Уставни суд у саставу: председник Весна Илић Прелић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, Катарина Манојловић Андрић, др Агнеш Картаг Одри, др Боса Ненадић, мр Милан Марковић, др Драгиша Б. Слијепчевић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тач. 1. и 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 30. октобра 2014. године, донео је

ОДЛУКУ

Утврђује се да одредба члана 85. став 3. Статута Универзитета у Београду (''Гласник Универзитета у Београду'', бр. 162/11-пречишћени текст, 167/12, 172/13 и 178/14), у делу који се односи на одређивање статуса студента из става 2. овог члана Статута, у време важења, није била у сагласности са Уставом и законом.

Образложење

И

Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 85. ст. 2. и 3. Статута Универзитета у Београду (''Гласник Универзитета у Београду'', број 162/11-пречишћени текст). У иницијативи се наводи да, према одредбама члана 85. ст. 2. и 3. Статута, на неки од факултета Универзитета у Београду, студент неког другог универзитета у Србији, па чак и да оствари максималних 60 европски преносивих бодова (ЕСПБ), може се уписати само у статусу самофинансирајућег студента. Стога, иницијатор сматра да су ове одредбе Статута у супротности са одредбама члана 21. ст. 1. и 3. Устава, којима је ''зајемчена једнакост свих пред Уставом и законом'' и ''забрањена свака дискриминација, непосредна и посредна, по било ком основу'', па и по основу тога да је неко услед друштвеног порекла или имовног стања уписао факултет ван састава Универзитета у Београду, односно у ''унутрашњости'' Србије. Иницијатор, такође , сматра да су ове одредбе Статута у супротности са одредбом члана 71. став 3. Устава, којом је утврђено да сви грађани имају, под једнаким условима, приступ високошколском образовању. У иницијативи се даље наводи да оспорене одредбе Статута ни су у сагласности ни са одредбама члана 87. став 3. и члана 88. ст. 1, 2. и 3. Закона о високом образовању (''Службени гласник РС'', бр. 76/05, 100/07 - аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12 и 89/13), којима су прописана правила студија и одређен статус студената, као ни са одредбом члана 124. став 1. истог закона, којим је прописано прелазно решење о потребном броју ЕПСБ бодова (48, уместо 60 ЕПСБ бодова) за буџетско финансирање студента у школској 2009/2010, односно 2010/2011. години. Наиме, иницијатор сматра да се оспореним одредбама Статута студентима са факултета из ''унутрашњости'' не даје могућност да се на више године студија упишу као буџетски студенти не са освојених 48 ЕСПБ бодова, него ни са освојених 60 ЕСПБ бодова, чиме се, према мишљењу подносиоца иницијативе, стварају студенти ''првог и другог реда'', односно да студенти из ''унутрашњости'' Србије имају приступ Универзитету у Београду само као студенти који плаћају школарину, односно као да су страни држављани. На крају иницијатор сматра да оспорене одредбе члана 85. ст. 2. и 3. Статута нису у сагласности ни са одредбом члана 91. став 2. Устава, којом је утврђено да је ''обавеза плаћања пореза и других дажбина општа'', јер грађани из ''унутрашњости'' Србије морају да плаћају порез из кога се финансира и Универзитет у Београду, док деца тих истих пореских обвезника не могу да буду буџетски студенти приликом преласка на више године студија на овом Универзитету, иако имају потребан број ЕСПБ бодова за буџетско финансирање студија.

У одговору доносиоца оспореног акта наводи се да је чланом 1. Одлуке о изменама и допунама Статута Универзитета у Београду, коју је донео Савет Универзитета у Београду, на седници одржаној 22. јануара 2014. године и која је објављен у ''Гласнику Универзитета у Београду'', број 178, од 21. марта 2014. године, члан 85. Статута брисан.

