Тужени су овластили М.Ð. да их заступа у овој парници. Првостепени суд га, међутим, није позвао на рочиште 23.07.1999. године. Тако је поступио јер је сазнао да се више не бави адвокатуром. Позвао је тужене а пошто се нису одазвали позиву, одржао је рочиште у њиховом одсуству, закључио расправу и донео пресуду којом је усвојио тужбени захтев.
Тужени су поднели предлог за повраћај у пређашње стање због непозивања њиховог пуномоћника на рочиште, али је њихов предлог одбијен јер је првостепени суд нашао да је са престанком адвокатуре, престало и овлашћење М.Ð. да тужене заступа у овом спору.
Овакав став првостепеног суда је погрешан. Према члану 90. став 1. ЗПП, пуномоћник може бити свако физичко лице које је потпуно пословно способно, осим лица које се бави надриписарством. С обзиром на то, М.Ð. је задржао својство пуномоћника и по престанку статуса адвоката. Пуномоћје, по члану 99. ЗПП, може престати једино опозивањем (од стране властодавца) или отказом (од стране пуномоћника). Пошто престанак бављења адвокатуром није предвиђен као основ за престанак парничног пуномоћја, првостепени суд је био дужан да М.Ð. позове на рочиште 23.07.1999. године. Како то није учинио, погрешно је закључио да не постоје оправдани разлози за пропуштање рочишта од стране тужених, па самим тим ни за повраћај у пређашње стање. Тужени су одредили пуномоћника и с разлогом веровали да ће бити заступани и на последњем рочишту за главну расправу. То се није десило пропустом суда, и зато тужени оправдано траже да им се омогући учешће на рочишту пре закључења главне расправе.
Престанак статуса адвоката није разлог за престанак пуномоћја, па лице означено као пуномоћник мора бити позвано на рочиште и кад је престало да се бави адвокатуром, уколико пуномоћје не буде опозвано, односно отказано. Ако је пуномоћник пренео овлашћење на преузиматеља адвокатске канцеларије, позив за рочиште мора бити упућен преузиматељу.
Имајући ово у виду овај суд је, на основу члана 380. тачка 3. ЗПП, преиначио првостепено решење и дозволио повраћај у пређашње стање, у смислу члана 117. став 1. ЗПП. Због тога је на основу члана 117. став 2. ЗПП укинуо пресуду донету на рочишту 27.09.1999. године, како би парницу вратио у оно стање у коме се налазила пре пропуштеног рочишта.