Утврдјено је, наиме, да на путу (улици) у насељу којим се пешак кретао не постоји тротоар и да се земљана површина поред коловоза због расквашености и блата није могла користити за кретање пешака, па је кретање пешака десном страном ближе ивици коловоза било у свему сагласно одредбама члана 98. став 2. и члана 99. став 2. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима. Како се пешак у овом случају кретао коловозом градске улице, на њега се не односи одредба члана 101. овог закона о обавезном кретању пешака уз леву ивицу коловоза у правцу свог кретања, којом је одредјен начин кретања пешака по коловозу на јавном путу ван насеља. Кретање пешака по коловозу у насељу је дозвољено одредбом члана 99. став 2. истог закона, ако на улици не постоји тротоар или друга површина одредјена, односно погодна за кретање пешака или, ако тротоар и такве површине постоје, али их пешаци не могу да користе из било ког разлога, с тим што није прописано којом станом коловоза се пешаци морају кретати. Према томе, када се крећу по коловозу у насељу, пешаци могу користити леву или десну његову страну зависно од своје оцене која је од њих сигурнија за кретање, с тим што се морају кретати ближе ивици коловоза, веома пажљиво и на начин којим не ометају или не спечавају саобраћај возила.