У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио:

Савет Универзитета у Београду донео је оспорени Статут, на седници одржаној 5. и 14. септембра 2006. године, који је ступио на снагу 18. септембра 2006. године. Након већег броја измена и допуна овог акта које су усвојене до 2011. године, Одбор за статутарна питања је, на основу овлашћења Савета Универзитета у Београду од 19. априла 2011. године, утврдио пречишћени текст Статута Универзитета у Београду, који је објављен у ''Гласнику Универзитета у Београду'', број 162/11, а који садржи основни текст Статута, као и његове измене и допуне, објављене у ''Гласнику Универзитета у Београду'', број 131/06, број 140/08, број 143/08, број 150/09 и број 160/11. Након објављивања пречишћеног текста Статута, Савет Универзитета у Београду је усвојио још три одлуке о изменама и допунама овог акта, и то: на седници одржаној 15. маја 2012. године – Одлуку о изменама Статута Универзитета у Београду (''Гласник Универзитета у Београду'', број 167/12), на седници одржаној 22. априла 2013. године – Одлуку о изменама и допунама Статута Универзитета у Београду (''Гласник Универзитета у Београду'', број 172/13) и на седници одржаној 22. јануара 2014. године – Одлуку о изменама и допунама Статута Универзизеза у Београду (''Гласник Универзитета у Београду'', број 178/14). Последњим изменама и допунама овог статута извршеним у јануару 2014. године члан 85. Статута је брисан, тако да је наведени члан Статута у целини престао да важи 29. марта 2014. године, на основу члана 1. Одлуке о изменама и допунама Статута Универзитета у Београду (''Гласник Универзитета у Београду'', број 178/14).

Поводом поднете иницијативе, Уставни суд је најпре утврдио да се разлози оспоравања из иницијативе суштински односе само на одредбу члана 85. став 3. Статута, односно на утврђивање статуса студента приликом његовог преласка из једне високошколске установе на другу, када се уписује на вишу годину студија, а не и на услове за тај прелазак, који су прописани оспореном одредбом става 2. истог члана Статута, тако да је Уставни суд спровео поступак нормативне контроле само у односу на члан 85. став 3. Статута.

Имајући у виду да је иницијатива поднета у време важења члана 85. Статута, као и да је у току поступка пред Уставним судом овај члан у целини престао да важи, Суд је, сагласно одредби члана 64. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', бр. 109/07, 99/11 и 18/13-Одлука УС), спровео поступак оцене уставности и законитости оспорене одредбе члана 85. став 3. Статута у време њеног важења. Наведеном одредбом Закона је прописано да кад је у току поступка општи акт престао да важи или је усаглашен са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, али нису отклоњене последице неуставности или незаконитости, Уставни суд може одлуком утврдити да општи акт није био у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом, као и да ова одлука Уставног суда има исто правно дејство као и одлука којом се утврђује да општи акт није у сагласности с Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима или законом.

Одредбама члана 85. ст. 2. и 3. Статута било је прописано да се на вишу годину студија може уписати студент друге високошколске установе, који је стекао право на упис наредне године студија на факултету са којег прелази и који је, на основу признавања положених испита са факултета са којег долази, у могућности да упише предмете наредне године студија на факултету на који прелази у вредности од најмање 37 ЕСПБ бодова, као и да се ово лице може уписати само као самофинансирајући студент и да се не убраја у одобрени број студената за одређени студијски програм. Из наведеног следи да су овим одредбама Статута били регулисани услови за упис на вишу годину студија студента из других високошколских установа, као и њихов статус приликом преласка из једне високошколске установе у другу.

ИИ

За оцену уставности оспорених одредаба Статута, према оцени Уставног суда, од значаја су одредбе Устава Републике Србије којима је утврђено: да је правни поредак јединствен и да уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску (члан 4. ст. 1. и 2.); да су пред Уставом и законом сви једнаки, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. и 3.); да сви грађани имају, под једнаким условима, приступ високошколском образовању (члан 71. став 3.); да Република Србија уређује и обезбеђује, између осталог, систем у области образовања (члан 97. тачка 10.); да се средства из којих се финансирају надлежности Републике Србије, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују из пореза и других прихода утврђених законом, да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и да се заснива на економској моћи обвезника (члан 91.).

