За суђење у спору у којем тужилац као власник непокретности тражи да се туженом забрани да га узнемирава (АЦТИО НЕГАТОРИА), искључиво је надлежан суд на чијем се подручју налази непокретности
Основ: | Закон о парничном поступку Закон о основама својинско-правних односа | ||
Суд: | Врховни суд Србије | Датум: 11.02.1996 | Број: Р.303/88 |
Абстракт: |
Полазећи од навода тужбе произлази да тужиља као власница стана тражи да се туженом забрани да је узнемирава, дакле да је реч о својинској тужби (ацтио негаториа) коју подиже власник или претпостављени власник-поседник против сваког оног који узнемирава, (омета) смета његово право својине на било који начин осим одузимања предвиђено одредбом чл. 42. Закона о основним имовинскоправним односима ("Сл. л.
СФРЈ" бр. 6/80.).
На основу одредбе чл. 56. Закона о парничном поступку ("Сл. л.
СФРЈ" бр. 4/77, 36/77, 6/80, 43/82, 69/82, 58/84. и 74/87.) за суђење у споровима о власништву и другим стварима и стварним правима на непокретностима у власништву грађана надлежан је искључиво суд на чијем подручју се налази непокретности.
С обзиром на у тужби захтевани карактер судске заштите овај суд налази да је за суђење искључиво месно надлежан суд где се налазе непокретности, односно у конкретном случају Општински суд у тач.