Решењем Трговинског суда у С. Ст. број 407/01 од 12.9.2001. године предлог Р. М. из С. бившег директора стечајног дужника од 8.7.2002. године одбијен је као неоснован.
У конкретном случају, бивши директор стечајног дужника поднео је захтев стечајном већу за одобрење вођења тзв. "радног стечаја". Р. М. сматра да би радни стечај био економски оправдан.
Жалилац има визију да би стечајни дужник требало да се бави увозом и извозом свега што је профитабилно, велепродајом и малопродајом, туристичким пословима, прометом некретнина и пружањем маркетиншких услуга и постављањем аутомата за игре на срећу и забаву.
Стечајни управник је дао мишљење да бивши директор стечајног дужника није понудио ни један ваљан доказ да би се одобрио радни стечај, да жалилац нема новчана средства и опрему за обављање предметних делатности, па стога нема основа да се одобри вођење "радног стечаја".
Првостепени суд је правилно применио стечајно право када је одбио предлог жалиоца за спровођење тзв. "радног стечаја" над стечајним дужником.
Ово, са разлога што по самој логици ствари стечајни поступак представља крај правног лица који је постао крајње неспособан за плаћање, а тиме и за даље привређивање и опстанак на тржишту.
У стечајном поступку нема места обављању привредних активности стечајног дужника.
Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији у одредбама члана 119. прописује да се у току стечајног поступка могу окончати само они започети послови чије је извршење неопходно да би се спречило наступање штете на имовини дужника.
На основу таквог закључка првостепени суд је правилно применио одредбе чланова 119. и 55. тачка 5. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији одбивши предлог Р. М. из С. бившег директора стечајног дужника за спровођење тзв. "радног стечаја". Стечај.
Радни стечај (члан 119. и 55. тач. 5. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији)