Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Б. Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, Весна Илић Прелић, др Аг неш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган М. Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић , на основу члана 167. тач. 1. и 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 27. септембра 2012. године, донео је

ОДЛУКУ

1. Утврђује се да одредбе члана 1. у делу који гласи:..."начин утврђивања статуса борца народноослободилачког рата (у даљем тексту: НОР) и ..." , чл. 2. до 5, члана 6. став 1. тач. 1) до 10), тач. 14) до 16), тач. 19) , 25) и 26) и чл. 7. до 9. Уредбе о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите ("Службени гласник РС", број 51/05) , нису у сагласности са Уставом и законом.
2. Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба чл. 10. до 16. Уредбе из тачке 1.
3. Одбацује се захтев за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу Уредбе из тачке 1.

Образложење

Уставном суду поднета су два предлога и две иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и законитости Уредбе наведене у изреци.
Савез удружења бораца Србије, Савез удружења бораца НОР-а АП Војводине-Градски одбор Новог Сада, у предлогу поднетом 30. јуна 2005. године "најоштрије протествује" против доношења Закона о изменама и допунама Закона о правима бораца и војних инвалида и чланова њихових породица и Уредбе о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко инвалидске заштите, због, како наводе, историјске неправде да се "колаборанти са окупационим снагама изједначе са суштинским борцима народно ослободилачког рата". У предлогу се не наводе одредбе Уредбе које оспоравају, нити се дају уставноправни разлози оспоравања Уредбе.
У иницијативи поднетој Уставном суду 4. новембра 2005. године се наводи да, иако је у преамбули Уредбе наведено да се она доноси у извршавању два закона, и то - Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица и Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, она , по оцени иницијатора, уређује материју која се може уредити само законом , чиме је Влада преузела овлашћења која има Народна скупштина. Предлаже да Уставни суд донесе привремену меру и обустави примену Уредбе до доношења коначне одлуке Суда.
Удружење ратних и мирнодопских инвалида Србије предлогом од 1. јуна 2007. године покренуло је поступак за оцену уставности и законитости одредаба члана 2. став 2. и члана 4. став 1. тачка 3) оспорене Уредбе. Одредба члана 2. став 2. Уредбе, према којој се изузетно борцем НОР-а сматра и лице које је у периоду од 12. септембра 1944. године до 15. маја 1945. године приступило партизанским одредима, односно Југословенској армији, оспорава се с образложењем да је Влада признала "четницима права која је могла да призна само Народна скупштина", чиме је повређен Устав Републике Србије. Одредба члана 4. став 1. тачка 3) Уредбе оспорава се с наводом да је Влада прекорачила овлашћења која има, јер је тим чланом Уредбе "овластила саму себе да поништава и мења правне последице правноснажно изречених и извршених судских пресуда", што спада у искључиву надлежност судова, а не управних органа. Предлаже да Уставни суд утврди да оспорене одредбе Уредбе нису у сагласности са Уставом. При томе , у предлогу нису наведене одредбе Устава и закона у односу на које се тражи оцена уставности и законитости наведених одредаба Уредбе.
Иницијативом од 14. јуна 2010. године иницирано је покретање поступка за оцену законитости одредбе члана 2. оспорене Уредбе којом је прописано да се борцем НОР-а, у складу са законом, сматра лице које је ступило у Југословенску војску у отаџбини, односно Равногорски покрет пре 1. јануара 1944. године (мушкарац), односно 1. јануара 1945. године (жена), а учествовало је у НОР-у од дана ступања до 15. маја 1945. године, а да се изузетно, борцем НОР-а сматра и лице из става 1. овог члана које је у периоду од 12. септембра 1944. године до 15. маја 1945. године приступило партизанским одредима, односно југословенској армији. По оцени иницијатора, оспорена одредба Уредбе није у сагласности са одредбама члана 2. ст. 3. и 4. основног Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица јер је том одредбом Уредбе Влада сузила круг лица којима је Закон дао статус борца НОР-а и прописала додатни услов (да су учествовала у НОР-у до 15. маја 1945. године) , чиме би из круга борца НОР-а припадници Југословенске војске у отаџбини, односно Равногорског покрета, били искључени они који су погинули у НОР-у, били заробљени или пре тог рока напустили територију Југославије.
