Виши привредни суд је одбио жалбу тужиоца и потврдио првостепену пресуду.
Врховни суд Србије је нашао да ревизија тужиоца није основана.из утврдјеног чињеничног стања у току првостепеног поступка произилази а су парничне странке закључиле уговор о осигурању на неодредјено време.
Према уговору премија осиграња доспевала је сваке године на одредјени дан.тужилац није платио премију осигурања по протеку рока од једне године од дана доспелости премије а у медјувремену по том року наступио је осигурани случај.
На основу предњих чињеница, правилан је правни закључак привредних судова да је уговор о осигурању закључен на неодредјено време престао по самом закону, због неплаћања премије.
Према одредби чл. 913.ст.4.ЗОО, уговор о осигурању престаје по самом закону ако премија не буде плаћена у року од годину дана од доспелости.
Неосновано се у ревизији истиче да се питање плаћања премије осигурања поставило тек након наступања осигураног ризика.овакво резовање тужиоца није у складу са цитираном одредбом из члана 913.ст.4.ЗОО, јер је према тој одредби за престанак уговора о осигурању "у сваком случају" одлучено да премија осигурања није плаћена у року од годину дана од доспелости.
Према томе, из те одредбе произилази да за престанак уговора о осигурању по сили закона није релативно из којих разлога премија осигурања није плаћена, јер уговор о осигурању престаје "у сваком случају".