Полазећи од појма јавне исправе којом се сматра она писмена исправа коју је у прописаном облику издао државни орган у границама своје надлежности, као и исправа коју је у таквом облику издала самоуправна организација или заједница у вршењу јавног овлашћења односно у пословима које врши на основу јавног овлашћења које јој је проверено законом или одлуком друштвено-политичке заједнице заснованој на закону, очигледно је да се ове исправе, чији је издавач путничка агенција односно њена организациона јединица која обавља послове везане за промет путем картица Америцан Еџпресса, не могу сматрати јавним исправама.
Ове исправе се не могу сматрати ни меницом или чеком, иако се користе код безготовинског плаћања, и, бар у погледу намене, имају одређене сличности са овим хартијама од вредности.
Јер, с обзиром на начело формалности које подразумева да хартије од вредности, посебно када су у питању менице и чек, морају садржавати све састојке који су законом прописани као обавезни, те да се све изјаве које су с њима у вези дају у строго прописаној форми, не може бити спорно да се исправе о којима је овде реч не могу сматрати ни меницом ни чеком.
Најзад, не може бити спорно да се ове исправе не могу сматрати ни неком другом исправом у смислу става 3. члана 233. КЗС (тестамент, јавна или службена књига или друга књига која се мора водити на основу закона).
Према томе, фалсификовање потписа на картици Америцан Еџпресса односно писмену које се сачињава приликом њеног коришћења, извршено од стране корисника картице, садржи сва обележја кривичног дела фалсификовања исправе из члана 233. став 1. КЗС, а не, како у овом случају првостепени суд погрешно закључује, става 3. исте законске одредбе.