У одговору Владе од 23. децембра 2005. године наводи се: да је борачко-инвалидска заштита уређена Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца ("Службени лист СРЈ", бр. 24/98, 29/98 и 25/2000), Законом о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица ("Службени гласник СРС", број 45/89 и "Службени гласник РС", број 137/04), Законом о правима цивилних инвалида рата ("Службени гласник РС", број 52/96), и четири покрајинска закона који се примењују у погледу признатих права и пет уредби Владе, као и бројним подзаконским актима за њихово спровођење; да је Законом о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица ("Службени гласник РС", број 137/04) извршена само измена и допуна Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица ("Службени гласник СРС", број 54/89), а не и других прописа који уређују ову област; да је тим законом утврђен статус борца НОР-а припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, појам војног инвалида и корисника породичне инвалиднине за ове припаднике и установљена је "Равногорска споменица 1941"; да је Влада на основу члана 90. тачка 2. Устава, а у вези са Законом о правима бораца и војних инвалида и чланова њихових породица ("Службени гласник СРС", број 54/89 и "Службени гласник РС", број 137/04) и Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца ("Службени лист СРЈ", бр. 24/98, 29/98 и 25/ 2000) донела оспорену Уредбу о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите ("Службени гласник РС", број 51/05) којом су ближе уређена права војних инвалида и корисника породичне инвалиднине припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, утврђен поступак и начин остваривања права, органи надлежни за решавање и прецизирани докази и рокови за остваривање права, а све у складу са сврхом и циљем који се хтео постићи законом; да се у предлогу у суштини не наводе аргументи правне природе којима се може оспорити уставност одредаба Уредбе, већ се оне оспоравају првенствено с историјског и политичког становишта односно са становишта целисходности законских решења, а не са становишта њихове несагласности са Уставом. Такође, наводи се да Влада Уредбом није установила ни једно ново право, већ је само уредила начин остваривања права утврђених законом, с обзиром на то да је изричито овлашћена законом да уреди начин утврђивања статуса корисника права по том закону, начин добијања и изглед "Равногорске споменице 1941" и да образује комисију за одлучивање о праву на изузетно месечно новчано примање.
У допуни одговора од 9. септембра 2011. године поводом иницијатива да је одредба члана 2. Уредбе у супротности са одредбом члана 1. Закона о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица ("Службени гласник РС", број 137/04) (у даљем тексту: Закон), односно да је Влада преузела овлашћења законодавног органа када је наведеном Уредбом, с једне стране , проширен круг корисника права по Закону и на оне припаднике Југословенске војске у отаџбини, односно Равногорског покрета који су после 12. септембра 1944. године приступили партизанским одредима, односно Југословенској армији, а да је , с друге стране , сужен круг оних којима је Закон признао статус борца, тиме што се тражи континуитет учешћа у НОР-у и за ове припаднике у периоду од 1. јануара 1944. године (мушкарци), односно од 1. јануара 1945. године (жене), Влада наводи: да је Уредбом прецизирано да се општи услови за признање права прописаних ставом 1. члана 2. Закона у погледу дужине учешћа у НОР-у и у погледу континуитета тог учешћа, имају применити и на припаднике НОР-а који су наведени у члану 3. тог става , дакле