У смислу члана 46. став 1. Закона о меници ("Сл.
ФНРЈ", бр. 104/46 и "Сл.
СФРЈ", бр. 15/65 и 7/70) имаоцу менице солидарно одговарају сви они који су меницу трасирали, акцептирали, индосирали или авалирали.
Потписом менице ствара се самосталан менично-правни однос према имаоцу менице у складу са одредбама Закона о меници, којим су регулисани менично-правни односи.
Уговор о есконту на који се жалилац позива је основни посао по ком је на тужиоца индосирао предметне менице.
Плаћањем есконтних камата не престају обавезе индосанта као регресног дужника по меници.
Одредбом члана 47. Закона о меници одређен је обим права имаоца менице, па треће тужени погрешно закључује да би мимо тога тужилац требао да сноси "известан ризик".