Оспореном одредбом члана 1. Одлуке, прописано да је Јавно предузеће дужно да прикључак и топлотну подстаницу одржава у исправном стању, уз посебну накнаду коју одређује Управни одбор Предузећа, уз сагласност Извршног одбора Скупштине општине Зајечар.Одредбом члана 113. став 1. тачка 2. Устава Републике Србије утврђено је да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатности.Законом о комуналним делатностима („Службени гласник Републике Србије“, бр. 16/97 и 42/98), одређено је да комуналну делатност производње и снабдевања паром и топлом водом, чине производња, сакупљање и испорука топле воде и паре из даљинског централизованог извора или појединачних извора за грејање стамбених зграда и станова, као и пословних просторија, топловодном мрежом до подстаница потрошача, односно мерног инструмента, обухватајући и подстаницу односно мерни инструмент (члан 4. став 1. тачка 3. и члан 5. тачка 3. Закона).Одредбом члана 6. став 2. Закона утврђено је да су комунални објекти: грађевински објекти са уређајима, инсталацијама и опремом, сама постројења, уређаји и инсталације и други објекти који служе за производњу комуналних производа и пружање комуналних услуга корисницима као и уређено грађевинско земљиште и друга добра у општој употреби, а одредбом члана 14. став 2. тачка 7. Закона утврдио је, као обавеза даваоца комуналне услуге - обезбеђивање сталне функционалне способности комуналних објеката, одржавањем грађевинских и других објеката, постројења и опреме који служе за обављање комуналних делатности.Из наведених одредаба Закона које одређују садржину ове комуналне делатности и с тим у вези појам комуналног објекта, следи да, независно од својинских права, обавеза одржавања оних уређаја и опреме објекта потрошача, који су овим Законом одређени као комунални објекат, односно његов део, јесте обавеза даваоца комуналне услуге.Одредбе Закона о комуналним делатностима имају значење норми посебног и касније донетог закона који у предмету своје регулативе искључује примену другог закона о истој ствари што се у овом случају односи на одредбе Закона о одржавању стамбених зграда.У погледу обезбеђивања средстава за обављање и развој комуналних делатности, Закон о комуналним делатностима одређује као изворе за то: приходе од продаје комуналних производа односно услуга, делове накнада за уређивање и коришћење грађевинског земљишта, самодопринос, као и друге изворе у складу са законом (члан 22. став 1).Уређујући начин образовања цена комуналних услуга које плаћају непосредни корисници, у које спада и испорука топлотне енергије, Закон прописује да о цени комуналне услуге одлучује јавно комунално предузеће уз сагласност органа општине (члан 23. став 1), а да се цена комуналне услуге образује на основу елемената које чине: врста, обим и квалитет услуге који се утврђују стандардима и нормативима које прописује општина; вредност средстава ангажованих у пружању услуга; обим и квалитет уложеног рада у обављању комуналних услуга; висина материјалних трошкова у обављању комуналних услуга, према стандардима и нормативима утрошка енергије, материјалних и других трошкова или планским калкулацијама, као и други елементи у зависности од услова на тржишту и специфичности појединих комуналних услуга (члан 24).Уставни суд сматра да законом установљена обавеза одржавања наведених инсталација потрошача, подразумева и право даваоца услуге на одговарајућу надокнаду, али са она може обезбеђивати само из оних извора средстава које је одредио Закон одредбама чл. 22, 23. и 24.Стога, увођење посебне накнаде за те трошкове које је учињено оспореним прописом скупштине општине, не налази основа у наведеним одредбама закона, и има значење проширивања законом утврђених извора средстава за обављање комуналне делатности, које је скупштина општине предузела без овлашћења у закону.