и на припаднике Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета и да су ст. 1. и 3. члана 2. Закона сагласни јер и један и други прописују обавезу приступања НОР-у пре 1. јануара 1944. године (мушкарци), односно пре 1. јануара 1945. године (жене) као и континуитет учешћа у НОР-у до 15. маја 1945. године; да се чланом 2. Уредбе прецизирају ове законске одредбе и да су припадници Југословенске војске у отаџбини, односно Равногорског покрета у свему изједначени са припадницима партизанског покрета, а да је ставом 2. члана 2. Уредбе само констатовано да ће континуитет учешћа у НОР-у постојати и ако су припадници Југословенске војске у отаџбини, односно Равногорског покрета после 12. септембра 1944. године приступили партизанским одредима, односно Југословенској армији. Такође, у одговору се наводи да је имајући у виду да је ставом 1. члана 2. Закона прописано да се својство борца НОР-а утврђује на основу решења надлежног органа којим је време од дана ступања у НОР до 15. маја 1945. признато у посебан стаж у двоструком трајању по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, а имајући у виду да је тим прописима могућност утврђивања посебног стажа била прописана само за припаднике партизанског покрета, односно Југословенске армије, то је чланом 1. Закона прописано да ће начин утврђивања статуса борца НОР-а припадника Југословенске војске у отаџбини, односно Равногорског покрета уредити Влада, што је и утврђено чланом 2. као и одредбама чл. 11. до 15. оспорене Уредбе. Оваквим прецизирањем периода учешћа у НОР-у у члану 2. Уредбе, у погледу могућности утврђивања статуса борца НОР-а, нису искључени они припадници Југословенске војске у отаџбини, односно Равногорског покрета који су погинули у НОР-у пре 15. маја 1945. године, јер се њима утврђује својство палог борца , по ком основу се члановима њихових породица признаје право на породичну инвалиднину и друга изведена права, а да се овим искључују они припадници НОР-а који су пре 15. маја 1945. године престали са учешћем у НОР-у, јер немају континуитет тог учешћа, што је сагласно ст. 1. и 3. члана 2. Закона, а што се односи на све учеснике НОР-а. Поводом поднеска Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида Србије да се прописивањем одредбе члана 4. тачка 3) Уредбе Влада умешала у рад правосудних органа, у одговору се наводи да су неосновани наводи подносиоца иницијативе с обзиром на то да је наведена одредба Уредбе сагласна члану 15. Закона којим је прописано да се сва права предвиђена овим Законом односе на све припаднике НОР-а, без обзира да ли су осуђени правноснажним судским пресудама, да су учествовали у борбама против партизанских одреда народноослободилачке војске и Југословенске армије. Наведеном одредбом Закона створени су услови да чланови породица учесника НОР-а који су умрли у току вођења судског поступка због припадности Југословенској војсци у отаџбини, односно Равногорском покрету, или је над њима по правноснажној пресуди донетој из тих разлога извршена смртна казна, могу остварити права прописана законом. Тиме се ни на који начин не покреће питање преиспитивања правноснажних судских одлука, нити се врши мешање у рад судских органа у погледу мењања тих одлука, већ се само прописује да те пресуде неће бити сметња за остваривање прописаних права.
Из свих наведених разлога Влада сматра да је оспорена Уредба у сагласности са Законом о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица и са Уставом Републике Србије и предлаже да Уставни суд не прихвати предлоге и иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и законитости оспорене Уредбе.
