Према утврђеним чињеницама, у првостепеној пресуди тужена је за склапање брака са тужиоцем тражила да јој препише целу своју имовину, али се на крају задовољила са 1/2 дела спорне непокретности. До закључења брака није дошло пошто је у међувремену дошло до тешког поремећаја међусобних односа странака, до свађа и туча. Тужена одбија тужиоца од себе говорећи му да је прљав, а кува му храну коју он не може да једе. При таквом стању ствари и по мишљењу другостепеног суда, ове чињенице довољно илуструју постојање грубе незахвалности од стране тужене, а то је према правним правилима имовинског права разлог за раскид уговора о поклону.Овај уговор не може бити одржан и због тога што је несумњиво отпао мотив због којег је тужилац туженој поклонио спорне непокретности. Наиме, до закључења брака између странака није дошло, а то је била основна тужиочева побуда за закључење уговора о поклону. Код уговора без накнаде, побуде из којих је уговор закључен саставни су део самог уговора, иако основ не постоји, онда је и такав уговор ништав у смислу одредбе члана 52. Закона о облигационим односима.