Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Катарина Манојловић Андрић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби Горана Пешића, Шабана Аеровића, Бобана Павловића, Ранка Балевића, Слободана Стевановића, Зорана Јовановића, Љубише Вељковића, Зорана Стојановића, Томислава Вучковића, Драгана Милојевића, Драгише Костића, Јовице Милојковић, Драгана Гојковића, Горана Симоновића, Ненада Матејића, Александра Митића, Бобана Пешића, Животе Матића, Томислава Петровића, Бобана Јовановића, Енвера Ислама, Владице Величковића, Ивана Богосављевића, Петра Спасића, Срђана Станковића, Милана Милосављевића, Светислава Митровића, Новице Митровића, Ненада Исламовића, Бранислава Станковића, Јовице Јовановића, Томислава Стојановића, Драгана Смиљковића, Зорана Стевановића, Звонка Обрадовића, Миодрага Нешића, Драгољуба Петровића, Славољуба Илића, Гордана Радоњића, Слободана Петровића, Љубише Андрејића, Зорана Крстића, Марина Рајића, Миодрага Рајића, Душана Здравковића, Драгана Петковића, Мије Ибраимовића, Драгана Петровића, Драгана Коцића, Зорана Живковића, Дејана Николића, Срђана Јовановића, Миодрага Николића, Зорана Ђорђевића, Славише Стојановића, Драгана Рајковића, Милисава Станојевића, Саше Антова, Зорана Николића, Зорана Михајловића, Драгана Јосифовића, Воје Стојановић, Милорада Младеновића, Драгана Илића, Горана Ивановића, Миодрага Јовановића, Томислава Павловића, Горана Јеремијаш, Драгољуба Живковића, Драгана Јовановића, Дејана Марковића, Звонка Павловића, Вучка Виденовића, Саше Радивојевића, Саше Јовановића, Славка Николића, Славољуба Стојановића, Благосава Стевановића, Братислава Еленова, Саше Петровића, Слађана Савића, Дамира Стевановића, Љубише Цветковића, Јовице Јовановића, Ивана Николића, Радета Апостоловића, Срђана Ранчића, Драгана Марковића, Славише Вељковића, Мирослава Ристића, Јовице Стојиљковића, Миланчета Маркова, Дејана Николића, Зорана Тодорова, Зорана Петровића, Драгана Младеновића, Мил ета Коцића, Зорана Митровића, Горана Ивковића, Бранка Митровића, Слободана Стевановића, Мирослава Ракића, Ивице Стевића, Срђана Јоцића, Владимира Марковића, Милована Пејовића, Бранка Николића, Славише Илића, Димитра Лазарова, Саше Цекића, Јована Цветковића, Душана Смиљића, Радоја Марковића, Милана Ицића, Миодрага Радића, Дејана Плавшића, Братислава Плавшића, Богољуба Милошевића, Бранислава Митића, Драгана Рашића, Зорице Рашића, Небојше Младеновића, Драгана Булатовића, Зорана Миљковића, Синише Мирића, Владана Марковића, Ђорђа Раденковића, Драгана Голубовића, Миодрага Голубовића, Миодрага Рашића, Васипа Османовића, Јовице Рајковића, Ивице Рајковића, Живојина Атанасковића, Топлице Савића, Миодрага Поповића, Лазара Милојевића, Дејана Рашића, Љубена Гусева, Зорана Младенов а, Братислава Голубовића, Бранислава Поповића, Зорана Костића, Светомир а Станчића, Небојше Милосављевића, Миодрага Игњатовића, Ивице Марковића, Синиш е Стојановића, Владимира Илића, Јовице Ранчића, Сафета Диздаревића, Душана Ракића, Драгана Јовановића, Ненада Живковића, Горана Топића, Стојана Лазаревића, Бранисла ва Ђорђевића, Миодрага Петровића, Драгомира Поповића, Славка Бешића, Дејана Бецића, Слободана Станковића, Рад ета Лазовића, Зорана Златановића, Драгана Веселиновића, Саше Андоновића, Драгана Гроздановића, Милоша Станојевића, Славка Марковића, Драгана Бојића, Предрага Васића, Миодрага Бојовића, Марије Ђуровић, Владимира Станковића, Небојше Илића, Милана Стефановића, Борислава Рајковића, Бобана Стаменковића, Милана Лепосавића, Бранислава Живића, Михајла Јоцића, Драгослава Стојановића, Драгана Мрђе, Драгана Шундрића, Топлице Ђорђевића, Карла Годлер а, Владана