У спроведеном претходном поступку Уставни суд је утврдио да је оспорену Уредбу о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите ("Службени гласник РС", број 51/05) донела Влада Републике Србије, на основу члана 90. тачка 2. Устава, а у вези са Законом о правима бораца и војних инвалида и чланова њихових породица ("Службени гласник СРС", број 54/89 и "Службени гласник РС", број 137/04) и Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца ("Службени лист СРЈ", бр. 24/98, 29/98 и 20/ 2000). Уредбом се уређује начин утврђивања статуса борца народноослободилачког рата (у даљем тексту: НОР) и начин остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите, као и начин добијања и изглед "Равногорске споменице 1941." (члан 1.). Оспореном одредбом члана 2. Уредбе прописано је да се борцем НОР-а, у складу са законом, сматра лице које је ступило у Југословенску војску у отаџбини, односно Равногорски поркет пре 1. јануара 1944. године (мушкарац), односно пре 1. јануара 1945. године (жена), а учествовало је у НОР-у од дана ступања до 15. маја 1945. године. Изузетно, борцем НОР-а сматра се и лице из става 1. овог члана које је у периоду од 12. септембра 1944. године до 15. маја 1945. године приступило партизанским одредима , односно Југословенској армији. Према оспореном члану 4. став 1. тачка 3) Уредбе, корисником породичне инвалиднине, у складу са законом, сматра се члан породице учесника НОР-а који је умро од последица ране, повреде, озледе или болести у току спровођења судског поступка због припадности Југословенској војсци у отаџбини, односно Равногорском покрету, или је над тим лицем по правноснажној пресуди извршена смртна казна због припадништва Југословенској војсци у отаџбини, односно Равногорском покрету (породица умрлог војног инвалида).
Такође, поред наведених одредаба, оспореном Уредбом је прописано: да се војним инвалидом, у складу са законом, сматра лице које је задобило рану, повреду, озледу или болест, па је због тога наступило оштећење његовог организма најмање за 20% под околностима учешћа у НОР-у у својству припадника Југословенске војске у отаџбини, односно Равногорског покрета, у периоду од 17. априла 1941. године до 15. маја 1945. године (члан 3.); да се корисником породичне инвалиднине у складу са законом сматра члан породице лица које је погинуло, умрло или нестало под околностима из члана 2. ове Уредбе или је умрло од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под тим околностима у року од годину дана од дана настанка оштећења организма (породица палог борца) и члан породице умрлог војног инвалида из члана 3. ове уредбе (породица умрлог војног инвалида) (члан 4. тач. 1) и 2)); да су чланови породице у смислу члана 4. ове Уредбе брачни друг, деца (рођена у браку или ван брака и усвојена), као и пасторчад коју је пали борац, односно војни инвалид издржавао, родитељи, као и очух, маћеха и усвојиоци које је пали борац, односно војни инвалид издржавао (члан 5.). Поред тога, у Одељку ИИ. под називом "Права" (чл. 6. до 8.) Уредбе наведена су права припадника Југословенске војске и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите. Чланом 6. тач. 1) до 26) Уредбе наведена су следећа права: 1) борачки додатак; 2) лична инвалиднина; 3) додатак за негу и помоћ; 4) ортопедски додатак; 5) здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите; 6) ортопедска и друга помагала; 7) накнада за време незапослености; 8) бањско и климатско лечење; 9) породична инвалиднина; 10) увећана породична инвалиднина; 11) месечно новчано примање; 12) накнада трошкова смештаја у установу социјалне заштите; 13) додатак за негу; 14) породични додатак; 15) додатак на децу; 16) изузетно месечно новчано примање; 17) додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце "Равногорске споменице 1941"; 18) професионална рехабилитација и новчана накнада за време професионалне рехабилитације; 19) право на путничко моторно возило; 20) бесплатна и повлашћена вожња; 21) накнада за исхрану и смештај за време путовања и боравка у другом месту; 22) накнада трошкова за путовања; 23) помоћ у случају смрти; 24) накнада погребних трошкова; 25) допунска лична инвалиднина; 26) допунска породична инвалиднина. Одредбама чл. 7. и 8. Уредбе прописано је остваривање права из члана 6. Уредбе бораца НОР-а, чланова породица, умрлих бораца НОР-а, војних инвалида, корисника породичне инвалиднине и носилаца "Равногорске споменице 1941 ." које се остварује на начин и по поступку прописаном Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца ("Службени лист СРЈ" бр. 