У проведеном поступку је утврђено да је тужилац претрпео повреду на раду и да је у раније вођеном поступку остварио право на накнаду материјалне штете у целости. Решењем Републичког фонда ПИО од 25.06.1997. године код тужиоца је утврђена И категорија инвалидности као последица повреде на раду. Из дописа наведеног Фонда произлази да је И категорија инвалидности наступила као последица повреде на раду 55 и болести 45(/г.
На основу тако утврђених чињеница нижестепени судови су закључили да тужилац има право на накнаду штете као разлике између зараде коју би остварио и пензије коју прима у целости. При томе, судови су сматрали да се тужиоцу не може умањити право стечено решењем (у решењу о пензионисању наведено да је инвалидност наступила као последица повреде на раду) и из разлога што је у раније вођеном поступку остварио право на накнаду материјалне штете у целости.
Основано у ревизији тужени истиче да су нижестепени судови погрешно применили материјално право када су захтев тужиоца усвојили, а да при томе нису у обзир узели чињеницу да је инвалидност код тужиоца наступила не само због повреде на раду већ и због болести.
Одредбом члана 106. став 5. Закона о радним односима из 1996. године је прописано да ако запослени претрпи повреду или штету на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да му надокнади штету.
По оцени Врховног суда, запослени који је постао инвалид рада И категорије и остварио право на инвалидску пензију због смањене радне способности услед повреде на раду, трпи штету која се изражава у виду разлике између зараде коју би остваривао да још увек ради и инвалидске пензије коју прима. Одлука о висини штете зависи од тога да ли је инвалидност наступила само као последица повреде на раду или су на инвалидност утицали и други фактори као што је болест. од утврђења ових чињеница зависи и степен одговорности предузећа за насталу штету.
Због погрешног става нижестепених судова да на висину досуђене накнаде штете нема утицај навод из дописа Фонда да је код тужиоца инвалидност наступила и због болести, првостепени суд је пропустио да утврди да ли је инвалидност код тужиоца настала као последица повреде на раду или су на инвалидност утицали и други фактори као што је болест, а што је довело до тога да је чињенично стање у првостепеној пресуди непотпуно утврђено. То је био разлог да се обе нижестепене пресуде укину."