Михајловића, Срећка Перића, Бобана Коцића, Милована Станојевића, Синише Станковића, Миће Лазаревића, Дарка Петровића, Ивана Раденковића, Миодрага Голубовића, Милана Милосављевића, Миомира Ђокића, Ненада Николића, Даниела Илића, Славише Митића, Љубише Вујачића, Мухарема Селимовића, Слађана Николића, Љубомира Ћирића, Слободана Тодоровића, Драгослава Ранђеловића, Милана Милића, Мил ета Цвејића, Миљана Дамњанчића, Саше Мијајловића, Ненада Ранђеловића, Зорана Дабића, Ивице Хитреца, Живојина Поливакића, Мирољуба Спасића, Слободана Пекића, Ивана Стојковића, Драгана Милетића, Војкана Трифуновића, Слободана Илића, Бобана Бранкавића, Александре Јеленић, Миодрага Цветановића, Аксентиј а Стојковића, Миодрага Митића, Драгише Трифуновића, Радојице Милинчића, Милорада Васића, Александра Крстића, Милосава Дамњановића, Дамира Пармаћ а, Горана Ранђеловића, Братислава Ђорђевића, Зорана Илића, Марка Тадића, Милета Пешића, Ивана Петковића, Предрага Ранђеловића, Саше Величковића, Огњена Косановића, Зорана Младеновића, Амлета Максутовића, Седата Максутовића, Владана Миладиновића, Новице Мустафића, Братислав а Петровића, Рајка Стојиљковића, Бојан а Стојиљковића, Братислава Цекића, Миодрага Илића, Радована Станојевића, Микице Илића, Драгана Стевановића, Божура Ђурковића, Ненада Милутиновић, Горана Васковића, Јована Степановића, Владимира Михајловића, Зорана Живковића, Слађана Јовановића, Горана Миловановића, Мирослава Николића, Бранке Стојановића, Томислава Ђорђевића, Љубодрага Николића, Јовице Нешића, Звонимира Анђелковића, Миодрага Петровића, Дејана Радовановића, Бобана Михајловића, Дејана Цветковића, Горана Динића и Марјана Тодоровића , свих из Ниша , на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 16. јануара 201 3. године, донео је

ОДЛУКУ

1. Усваја се уставна жалба Горана Пешића, Шабана Аеровића, Бобана Павловића, Ранка Балевића, Слободана Стевановића, Зорана Јовановића, Љубише Вељковића, Зорана Стојановића, Томислава Вучковића, Драгана Милојевића, Драгише Костића, Јовице Милојковић, Драгана Гојковића, Горана Симоновића, Ненада Матејића, Александра Митића, Бобана Пешића, Животе Матића, Томислава Петровића, Бобана Јовановића, Енвера Ислама, Владице Величковића, Ивана Богосављевића, Петра Спасића, Срђана Станковића, Милана Милосављевића, Светислава Митровића, Новице Митровића, Ненада Исламовића, Бранислава Станковића, Јовице Јовановића, Томислава Стојановића, Драгана Смиљковића, Зорана Стевановића, Звонка Обрадовића, Миодрага Нешића, Драгољуба Петровића, Славољуба Илића, Гордана Радоњића, Слободана Петровића, Љубише Андрејића, Зорана Крстића, Марина Рајића, Миодрага Рајића, Душана Здравковића, Драгана Петковића, Мије Ибраимовића, Драгана Петровића, Драгана Коцића, Зорана Живковића, Дејана Николића, Срђана Јовановића, Миодрага Николића, Зорана Ђорђевића, Славише Стојановића, Драгана Рајковића, Милисава Станојевића, Саше Антова, Зорана Николића, Зорана Михајловића, Драгана Јосифовића, Воје Стојановић, Милорада Младеновића, Драгана Илића, Горана Ивановића, Миодрага Јовановића, Томислава Павловића, Горана Јеремијаш, Драгољуба Живковића, Драгана Јовановића, Дејана Марковића, Звонка Павловића, Вучка Виденовића, Саше Радивојевића, Саше Јовановића, Славка Николића, Славољуба Стојановића, Благосава Стевановића, Братислава Еленова, Саше Петровића, Слађана Савића, Дамира Стевановића, Љубише Цветковића, Јовице Јовановића, Ивана Николића, Радета Апостоловића, Срђана Ранчића, Драгана Марковића, Славише Вељковића, Мирослава Ристића, Јовице Стојиљковића, Миланчета Маркова, Дејана Николића, Зорана Тодорова, Зорана Петровића, Драгана Младеновића, Мил ета Коцића, Зорана