Ради целовитијег сагледавања спорних уставноправних питања у овом предмету, Уставни суд је имао у виду и поједине одредбе Закона о високом образовању (''Службени гласник РС'', бр. 76/05, 100/07-аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13 и 99/14), којима је прописано: да се између различитих студијских програма може вршити преношење ЕСПБ бодова, да се критеријуми и услови преношења ЕСПБ бодова прописују општим актом самосталне високошколске установе, односно споразумом високошколских установа (члан 31.); да је Статут основни општи акт високошколске установе којим се уређује организација установе, начин рада, управљање и руковођење, као и друга питања од значаја за обављање делатности и рад високошколске установе, у складу са законом (члан 46.); да о длуку о броју студената за упис у прву годину студијског програма који се финансира из буџета, за високошколску установу чији је оснивач Република, доноси Влада, по прибављеном мишљењу високошколских установа и Националног савета, најкасније два месеца пре расписивања конкурса, да у наредним годинама студија број студената из става 3. овог члана високошколска установа може повећати за највише 20% у односу на претходну годину, у складу са одлуком надлежног органа високошколске установе (члан 84. ст. 3. и 4.); да се студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лице које има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме је престао статус студента у складу са овим законом, може уписати на студије првог степена, под условима и на начин прописан општим актом самосталне високошколске установе (члан 85. став 7.); да се студент који се финансира из буџета опредељује за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 60 ЕСПБ бодова, да се студент који се сâм финансира опредељује, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСПБ бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 37 ЕСПБ бодова, да студент који се сам финансира плаћа део школарине обрачунат према предметима за које се определио (члан 87. ст. 3. до 5.); да с тудент који у текућој школској години оствари 60 ЕСПБ бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, у складу са овим законом, да рангирање студената из става 1. овог члана обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе, да студент који не оствари право из става 1. овог члана у наредној школској години наставља студије у статусу студента који се сам финансира (члан 88. ст. 1. до 3.); да и зузетно од одредаба члана 88. Закона, студент може да се у наредној школској години финансира из буџета ако у школској 2009/2010, односно 2010/2011 години оствари најмање 48 ЕСПБ бодова и рангира се у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, у складу са овим законом , да рангирање студената из става 1. овог члана обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе, да студент који не оствари право из става 1. овог члана у наредној школској години наставља студије у статусу студента који се сам финансира (члан 124. ст. 1, 2. и 4.).

ИИИ

Из наведених одредаба Устава следи да је Уставом зајемчено право на образовање свим лицима, а да је у погледу високог образовања Уставом зајемчено право свим грађанима да под једнаким условима могу приступити високошколском образовању и уз гаранцију Републике Србије да успешним и надареним ученицима слабијег имовног стања омогући бесплатно високошколско образовање, у складу са законом. Уставом је такође зајемчена аутономија универзитета, високошколских и научних установа, док је законодавцу препуштено да уреди питања која се односе на оснивање школа и универзитета. Уставом је утврђено и да универзитети, високошколске и научне установе самостално одлучују о своме уређењу и раду, у складу са законом.

Сагласно наведеним гаранцијама из чл. 71. и 72. Устава, које се односе на право на образовање и на аутономију универзитета, као и на Уставом утврђену надлежност Републике Србије да уређује и обезбеђује систем у области образовања, Народна скупштина је на седници одржаној 30. августа 2005. године донела Закон о високом образовању. Овим законом су уређни систем високог образовања, услови и начин обављања делатности високог образовања, финансирање, као и друга питања од значаја за обављање ове делатности. Делатност високог образовања је Законом одређена као делатност од посебног значаја за Републику Србију, која представља део међународног, а посебно европског, образовног, научног, односно уметничког простора. Делатност високог образовања обављају високошколске установе, које су одређене чланом 32. став 1. Закона о високом образовању, међу које спадају и универзитет, односно факултет. Одредбом члана 33. став 1. Закона универзитет је одређен као самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни и научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања , док су факултет, односно уметничка академија одређени чланом 34. став 1. Закона као високошколске установ е, односно високошколске јединиц е у саставу универзитета, које остваруј у академске студијске програме и развија ју научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад у једној или више области.

