Спорно земљиште се у јавним књигама (земљишним књигама), води као приватна својина. Међутим, имајући у виду да се оно налази у граду првостепени суд није утврдио да ли је то земљиште постало друштвена својина по основу Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта "Службени лист ФНРЈ", бр. 52/58 са доцнијим изменама и допунама), Закона о одређивању грађевинског земљишта у градовима и насељима градског карактера "Службени гласник СРС", бр. 32/68 са доцнијим изменама и допунама), или Закона о грађевинском земљишту "Службени гласник СРС", бр. 20/79). Ако је на основу Закона или одлуком Скупштине општине (којој се може уподобити и доношење Детаљног урбанистичког плана), спорна парцела постала друштвена својина са правом коришћења ранијих власника било је нужно испитати да ли је до момента престанка права својине испуњен услов из члана 28. Закона о основама својинско- правних односа за стицање права својине по основу одржаја. Међутим, ако је у току трајања рока за одржај дошло до промене својинског облика и претварања приватне својине у друштвену својину од момента промене нема могућности за стицање права својине по основу одржаја без обзира на државинско стање зато што је члан 29. раније важећег закона о основним својинско- правним односима забрањивао стицање путем одржаја на средствима у друштвеној својини. Брисањем члана 29. које је извршено Законом о основама својинско- правних односа "Службени лист СРЈ", бр. 29/96), није извршена конвалидација и оснажење ранијег државинског стања и успостављање права својине по основу одржаја на средствима и стварима које су биле у друштвеној својини јер Закон у прелазним и завршним одредбама не садржи правило о ретроактивној примени закона па се зато рокови за одржај могу рачунати само за убудуће, од момента ступања на снагу Закона о основама својинско- правних односа (3.08.1996. године).
Напомиње се да земљишно-књижно стање које је постојало у току поступка и у време пресуђења не представља доказ да није дошло до промена својинских односа. Упис у јавне књиге је у смислу члана 33. Закона о основама својинско- правних односа обавезан само у случају постојања правних послова као основа за стицање а не и у случају других начина стицања права својине и промена права својине.