговорног урбанисту, пројектанта, извођача радова и одговорног планера и Статутом Инжењерске коморе Србије (члан 1.). У глави ИВ "Врсте лиценци одговорног пројектанта", од чл. 7. до 16, наведене су одговарајуће струке дипломираних инжењера који могу добити лиценцу одговорног пројектанта, услови за добијање лиценце и листе пројеката, а у глави В "Врсте лиценци одговорног извођача радова", од чл. 17. до 25, на исти начин су прописани услови за издавање лиценци одговорног извођача радова. Наведене одредбе оспорене одлуке не прописују могућност издавања лиценци одговорног пројектанта и одговорног извођача радова дипломираним инжењерима рударства. Одлуком о изменама и допунама Одлуке о врстама лиценци Инжењерске коморе Србије, број 3237/1-6 од 8. јуна 2006. године и Одлуком о изменама и допунама Одлуке о врстама лиценци инжењерске коморе Србије, број 5280/1-5 од 19. октобра 2006. године , као ни основном одлуком, нису обухваћени дипломирани инжењери рударства.

Оцењујући основаност захтева подносиоца иницијативе за покретање поступка за утврђивање незаконитости оспорених одлука, Уставни суд је имао у виду законе који су на снази, сагласно одредбама члана 167. Устава.

Законом о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11) је прописано: да одговорни пројектант може бити лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, односно смера, на академским студијама другог степена (дипломске академске студије-мастер, специјалистичке академске студије), односно на основним студијама у трајању од најмање пет година и лиценцом за пројектовање, да лиценцу за одговорног пројектанта може да стекне лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, односно смера, положеним стручним испитом и најмање три године радног искуства са стручним резултатима на изради техничке документације и са препоруком најмање два одговорна пројектанта или Инжењерске коморе (члан 128. ст. 1. и 2.); да лиценцу за одговорног урбанисту, пројектанта и извођача радова, као и за одговорног планера, издаје Инжењерска комора Србије у складу са законом (члан 162. став 1.); да Инжењерска комора, поред осталог, утврђује испуњеност услова за издавање лиценце за одговорног планера, одговорног урбанисту, одговорног пројектанта и одговорног извођача радова у складу са одредбама овог закона (члан 164. став 2. тачка 2)); да се организација и начин обављања послова из става 1. овог члана ближе уређују статутом и општим актима Коморе (члан 164. став 2.).

Закон о планирању изградњи (''Службени гласник РС'', број 47/03), на основу кога је донет оспорени акт, престао је да важи даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11), а садржао је суштински идентичне одредбе наведеним.

Одредбама члана 109. Закона из 2003. године у односу на које иницијатор тражи оцену законитости оспорених одлука било је прописано: да одговорни пројектант може бити лице са високом стручном спремом одговарајуће струке, односно смера и лиценцом за пројектовање (став 1.); да лиценцу за одговорног пројектанта може да стекне лице са високом стручном спремом одговарајуће струке, односно смера, положеним стручним испитом и најмање три године радног искуства са стручним резултатима на изради техничке документације и са препоруком најмање два одговорна пројектанта или Инжењерске коморе (став 2.).

Министарство за капиталне инвенстиције је Правилником о условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за одговорног урбанисту, пројектанта, извођача радова и одговорног планера (''Службени гласник РС'', бр. 116/04 и 69/06) прописало, поред осталог, да лиценцу за одговорног урбанисту, пројектанта и извођача радова, као и за одговорног планера издаје и одузима, у складу са Законом о планирању и изградњи и овим правилником, Инжењерска комора Србије (члан 2.).

Статутом Инжењерске коморе Србије је прописано: да је Инжењерска комора организација носиоца лиценци којима је у складу за Законом о планирању и изградњи издата лиценца одговорног планера, одговорног урбанисте, одговорног пројектанта и одговорног извођача радова (члан 2.); да су основни циљеви и задаци Коморе, поред осталих, да утврђује испуњеност услова за издавање односно одузимање лиценце за одговорног планера, одговорног урбанисту, одговорног пројектанта и одговорног извођача радова у складу за Законом, Правилником о условима и поступку за издавање и одузимање лиценце за одговорног урбанисту, пројектанта, извођача радова и одговорног планера и општим актима Коморе (члан 10. тачка 2)).

Из цитираних одредаба Закона, Правилника и Статута произлази да је Инжењерска комора организација овлашћена да својим општим актом утврди услове и поступак за издавање лиценце за одговорног планера, одговорног урбанисту, одговорног пројектанта и одговорног извођача радова, у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи, као и да издаје и одузима наведене дозволе.

Подносилац иницијативе сматра да су оспорене одлуке незаконите, јер њима није предвиђена могућност да дипломирани инжењери рударства за експолатацију течних и гасовитих минералних сировина, односно за нафту и гасну технику, стекну лиценцу одговорног пројектанта Инжењерске коморе. Поводом навода иницијатора, Уставни суд је утврдио да је Законом о рударству и геолошким истраживањима (''Службени гласник РС'', број 88/11) прописано: да експлоатацију резерви минералних сировина и геотермалних ресурса, извођење рударских радова изван експлоатационог поља, израду инвестиционо-техничке документације и рударских пројеката за извођење рударских радова, техничку контролу рударских пројеката и вршење стручног надзора може изводити привредно друштво, односно друго правно лице и предузетник, који је регистрован за обављање исте делатности и који има најмање два запослена лица која имају стечено високо образовање на студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије) рударске струке одговарајућег усмерења и овлашћење за обављање тих послова, од чега, најмање једно лице са одговарајућом лиценцом (члан 54. став 1.); да су лиценце за физичка лица које се издају у вези вршења послова експлоатације и геолошких истраживања минералних сировина, у складу са овим законом, поред осталих, лиценца за пројектовање и техничку контролу рударских пројеката (члан 104. тачка 6)); да се лиценце из члана 104. овог закона издају решењем које доноси Министарство надлежно за послове рударства и геолошких истраживања (члан 106. став 1.).

Полазећи од тога да је одредбама члана 128. став 1 важећег Закона о планирању и изградњи прописано да одговорни пројектант може бити лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, односно смера, те да је то било прописано и одредбом члана 109. став 1. Закона о планирању и изградњи из 2003. године који је био основ за доношење оспорене Одлуке о врстама лиценци Инжењерске коморе Србије, Уставни суд сматра да је Инжењерска комора Србије овлашћена да процени која струка и смер су одговарајући за обављање послова пројектаната објеката чија изградња је уређена одредбама Закона о планирању и изградњи, док Министарство надлежно за послове рударства и геолошких истраживања такву процену врши када су у питању лиценце за пројектовање и техничку контролу рударских пројеката. Стога, по оцени Уставног суда, тврдња подносиоца иницијативе да су оспорене одлуке незаконите, јер њима није предвиђена могућност да дипломирани инжењери рударства стекну лиценцу одговорног пројектанта Инжењерске коморе, представљају субјективно мишљење иницијатора о компетентости појединих инжењерских струка за обављање одређених послова, које не даје основа за сумњу у законитост оспорених општих аката.

Имајући у виду наведено, Уставни суд је утврдио да нема основа за покретање поступка за утврђивање незаконитости оспорених одлука, па иницијативу није прихватио, у складу са одредбом члана 53. став 3. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07).

Уставни суд је, на основу свега изложеног и одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић