Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж. 4311/14
7.5.2015. године
НОВИ САД

У ИМЕ НАРОДА

Апелациони суд у Новом Саду у већу састављеном од судија Татјане Миљуш председника већа, Снежане Глушчевић Симовљевић и Здравка Василића, чланова већа, у парници тужиоца Г. К. из С., … … …, чији је пуномоћник О. Ј., адвокат у С., против туженог Р. С., М. П., В. С. С., П. с. у С., коју заступа Д. п., ради накнаде штете, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Основног суда у Суботици П. 636/2014 од 21.7.2014. године, у седници већа одржаној 7.5.2015. године, донео је

ПРЕСУДУ

ОДБИЈА се жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Суботици П. 636/2014 од 21.7.2014. године.

Образложење

Пресудом Основног суда у Суботици П. 636/2014 од 21.07.2014. године одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде штете због нестручног и несавесног рада тужене, неодмерених и неисплаћених трошкова прекршајног поступка, исплати износ од 360.565,00 динара са законском затезном каматом од 13.5.2013. године па до исплате. Одбијен је и евентуални тужбени захтев тужиоца којим је захтевао да се обавеже тужена да му на име накнаде штете због нестручног и несавесног рада, неодмерених и неисплаћених трошкова прекршајног поступка, исплати износ од 183.890,00 динара са законском затезном каматом од 13.5.2013. године па до исплате. Обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 20.851,00 динара са законском затезном каматом од првостепеног пресуђења па до исплате. Одбијен је предлог тужиоца за ослобођење од плаћања судске таксе.

Против ове пресуде благовремену жалбу је изјавио тужилац због битних повреда одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и због одлуке о трошковима парничног поступка.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду, у смислу одредбе 386. ЗПП-а, па је нашао да жалба тужиоца није основана.

У току поступка нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374. ст. 2. тач. 1 до 3, 5,7. и 9. ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности. Није учињена ни битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 374. ст. 2. тач. 12. ЗПП-а, на коју указује жалба, јер побијана пресуда нема недостатака због којих се не може испитати. Није учињена ни битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 374. ст. 2. тач. 1. ЗПП-а, на коју указује жалба, јер је првостепени суд био прописно састављен, није судио судија који је по закону морао да буде искључен или изузет, а у доношењу пресуде је учествовао судија који је учествовао на главној расправи.

Према утврђеним чињеницама, Пресудом Вишег прекршајног суда, Одељење у Новом Саду Прж. 531/13 од 17.1.2013. године уважена је жалба окривљеног Г. К. и преиначена је осуђујућа пресуда Прекршајног суда у Суботици Пр. 4-767/11 од 5.12.2012. године, тако што је поступак против окривљеног, обустављен на основу чл. 216. ст. 1. тач. 6. Закона о прекршајима, јер је наступила застарелост за вођење прекршајног поступка. Истом пресудом одређено је да трошкови прекршајног поступка на основу чл. 131 ст. 2 Закона о прекршајима падају на терет првостепеног суда који је водио поступак. Бранилац О. Ј. је захтевала да Прекршајни суд у Суботици досуди трошкове поступка у износу од 252.565,00 динара са законском затезном каматом почев од дана доношења одлуке па до исплате, на терет буџетских средстава РС, а све према опредељеном трошковнику ближе описаном у првостепеној пресуди. Из разлога што прекршајни суд о захтеву К. Г. за накнаду трошкова поступка није одлучио у року од 3 месеца од дана подношења захтева, у складу са одредбом чл.306. ст. 2. Закона о прекршајима и чл. 197. ст. 6. ЗКП-а, тужилац је 8.7.2013. године покренуо парнични поступак. Решењем Прекршајног суда у Суботици Пр-4-767/11 од 21.8.2013. године одбачен је захтев браниоца окривљеног, О. Ј., за накнаду трошкова прекршајног поступка. Решењем Вишег прекршајног суда, Одељење у Новом Саду Прж. 19002/13 од 25.9.2013. године уважена је жалба браниоца окривљеног и укинуто је ово решење и предмет је достављен првостепеном суду на поновно одлучивање. Прекршајни суд у Суботици је 2.12.2013. године донео решење Пр-4-767/11 којим је одређено да се адвокату О. Ј. као браниоцу окривљеног К. Г. исплати на име награде у овом предмету износ од 119.675,00 динара. Решењем Прекршајног Апелационог суда, Одељење у Новом Саду Прж. 485/14 од 21.1.2014. године делимично је усвојена жалба браниоца окривљеног и преиначено је наведено решење прекршајног суда тако што се уместо наведеног износа на име трошкова награде за рад браниоца има исплатити износ од 176.675,00 динара. Достава другостепене одлуке адвокату О. Ј. је у више наврата била безуспешна, а окривљени К. Г. ју је примио 20.3.2014. године.

