"Одредбом члана 72. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку ( (Сл. лист СРЈ (бр. 12/98) ), који је ступио на снагу 14. марта 1998. године, измењена је одредба члана 382. став 3. Закона о парничном поступку, тако што је прописано да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, предају ствари или извршење неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора, коју је тужилац у тужби навео не прелази износ од 15.000 нових динара.
Наведена измењена одредба примењује се и на оне поступке у којима пре ступања на снагу поменутих измена и допуна није донесена првостепена пресуда или решење којим је поступак пред првостепеним судом окончан,а у смислу члана 111. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку.
Тужилац је у тужби за утврђење права својине према туженим, поднетој суду 12.1.1983. године навео вредност предмета спора од 60.000 тадашњих динара.
Поднеском од 14.12.1992. године тужбени захтев је прецизирао без навођења вредности спора.
До увођења новог динара 24. јануара 1994. године, Уредбом о новом динару ( (Сл.
Лист СРЈ (бр. 6/94, 12/94 и 57/94) ) у периоду од 1.01.1990. године до 23.01.1994. године, услед инфлације четири пута је мењана и утврђивана нова вредност динара, а на основу Закона о промени вредности динара ( (Сл. лист СФРЈ (бр. 83/89), Уредбе о промени вредности динара (Сл. лист СРЈ (бр. 15/92), Закона о промени вредности динара ( (Сл. лист СРЈ (бр. 57/93), и Уредбе о промени вредности динара ( (Сл. лист СРЈ (бр. 83/93 и 86/93) .
По тим прописима у наведеном периоду нова вредност динара у односу на тадашњи новац утврђена је брисањем укупно 20 нула.