Из садржаја оспореног акта произлази да је тужени орган оцијенио да је првостепени орган, у поступку превођења права корисника. погрешно оцијенио доказе, извео погрешан закључак и тиме погрешно примијенио материјални пропис. и заузео је становиште да из увјерења В.П. 7031 Б. Д. број 108-1 од 12.03.1993. године не произлази да је узрок смрти С.Б. активност везана за вршење војне дужности или друге дужности за циљеве одбране Републике Српске. те да слиједом тога нису испуњени услови из члана 14 став 1. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца („Службени гласник Републике Српске“, бр. 35/99 - у даљем тексту: Закон) да би тужиоци остварили право на инвалиднину.Међутим, по оцјени овог суда, садржај наведеног увјерења не указује да погибија С.Б. није у вези са вршењем војне и друге дужности за циљеве одбране Републике Српске послије 19. маја 1992. године, како је то прописано одредбом члана 2. став 1. тачка 1. наведеног закона.Наиме, уколико је до погибије заиста и дошло усљед саобраћајне несреће, тада је евентуално испуњење или неиспуњење услова из члана 2. став 1. тачка 1. Закона за остварење права из члана 14. тога Закона, а цијенећи садржај тог увјерења, требало утврдити и прибављањем одговарајућег записника о увиђају, те провођењем и других одговарајућих доказа у циљу утврђења да ли се погинули налазио у предметном моторном возилу у свјетлу значења одредбе члана 13. став 1. Закона, али и члана 56. став 2. тачка 1. и 2. Закона о војсци Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 7/92). На ово упућује и одредба члана 105. став 1. Закона, из које произлази да се чињеница смрти лица од ког чланови породице изводе право по одредбама тог закона, утврђује само писаним доказним средствима из времена кад је лице од кога чланови породице изводе право, погинуло или умрло.Дакле, увјерење војне поште, као војне јединице, чији је припадник био погинули С.Б., није једино доказно средство за утврђење чињенице његове смрти, ради остварења права тужилаца из члана 14. Закона, већ то могу бити и друга писана доказна средства, наравно, водећи рачуна о ограничењима датим ставом 2. члана 105. Закона.НАПОМЕНА: Члану 105. став 1. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца („Службени гласник Републике Српске“, бр. 35/99) одговара у нешто измијењеном облику члан 81. став 1. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 46/04).