Митровића, Горана Ивковића, Бранка Митровића, Слободана Стевановића, Мирослава Ракића, Ивице Стевића, Срђана Јоцића, Владимира Марковића, Милована Пејовића, Бранка Николића, Славише Илића, Димитра Лазарова, Саше Цекића, Јована Цветковића, Душана Смиљића, Радоја Марковића, Милана Ицића, Миодрага Радића, Дејана Плавшића, Братислава Плавшића, Богољуба Милошевића, Бранислава Митића, Драгана Рашића, Зорице Рашића, Небојше Младеновића, Драгана Булатовића, Зорана Миљковића, Синише Мирића, Владана Марковића, Ђорђа Раденковића, Драгана Голубовића, Миодрага Голубовића, Миодрага Рашића, Васип а Османовића, Јовице Рајковића, Ивице Рајковића, Живојина Атанасковића, Топлице Савића, Миодрага Поповића, Лазара Милојевића, Дејана Рашића, Љубена Гусева, Зорана Младенов а, Братислава Голубовића, Бранислава Поповића, Зорана Костића, Светомир а Станчића, Небојше Милосављевића, Миодрага Игњатовића, Ивице Марковића, Синиш е Стојановића, Владимира Илића, Јовице Ранчића, Сафета Диздаревића, Душана Ракића, Драгана Јовановића, Ненада Живковића, Горана Топића, Стојана Лазаревића, Бранисла ва Ђорђевића, Миодрага Петровића, Драгомира Поповића, Славка Бешића, Дејана Бецића, Слободана Станковића, Рад ета Лазовића, Зорана Златановића, Драгана Веселиновића, Саше Андоновића, Драгана Гроздановића, Милоша Станојевића, Славка Марковића, Драгана Бојића, Предрага Васића, Миодрага Бојовића, Марије Ђуровић, Владимира Станковића, Небојше Илића, Милана Стефановића, Борислава Рајковића, Бобана Стаменковића, Милана Лепосавића, Бранислава Живића, Михајла Јоцића, Драгослава Стојановића, Драгана Мрђе, Драгана Шундрића, Топлице Ђорђевића, Карла Годлер а, Владана Михајловића, Срећка Перића, Бобана Коцића, Милована Станојевића, Синише Станковића, Миће Лазаревића, Дарка Петровића, Ивана Раденковића, Миодрага Голубовића, Милана Милосављевића, Миомира Ђокића, Ненада Николића, Даниела Илића, Славише Митића, Љубише Вујачића, Мухарема Селимовића, Слађана Николића, Љубомира Ћирића, Слободана Тодоровића, Драгослава Ранђеловића, Милана Милића, Мил ета Цвејића, Миљана Дамњанчића, Саше Мијајловића, Ненада Ранђеловића, Зорана Дабића, Ивице Хитреца, Живојина Поливакића, Мирољуба Спасића, Слободана Пекића, Ивана Стојковића, Драгана Милетића, Војкана Трифуновића, Слободана Илића, Бобана Бранкавића, Александре Јеленић, Миодрага Цветановића, Аксентија Стојковића, Миодрага Митића, Драгише Трифуновића, Радојице Милинчића, Милорада Васића, Александра Крстића, Милосава Дамњановића, Дамира Пармаћ а, Горана Ранђеловића, Братислава Ђорђевића, Зорана Илића, Марка Тадића, Милета Пешића, Ивана Петковића, Предрага Ранђеловића, Саше Величковића, Огњена Косановића, Зорана Младеновића, Амлета Максутовића, Седата Максутовића, Владана Миладиновића, Новице Мустафића, Братислав а Петровића, Рајка Стојиљковића, Бојан а Стојиљковића, Братислава Цекића, Миодрага Илића, Радована Станојевића, Микице Илића, Драгана Стевановића, Божура Ђурковића, Ненада Милутиновић, Горана Васковића, Јована Степановића, Владимира Михајловића, Зорана Живковића, Слађана Јовановића, Горана Миловановића, Мирослава Николића, Бранке Стојановића, Томислава Ђорђевића, Љубодрага Николића, Јовице Нешића, Звонимира Анђелковића, Миодрага Петровића, Дејана Радовановића, Бобана Михајловића, Дејана Цветковића, Горана Динића и Марјана Тодоровића и утврђује да су пресудом Основног суда у Нишу П. 2905/10 од 12. фебруара 2010. године и пресудом Апелационог суда у Нишу Гж. 3994/10 од 3. фебруара 2011. године повређена права подносилаца уставне жалбе на једнаку заштиту права пред судовима из члана 36. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.