24/98, 29/98 и 25/ 2000) и Законом о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица ("Службени гласник СРС", број 54/89 и "Службени гласник РС", број 137/04) и Уредбом о правима на допунску заштиту војних инвалида, корисника породичне инвалиднине и цивилних инвалида рада ("Службени гласник РС", бр. 39/92, 45/93, 75/93 и 52/96). У Одељку ИИИ. под називом "Равногорска споменица 1941 ." (чл. 9. и 10.) Уредбе прописано је да право на добијање "Равногорске споменице 1941." (у даљем тексту: Споменица) имају учесници НОР-а под условом да су у Југословенску војску у отаџбини, односно Равногорски покрет, ступили у периоду од 17. априла 1941. до 31. децембра 1941. године; да нису прекидали службу у Југословенској војсци у отаџбини, односно Равногорском покрету до 15. маја 1945. године својевољним напуштањем ове војске, било да су се вратили кућама, дезертирали или се предали непријатељу, осим у случају када су у периоду од 12. септембра 1944. године до 15. маја 1945. године приступили партизанским одредима, односно Југословенској армији. Уколико учесник НОР-а који испуњава услове за добијање Споменице није у животу, она се може постхумно доделити члану његове уже породице (члан 9.). Одредбом члана 10. Уредбе прописан је изглед Споменице. Уредбом је, такође, прописан и начин остваривања права лица из чл . 2. и 3. Уредбе , утврђени су рокови у којима се подносе захтеви за остваривање наведених права, утврђе н је рок за подношење захтева за додељивање Споменице, начин решавања захтева, пропис ан је орган надлежан за одлучивање о правима у области борачко инвалидске заштите, утврђе но је својство борца НОР-а из члана 2. Уредбе и да о додељивању Споменице одлучује решењем комисија из члана 43. став 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица (одељак ИВ под називом " начин остваривања права" - чл. 11. до 15. Уредбе). Одредбом члана 16. прописано је да Уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а да ће се примењивати од 1. октобра 2005. године.
Како су један предлог и иницијатива поднети у време важења Устава Републике Србије од 1990. године, који је престао да важи проглашењем Устава Републике Србије 8. новембра 2006. године, Суд је сагласно одредби члана 167. став 1. тачка 1. Устава, оцену уставности оспорених одредаба Уредбе извршио у односу на Устав Републике Србије од 2006. године.
Према члану 112. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", бр. 109/07 и 99/11), поступци пред Уставним судом започети пре дана ступања на снагу овог закона, окончаће се по одредбама овог закона.
Уставом Републике Србије утврђено је: да је правни поредак јединствен, да уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску, да се однос три гране власти заснива на равнотежи и међусобној контроли, као и да је судска власт независна (члан 4.); да се Уставом јемче и као таква непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законом, да се законом може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остваривање појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права (члан 18. став 2.); да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног поретка, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. до 3.); да се инвалидима, ратним ветеранима и жртвама рата пружа посебна заштита, у складу са законом (члан 69. став 4.); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, систем у области борачке и инвалидске заштите (члан 97. тачка 10.); да Влада утврђује и води политику, извршава законе и друге опште акте Народне скупштине, доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона (члан 123. тач. 1. до 3.); да је Влада одговорна Народној скупштини за политику Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе (члан 124.); да сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају битиу сагласни са Уставом (члан 194. став 3.); да Закони и други општи акти ступају наснагу најраније осмог дана од дана објављивања и могу да ступе на снагу раније само ако за то постоје нарочито оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења (члан 196. став 4.).
Из одредаба члана 69. став 4. и члана 97. тачка 10. Устава произлази овлашћење законодавца да уреди посебну заштиту инвалида, ратних ветерана и жртава рата и да пропише услове под којима ће лица, као припадници одређених формација, стећи статус борца и сва права која им по том основу припадају. Такође, из одредби члана 123. тач. 2. и 3. Устава произлази да Влада извршава законе и друге опште акте Народне скупштине и доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона.
Законом о Влади ("Службени гласник РС", бр. 55/05, 71/05, 101/07, 65/08 и 16/11) прописано је: да Влада извршава законе и друге опште акте Народне скупштине , тако што доноси опште и појединачне правне акте и предузима друге мере (члан 2. став 2.); да Влада уредбом подробније разрађује однос уређен законом, у складу са сврхом и циљем закона (члан 42. став 1.).
Оспорену Уредбу донела је Влада, како се наводи у уводу Уредбе, "у вези са Законом о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица ("Службени гласник СРС", број 54/89 и "Службени гласник РС", број 137/04) и Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца ("Службени лист СРЈ", бр. 24/98, 29/98, 25/2000 и "Службени гласник РС", бр. 101/05 и 111/09).
Наведеним Законом о правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца уређени су услови за остваривање права бораца народноослободилачког рата, учесника ранијих ратова за ослобођење земље, чланова њихових породица, војних инвалида и корисника породичне инвалиднине (члан 1.). Према члану 2. ст. 3. и 4. Закона , статус борца НОР-а у смислу овог закона и у погледу права утврђених овим законом имају и припадници Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета почев од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. године (став 3.), а начин утврђивања статуса лица из става 3. овог члана уређује Влада Републике Србије (став 4.). Одредб ама члана 3. Закона прописано је : да се војним инвалидима и корисницима породичне инвалиднине, поред лица којима је то својство признато по важећем пропису којим су уређена основна права војних инвалида и породица палих бораца, овим законом сматрају и инвалиди и породице палих припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета (став 1.); да се установљава "Равногорска споменица 1941." на коју имају право лица која су од 17. априла 1941. године до 31. децембра 1941. године ступила у одреде Равногорског покрета, односно Југословенске војске у отаџбини, и да се њени носиоци у погледу права утврђених овим законом изједначавају са носиоцима "Партизанске споменице" 1941. (став 2.); да начин добијања и изглед "Равногорске споменице 1941." уређује Влада Републике Србије (став 3.). Одредбом члана 35. Закона прописано је да се сва права предвиђена овим законом односе на све припаднике НОР-а без обзира да ли су осуђени правноснажним судским пресудама да су учествовали у борбама против партизанских одреда народноослободичаке војске и Југословенске армије.
Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца који је, као што је наведено, такође био основ за доношење оспорене Уредбе, уређују се основна права бораца, војних инвалида, породица палих бораца и чланова породица војних инвалида (члан 1.).
Предлозима и иницијативама тражена је оцена уставности Уредбе о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите, наводом да Влада није имала овлашћење да донесе ову уредбу, будући да се ова материја може уредити само законом.
Оцена законитости одредаба члана 2. Уредбе тражена је у односу на одредбе члана 2. ст. 3. и 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица, док је одредба члана 4. став 1. тачка 3) Уредбе оспорена наводом да је "Влада овластила саму себе да поништава и мења правне последице правноснажно изречених и извршних судских пресуда".
Одредбе члана 2. став 3. у делу који гласи "почев од 17. априла 1941. године до 15. маја 1945. године" и става 4. тог члана Закона према коме начин утврђивања статуса лица из става 3. овог члана уређује Влада и у односу на које је тражено покретање поступка за оцену законитости одредаба члана 2. Уредбе, престале су да важе у току поступка пред Уставним судом , даном објављивања Одлуке Уставног суда ИУ-3/2005 у "Службеном гласнику Републике Србије", број 69/12. Такође, на основу ове одлуке Суда престала је да важи и одредба члана 35. Закона према којој су се сва права предвиђена овим законом односила на све припаднике НОР-а, без обзира да ли су осуђени правноснажним судским пресудама да су учествовали у борб ама против партизанских одреда народноослободилачке војске и Југословенске армије, на основу које су према одговору Владе од 9. септембра 2011. године , били створени услови да чланови породица учесника НОР-а који су умрли у току вођења судског поступка због припадности Југословенској војсци у отаџбини, односно Равногорском покрету или је над њима по правноснажној пресуди донетој из тих разлога извршена смртна казна, могу остварити права прописана законом (члан 4. став 1. тачка 3) Уредбе).
Уставни суд је, полазећи од наведеног, утврдио да је одредбама члана 69. став 4. и члана 97. тачка 10. Устава, законодавни орган изричито овлашћен да прописује услове под којима ће лица, као припадници одређених оружаних формација, стећи статус борца, а да Влада према члану 123. Устава има функцију да извршава законе и друге опште акте Народне скупштине и да се уредбама и другим општим актима Владе не могу уређивати односи из надлежности законодавног органа.
Оспорена Уредба донета је у циљу извршавања два закона, и то Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица којим се уређују услови за остваривање права бораца народноослободилачког рата, учесника ранијих ратова за ослобођење земље, чланова њихових породица, војних инвалида и корисника породичне инвалиднине и Закона о основним правима бораца и ратних војних инвалида и породица палих бораца којим се уређују основна права бораца, војних инвалида, породица палих бораца и чланова породица војних инвалида. Уредбом је Влада уредила начин утврђивања статуса борца народноослободилачког рата и начин остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, у области борачко -инвалидске заштите, као и начин добијања и изглед "Равногорске споменице 1941.".
Имајући у виду да су одредбе члана 2. ст. 3. и 4. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица представљале правни основ да Влада уреди начин утврђивања статуса борца НОР-а и за припаднике Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета престале да важе на основу Одлуке Уставног суда ИУ-3/2005 ("Службени гласник РС“, број 69/12), Уставни суд је утврдио да одредба члана 1. у делу који гласи: ..."начин утврђивања статуса борца Народноослободилачког рата (у даљем тексту: НОР) и ..." , није у сагласности са Уставом и законом. Такође, одредбе чл. 2. до 5. којим а се утврђује ко се сматра борцем НОР-а, војним инвалидом, корисником породичне инвалиднине, чланом породице лица којима се утврђивао статус борца и припадни ка Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, нису у сагласности с Уставом с обзиром на то да се та питања , сагласно Уставу , могу уређивати само законом.
Поводом одредаба члана 6. Уредбе кој има су утврђена права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите, Уставни суд је констатовао да је одредбом члана 2. став 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица прописано да статус борца НОР-а у смислу овог закона и у погледу права утврђених овим законом, имају и припадници Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета. Права по овом закону су: 1) месечно новчано примање; 2) додатак за негу, 3) накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите; 4) породични додатак; 5) додатак на децу; 6) изузетно месечно новчано примање; 7) додатак на име разлике између оствареног примања и гарантованог износа за носиоце, "Партизанске споменице 1941." и "Равногорске споменице 1941"; 8) професионална рехабилитација и новчана накнада за време професионалне рехабилитације; 9) накнада трошкова путовања; 10) накнада погребних трошкова; 11) помоћ у случају смрти (члан 5.).
Предметном Уредбом су у области борачко-инвалидске заштите за припаднике Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета прописана права у већем обиму него што су она утврђена чланом 5. Закона, јер су унета и права која су предвиђена Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, која припадницима Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета нису тим законом предвиђена. Будући да је тим законом уређен круг лица којима су утврђена основна права по основу борачко-инвалидске заштите у које не улазе припадници Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета, произлази да је Влада Уредбом као нижим актом од закона, проширила круг права припадницима Југословенске војске и Равногорског покрета која законом нису прописана. Из наведених разлога, по оцени Суда, одредбе члана 6. став 1. тач. 1) до 10), тач. 14) до 16), тач. 19) , 25) и 26) Уредбе нису у сагласности са Уставом и Законом. Како се права из члана 6. Уредбе остварују на начин и по поступку прописаним чл. 7. и 8. Уредбе , то по оцени Суда , и наведене одредбе које су међусобно повезане у делу у коме се права остварују по Закону о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца нису у сагласности са Законом. Уставни суд указује да је Уредба о правима на допунску заштиту војних инвалида, корисника породичне инвалиднине и цивилних инвалида рата ("Службени гласник РС", бр. 39/92, 45/93, 75/93 и 52/96) , на основу које се сагласно члану 7. став 2. оспорене Уредбе остварују права на допунску личну инвалиднину и допунску породичну инвалиднину из члана 6. тач. 25) и 26), у току поступка пред Уставним судом престала је да важи, на основу члана 1. став 1. тачка 2. Уредбе о престанку важења одређених уредби у области борачко инвалидске заштите ("Службени гласник РС", број 35/06).