Одредбама чл. 82. до 96. Закона регулисана су питања која се односе на услове, начин и поступак уписа студента, статусни положај студента и њихова права и обавезе у току студија. У погледу одређивања статуса студената одредбом члана 82. став 6. Закона прописано је да се студент уписује у статусу студента који се финансира из буџета или студента који се сам финансира. Сагласно правилима студија, прописаним одредбама члана 87. Закона, предвиђено је да се студент који се финансира из буџета опредељује за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 60 ЕСПБ бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 60 ЕСПБ бодова, односно да се студент који се сâм финансира опредељује, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСПБ бодова, осим ако му је до краја студијског програма остало мање од 37 ЕСПБ бодова. У каквом статусу се студент уписује у наредну годину студија регулисано је одредбама члана 88. Закона, и то тако што је прописано да студент има право да се у наредној школској години финансира из буџета уколико оствари свих 60 ЕСПБ бодова и уколико се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, у складу са овим законом. Рангирање ових студената обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе. У случају да студент не оствари ово право на предвиђен начин, у наредној школској години му се мења статус, и из студента који се финансира из буџета прелази у статус самофинансирајућег студента.

У погледу прописивања услова и начина уписа на студије првог степена студената из друге самосталне високошколске установе, Уставни суд указује да је законодавац регулисање ових питања препустио самосталним високошколским установама, на основу њихових аката.

ИВ

Уставни суд даље истиче да у систему високошколских установа у Републици Србији, Универзитет у Београду представља један од универзитета са најдужом традицијом, имајући у виду да је основан Законом о универзитету из 1905. године, на месту дотадашње Велике школе у Београду.

Сагласно одредби члана 47. став 1. Закона о високом образовању, којом је прописано да се организација високошколске установе уређује статутом, у складу са актом о оснивању и овим законом, Савет Универзитета у Београду је донео Статут као највиши правни акт ове високошколске установе. Статутом Универзитета у Београду, у складу са Законом о високом образовању, уређују се организација, делатност и пословање Универзитета у Београду, статус високошколских јединица у његовом саставу, састав, надлежност и начин одлучивања универзитетских органа и тела, установљавање и извођење универзитетских студија, статус наставника, сарадника и другог универзитетског особља, статус студената, научно и развојно истраживање, као и друга питања од значаја за Универзитет.

У делу Статута којим су регулисана питања правног положаја студената на Универзитету у Београду, одредбама члана 85. овог акта била су регулисана и питања уписа на студијски програм студената из других високошколских установа, и то под којим условима се може студент друге године основних студија другог универзитета, односно друге високошколске установе уписати на прву годину основних студија без пријемног испита, као и услови под којима се може на вишу годину студија уписати студент друге високошколске установе. Тако је одредбом члана 85. став 2. Статута било предвиђено да студент који жели да се упише на вишу годину студија на некој другој високошколској установи мора да испуни следеће услове: најпре мора да је стекао право на упис наредне године студија са факултета са кога прелази, затим да му је Наставно-научно веће факултета на који прелази признало положене испите са факултета са кога долази, као и да на основу тих признатих испита може да упише предмете наредне године студија на факултету на који прелази у вредности од најмање 37 ЕПСБ бодова, што представља доњу границу за одређивање статуса самофинансирајућег студента, сагласно Закону о високом образовању, док је ставом 5. овог члана Статута било предвиђено да студент не може прећи у другу високошколску установу уколико му је до окончања студијског програма на високошколској установи на којој је уписан остало 60 или мање ЕПСБ бодова. Оспореном одредбом става 3. члана 85. Статута, као посебан услов за упис наведених студената на вишу годину студија било је прописано да се ови студенти могу уписати на другу високошколску установу само као самофинансирајући студенти који се не убрајају у одобрени број студената за одређени студијски програм.

Полазећи од законом прописаног овлашћења да се услови и начин уписа студената других високошколских установа на основне студије прописују општим актом високошколске установе, Уставни суд најпре указује да је Савет Универзитета био овлашћен да својим актом, тј. Статутом уреди услове и начин уписа на вишу годину студија студената из друге високошколске установе.