На основу овако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања првостепени суд је правилном применом материјалног права одбио тужбени захтев тужиоца као неоснован.

Тужилац тужбом тражи накнаду штете због незаконитог и неправилног рада прекршајног суда приликом одлучивања о захтеву окривљеног за накнаду трошкова прекршајног поступка. Одредбом чл. 172. Закона о облигационим односима прописано је да правно лице одговора за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. Између радње правног лица и штете настале на страни оштећеног мора постојати узрочно-последична веза, односно, настала штета мора бити последица радње правног лица. У конкретном случају наведеним решењем Апелационог прекршајног суда, Одељења у Новом Саду Прж. 485/14 од 21.1.2014. године, коначно је одлучено о постављеном захтеву за накнаду трошкова прекршајног поступка, где је утврђен укупан износ трошкова тог поступка, а преостали део захтева тужиоца је одбијен. Дакле, прекршајни судови су у законом прописаном поступку утврдили потребне трошкове тужиоца и о њима правноснажно одлучили. Из наведеног разлога тужилац није доказао којим радњама је тужени њему причинио штету, чињеница да тужилац није задовољан досуђеним износом не представља основ за одговорност тужене.

Жалбом тужилац указује на одредбу чл. 197. ст. 3. ЗКП-а, којим је прописано да ако захтев за накнаду нужних издатака и награде из става 1. не буде усвојен, или суд о њему не донесе одлуку у року од три месеца од дана подношења захтева, окривљени и бранилац имају право да потраживања остварују у парничном поступку против Републике Србије. Тужилац у жалби истиче да за разлику коју прекршајни судови не досуде, окривљени и бранилац увек имају право да се обрате тужбом парничном суду. Не могу се прихватити овакви жалбени наводи. Имајући у виду изнето прекршајни судови су одлучивали о укупном захтеву тужиоца за накнаду трошкова прекршајног поступка и у том поступку утврдили потребне трошкове тужиоца. Како је о укупним трошковима прекршајног поступка већ одлучено то тужилац не може тражити да се у парничном поступку поново одлучи о његовом захтеву, због чега су жалбени наводи тужиоца неосновани.

Чињеница на коју указује жалба да је прекршајни суд по протеку рока од 3 месеца одлучио о трошковима није од утицаја на правилност донетих одлука. Наиме, цитираном Законском одредбом прописано је право окривљеног и браниоца да по протеку рока од 3 месеца своје потраживање остваре у парничном поступку. Међутим, овим се не дира у право прекршајног суда да и по протеку наведеног рока одлучи о захтевима за накнаду трошкова имајући у виду да ова забрана није законом прописана. С обзиром на наведено, доношењем решења по протеку наведених рокова није повређено право тужиоца, те се жалбени наводи показују као неосновани,а првостепена пресуда као правилна и на закону заснована.

Суд је ценио и остале жалбене наводе тужиоца па је нашао да исти нису од значаја јер не утичу на правилност и законитост донете пресуде због чега их другостепени суд није посебно образлагао.

Правилно је првостепени суд применио одредбу чл. 153. и 154. ЗПП-а приликом доношења одлуке о трошковима парничног поступка.

Имајући у виду наведено другостепени суд је применом одредаба чл. 390. ЗПП-а, одбио жалбу тужиоца и потврдио првостепену пресуду као у изреци ове одлуке.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-судија,
Татјана Миљуш,с.р.
Зто: