ПИТАЊЕ:
Потписан је формуларни уговор између издавача и наручиоца о услузи објаве података наручиоца у издањима (публикацијама) издавача и то за временски период од 10 година.
Наведени уговор је на страни наручиоца потписало лице које није било овлашћено да закључује уговоре у име и за рачун правног лица које је у уговору наведено као наручилац.
Издавач шаље рачуне наведеном правном лицу којима потражује цену за услугу објаве података.
Лице наведено у уговору као наручилац прима наведене рачуне и не враћа их издавачу, нити даје изричиту сагласност на потписани уговор. Ово лице је потпуно пасивно. Издавач не позива наручиоца да одобри уговор. Да ли се примање рачуна има сматрати конклудентном радњом којом се даје сагласност на уговор потписан од стране неовлашћеног лица, радника правног лица које је у уговору наведено као наручилац, и то на временски период од 10 година?
Да ли се задржавање ствари, коју је неовлашћено заступани примио од трећег лица на основу уговора закљученог без овлашћења, само по себи може сматрати конклудентном радњом којом неовлашћено заступани одобрава уговор?
Принципијелно је питање разграничења пасивног понашања - ћутања које не значи изражавање воље ради постизања одређене правне сврхе, од конклудентне радње из које се та воља може јасно закључити.
Према одредбе члана 42. Закона о облигационим односима, ћутање понуђеног не значи прихват понуде, па чак нема дејство одредбе о понуди да ће се сматрати као прихватање ако понуђени послату ствар не врати у одређеном року. Дакле, према слову закона само задржавање понуђених ствари није прихват понуде и не може довести до закључења уговора. Истом логиком задржавање ствари само по себи не значи одобрење уговора закљученог од стране неовлашћеног лица. То није конклудентна радња, без осталих околности у смислу одредби члана 39. став 2. Закона о облигационим односима.