2. Одлуку објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Образложење

1. Горан Пешић из Ниша и други подносиоци уставне жалбе наведени у уводу, односно изреци, преко пуномоћника Срђана Алексића, адвоката из Ниша, поднели су 22. марта 2011. године уставну жалбу против пресуде Основног суда у Нишу П. 2905/10 од 12. фебруара 2010. године и пресуд е Апелационог суда у Нишу Гж. 3994/10 од 3. фебруара 201 1. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и права на једнаку заштиту права пред судовима из члана 36. став 1. Устава.
Подносиоци уставне жалбе наводе да се „одлуке првостепеног и другостепеног суда не могу сматрати правичним (...) јер су судови начинили битну повреду одредаба Закона о парничном поступку, будући да током поступка суд није извео све доказе које су тужиоци предлагали“, и да је тиме „самовласно променио суштину тужбеног захтева тужилаца“, и то тако што је као “правни основ потраживања навео штету, а не дуг, како су то навели тужиоци“. Подносиоци су, такође, истакли да им је повређено уставно право на једнаку заштиту права пред судовима, зајемчено одредбом члана 36. став 1. Устава. У прилог својим тврдњама су приложили пресуду Окружног суда у Београду Гж. 2386/08 од 16. јула 2008. године. Предложили су да Уставни суд усвоји уставну жалбу и поништи оспорене пресуде.
2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.
У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе повређено или ускраћено њихово Уставом зајемчено право или слобода.
3. Уставни суд је у спроведеном поступку, из садржине уставне жалбе и достављене документације, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:
Оспореном пресудом Основног суда у Нишу П. 2905/10 од 12. фебруара 2010. године одбијен је тужбени захтев тужилаца, овде подносилаца уставне жалбе, којим су тражили да се обавеже тужена Република Србија - Министарство одбране - Војна пошта 1410 Ниш, да сваком од тужилаца исплати одређене новчане износе, ближе наведене у изреци првостепене пресуде, за учешће у рату током 1999. године, на име неисплаћених ''ратних дневница'' и накнаде трошкова због одвојеног живота од породице, са законском затезном каматом почев од доспећа сваког појединачног износа до коначне исплате. Истом пресудом тужиоци, овде подносиоци уставне жалбе, су обавезани да накнаде туженом тр ошкове поступка у износу од 3.000,00 динара.
Оспореном пресудом Апелационог суда у Нишу Гж. 3994/10 од 3. фебруара 2011. године одбијена је као неоснована жалба тужилаца, овде подносилаца уставне жалбе, и потврђена је првостепена пресуда Основног суда у Нишу П. 2905/10 од 12. фебруара 2010. године .
Из увода првостепене пресуде произлази да је тужба у овој правној ствари поднета „ради дуга“.
Пресудом Окружног суда у Београду Гж. 2386/08 од 16. јула 2008. године одбијена је жалба тужене и потврђена пресуда Другог општинског суда у Београду П. 4734/07 од 31. октобра 2007. године, којом је обавезана тужена да тужиоцу Д. Ц. из Александровца на име измирења дуга због неисплаћених дневница у периоду од 24. марта до 23. јуна 1999. године плати опредељени новчани износ, са законском затезном каматом , како је ближе означено у изреци.
4. Одредбама Устава, на чију повреду указују подносиоци у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.) и да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе (члан 36. став 1.).
Одредбама Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и „Службени лист СРЈ“, бр. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 и 44/99), поред осталог, прописано је: да правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција (члан 172. став 1.); да потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од кад је оштећеник дознао за штету и за лице које је штету учинило, као и да у сваком случају ово потраживање застарева за пет година од кад је штета настала (члан 376. ст. 1. и 2.).
5. Разматрајући разлоге и наводе уставне жалбе, Уставни суд је утврдио да су подносиоци уставне жалбе указали на неједнако поступање судова у истој чињеничној и правној ситуацији, сматрајући да им је тиме повређено право на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава. Сагласно изложеном, Уставни суд је у конкретном случају прво пошао од оцене основаности навода уставне жалбе који се односе на различито поступање судова поводом исте чињеничне и правне ситуације.
