Првостепени суд је на поуздан начин утврдио да је оптужени као аквизитер новинско-издавачке радне организације у намери прибављања противправне имовинске користи присвојио туђе покретне ствари и готов новац који су му били поверени, тако што је од ове радне организације преузео календаре, па је задржао и за свој рачун продао део ових календара и готов новац присвојио.
Те ствари су биле поверене оптуженом као аквизитеру, по усменом споразуму
Код овако неспорног чињеничног стања погрешио је првостепени суд када је радње оптуженог квалификовао као кривично дело утаје из члана 170. КЗС. Јер, како се основано у жалби јавног тужиоца наводи, оптужени је кривично дело извршио као аквизитер, па како се повереник за продају књига, новина и другог на проценат третира као лице које се налази на раду код радне организације за коју ради, то присвајање поверених му књига, новина и слично или противвредности истих има законско обележје кривичног дела проневере из члана 251. КЗС
При томе је без утицаја за постојање кривичног дела проневере што писмени уговор између оптуженог и оштећене радне организације није потписан јер је оптужени ступањем на посао засновао фактички радни однос са оштећеном радном организацијом и у том својству му је поверен новац и друге покретне ствари
Зато је другостепени суд преиначио првостепену пресуду у погледу правне квалификације дела, тако што је нашао да се у радњама окривљеног стичу елементи кривичног дела проневере из члана 251. КЗС