Одредбама члана 3. ст. 2. и 3. Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица установљена је "Равногорска споменица 1941" на коју имају право лица која су од 17. априла 1941. године до 31. децембра 1941. године ступала у одреде Равногорског покрета, односно Југословенске војске у отаџбини, њени носиоци се у погледу права утврђених овим законом изједначавају са носиоцима "Партизанске споменице 1941", а начин добијања и изглед "Равногорске споменице 1941 ." уређује Влада Републике Србије. Сагласно наведеној законској одредби Влада је Уредбом уредила изглед Споменице (члан 10.), начин добијања Споменице (члан 12.) и начин додељивања Споменица (чл. 14. и 15.), као и ступање на снагу Уредбе у складу са Уставом (члан 16.). Из наведених разлога Уставни суд је утврдио да су наведене одредбе Уредбе у сагласности са Уставом и законом, те је сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду, иницијативу у том делу одбацио , одлучујући као у тачки 2 . изреке.
Међутим, имајући у виду садржину члана 9. Уредбе која прописује услове под којима учесници НОР-а имају право на добијање "Равногорске споменице 1941." Уставни суд је утврдио да та одредба Уредбе није у сагласности са законом, с обзиром на то да се носиоци Споменице у погледу услова и права за њено добијање изједначавају са носиоцима "Партизанске споменице 1941." , што спада у искључиву надлежност законодавног органа.
Одредбама члана 11. и члана 13. Уредбе ближе је уређен начин остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета. Будући да су припадницима Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета права по основу борачко-инвалидске заштите призната на основу Закона о изменама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица од 2004. године, то начин утврђивања одређених чињеница за остваривање законом прописаних права са роком (31. јул 2007. године) за подношење захтева који су прописани одредбама чл . 11. и 13. Уредбе нису несагласни закону. Из наведених разлога Уставни суд иницијативу у том делу одбацио, сагласно члану 53. став 2. Закона о Уставном суду одлучујући као у тачки 2. изреке.
Питања која се постављају у предлозима и иницијативама, а која се тичу утемељења оспорене Уредбе на историјским истинама и чињеницама и вредносног суда о улози Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у народноослободилачкој борби, Уставни суд је оценио да излазе из оквира надлежности Уставног суда утврђеног чланом 167. Устава.
Уставни суд је, сагласно одредби члана 56. став 3. Закона о Уставном суду, одбацио захтев за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорене Уредбе, јер је донео коначну одлуку у овој правној ствари, решавајући као у тачки 3. изреке.
Полазећи од наведеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 2), члана 45. тачка 1) и члана 46. тач. 3) и 5) Закона о Уставном суду и члана 84. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08, 27/08 и 76/11), донео Одлуку као у изреци.
На основу члана 168. став 3. Устава, одредба члана 1. у делу који гласи:..."начин утврђивања статуса борца народноослободилачког рата (у даљем тексту: НОР) и ..." чл. 2. до 5, члана 6. став 1. тач. 1) до 10), тач. 14) до 16), тач. 19), 25) и 26) и чл. 7. до 9. Уредбе о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко инвалидске заштите наведене у изреци , престају да важе даном објављивања Одлуке Уставног суда у "Службеном гласнику Републике Србије".

ПРЕДСЕДНИК
УСТАВНОГ СУДА
др Драгиша Б. Слијепчевић