Увидом у достављену правоснажну пресуду Другог општинског суда у Београду П. 4734/07 од 31. октобра 200 7. године, која је потврђена пресудом Окружног суда у Београду, Уставни суд је утврдио да је усвојен захтев тужиоца за исплату накнаде за неисплаћене ратне дневнице на име учешћа у рату за време НАТО агресије 1999. године, односно да је у том случају о тужбеном захтеву који је био истоветан са тужбеним захтевом подносилаца уставне жалбе одлучено на другачији, супротан начин – правоснажним усвајањем тужбеног захтева. Дакле, Окружни суд у Београду је, као суд последње инстанце, у достављеној пресуди Гж. 2386/08 од 1 6. јула 2008. године, којом је потврдио првостепену пресуду Другог општинског суда у Београду, заузео другачији правни став од става Апелационог суда у Нишу у оспореној пресуди у односу на право резервиста на накнаду ''ратних дневница'' на име учешћа у рату за време НАТО агресије 1999. године.
По становишту Уставног суда, судови последње инстанце су доношењем различитих одлука о основаности тужбених захтева који су се заснивали на идентичном чињеничном стању и истом спорном правном питању, подносиоце уставне жалбе чији су тужбени захтеви одбијени као неосновани, довели у битно различит положај од онога у коме је био тужилац чији је истоврсни тужбени захтев постављен према истом туженом усвојен. Како су другостепени судови, као судови последње инстанце у предметним парничним поступцима, доносили различите одлуке у идентичној чињеничној и правној ситуацији, Уставни суд је становишта да је таква пракса супротна праву на једнаку правну заштиту пред судовима (видети пресуде Европског суда за људска права: ''Сантос Пинто против Португалије'' од 20. маја 2008. године и ''Беиан против Румуније'' од 6. децембра 2007. године). Видети и Одлуку Уставног суда Уж–2886/2010 од 4. октобра 2012. године.
Полазећи од изложеног, Уставни суд је на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), уставну жалбу у овом делу усвојио, као у првом делу тачке 1. изреке.
6. У погледу навода подносилаца уставне жалбе да им је право на правично суђење повређено тиме што првостепени суд није извео све доказе које су као тужиоци предложили у парничном поступку, конкретно - саслушање странака и вештачење, Уставни суд указује на то да је питање начина на који се доказни поступак спроводи, као и питање прихватљивости и оцене доказа, у надлежности редовних судова. Поступајући у парничном поступку, у складу са начелом слободне оцене доказа, суд није везан, ограничен, или на било који законом прописан начин условљен посебним формалним доказним правилима. Имајући у виду садржину гаранција које се јемче чланом 32. став 1. Устава, Уставни суд је оценио да се овом уставном одредбом не даје странци неограничено право да предлаже извођење доказа пред судом, нити се гарантује право да сви доказни предлози странке буду прихваћени, па тако ни предлог да се саслушају странке или изврши вештачење. С друге стране, Уставни суд истиче да је задатак и обавеза судова да наведу разлоге због којих су одлучили да не изводе доказе које је странка изричито захтевала. Поштовање овог принципа првенствено омогућава странци да касније делотворно и ефикасно користи расположиве правне лекове (види нпр . Одлуку Уставног суда Уж-1100/2008). У конкретном случају, првостепени суд је образложио своју одлуку о неизвођењу доказа тиме што је оценио као основан истакнути материјалноправни приговор застарелости потраживања, па би извођење доказа вештачењем било супротно праву странака да се поступак заврши у разумном року и дужности суда да поступак спроведе без одуговлачења и са што мање трошкова.
У односу на наводе подносилаца уставне жалбе да им је право на правично суђење повређено и тиме што је поступајући суд променио правни основ потраживања, Уставни суд истиче да је одредбом члана 187. став 4. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09) прописано да ће суд поступати по тужби и када тужилац није навео правни основ тужбеног захтева, а ако је тужилац навео правни основ, суд није везан за њега, те је стога, у складу са начелом иура новит цуриа, дужност суда да утврди правни основ тужбеног захтева.
С обзиром на наведено, Уставни суд је оценио да изнети наводи не представљају уставноправне разлоге на којима се могу заснивати тврдње о повреди уставног права на правично суђење. Стога је Уставни суд у овом делу одбацио уставну жалбу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка, као у другом делу тачке 1. изреке.
Уставни суд је овакав став заузео и у Одлуци Уж-2156/2011 од 7. новембра 2012. године.
7. С обзиром на то да је у конкретном случају Уставни суд нашао да нису испуњене претпоставке за испитивање истакнуте повреде права на правично суђење, Суд сматра да објављивање ове одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије“ представља, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, правичан вид задовољења подносилаца уставне жалбе због утврђене повреде права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава, па је одлучио као у тачки 2. изреке.
8. С обзиром на наведено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
др Драгиша Б. Слијепчевић