Према утврђењу првостепеног суда тужилац је као радник туженог, користећи Општи модел система вредновања послова и радних задатака објављен у "Пословној политици", исти прилагодио специфичним потребама организационог дела туженог. Таквим прилагођавањем општег модела није настао нови систем који би се сматрао интелектуалном и креативном творевином тужиоца.
На утврђено чињенично стање правилно је примењено материјално право кад је тужбени захтев тужиоца као неоснован одбијен. Прилагођавање општег модела система вредновања послова и радних задатака посебној организацији у којој је тужилац био запослен не представља ауторско самосталну интелектуалну творевину, већ је то рад тужиоца извршен у оквиру његових радних обавеза, а на таквом раду тужилац није могао стећи ауторска права сагласно одредби члана 23. Закона о ауторском праву.