Међутим, оно што је за Уставни суд спорно је да је доносилац оспореног акта, ставом 3. члана 85. Статута, прописујући услове за упис студената из других високошколских установа на вишу годину студија, утврдио и статус ових студента приликом њиховог уписа, и то тако што је одредио да ови студенти могу бити само самофинансирајући студенти. Из наведеног следи да је оспореном одредбом Статута за ове студенте искључена могућност буџетског финансирања студија приликом уписа на вишу годину студија на другој високошколској установи, односно да су искључени из рангирања студената које се врши на крају сваке школске године како би се утврдило у ком статусу уписани студенти настављају студије наредне школске године. Наиме, као што је већ наведено , статус студента приликом уписа у наредну годину основних студија одређен је одредбама члана 88. Закона, и то тако што су Законом прописана два кумулативна услова за стицање статуса студента који се финансира из буџета у наредној школској години: најпре, студент има обавезу да је у текућој школској години остварио 60 ЕПСБ бодова, а затим и да се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета. Уколико су испуњена оба ова услова, студент може да задржи свој статус студента који се финансира из буџета или пак може да промени статус и из статуса студента који се сам финансира пређе у статус студента који се финансира из буџета. Обрнуто , уколико ова два кумулативна услова нису испуњена , студент губи статус студента који се финансира из буџета и статус му се мења у самофинансирајућег студента, односно задржава статус самофинансирајућег студента који је и пре имао. Законодавац је, такође, одредио круг лица која се рангирају и критеријуме на основу којих се рангирање врши, тако што је одредбом чл ана 88. став 2. Закона прописао да рангирање обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, а да се врши полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма. Високошколској установи је препуштено само да својим актом уреди начин и поступак рангирања ових студената, а не и њихов статус.

Дакле, статус студента на буџету и статус студента који се сам финансира одређени су Законом о високом образовању и не могу бити мењани, а још мање селективно примењивани у односу на одређене категорије студената, и то на основу статута, као подзаконског акта, којим су првенствено регулисана питања која се односе на уређење, рад и организацију високошколске установе. Стога Уставни суд налази да одређивање статуса студента који прелази из једне високошколске установе у другу ради уписа на вишу годину студија може бити предмет уређивања само закона, а не подзаконског акта, имајући у виду да се ради о питању које се односи на регулисање права и обавеза студената и као такво представља материа легис. Из наведеног следи да се на студента који испуни услове за прелазак са једне високошколске установе на другу могу применити само законски критеријуми у погледу одређивања његовог статуса студента приликом уписа на вишу годину студија, јер испуњењем услова за прелазак на другу високошколску установу студент се доводи у исти правни положај као и сви други студенти те високошколске установе, односно мора му се дозволити рангирање као и свим осталим студентима на тој високошколској установи, од чега ће даље зависити одређивање његовог статуса студента, сагласно члану 88. Закона о високом образовању.

В

Поводом разлога за оспоравање одредбе члана 85. став 3. Статута у односу на принцип једнакости свих пред Уставом и законом и забране дискриминације утврђен чланом 21. ст. 1. и 3. Устава, Уставни суд најпре констатује да неједнако поступање (дискриминација), у најширем смислу речи, представља другачије третирање лица у истим или сличним ситуацијама без објективног и разумног оправдања, при чему непостојање објективног и разумног оправдања значи да разликовање у питању не тежи легитимном циљу или да не постоји разуман однос пропорционалности између употребљених средстава и циља чијој се реализацији тежи.

Полазећи од наведене дефиниције дискриминације, Уставни суд налази да је у овом случају неопходно утврдити да ли се оспореном одредбом члана 85. став 3. Статута успоставља другачији третман према студентима из друге високошколске установе када се уписују на вишу годину студија у односу на студенте унутар оне високошколске установе на коју се студент уписује, у истој правној ситуацији , и ако такав третман постоји , да ли за његово прописивање постоји објективно и разумно оправдање или не.

Поводом успостављања другачијег правног третмана, Уставни суд је констатовао да приликом уписа студената на вишу годину студија постоји различито поступање у зависности од тога да ли се на вишу годину студија уписује студент унутар једне високошколске установе или студент из друге високошколске установе. Наиме, услови за упис студената унутар исте високошколске установе на наредну (вишу) годину студија и одређивање њиховог статуса приликом уписа као студената који се финансирају из буџета или као самофинансирајућих студената у зависности од испуњености одређених законских критеријума, одређени су одредбама члана 88. Закона, док су услови за упис студената из друге високошколске установе на вишу годину студија били одређени одредбом члана 85. став 2. Статута, а њихов статус приликом уписа на вишу годину студија је био одређен ставом 3. истог члана Статута , и то само као статус самофинансирајућег студента. Из наведеног следи да студенту из друге високошколске установе приликом уписа на вишу годину студија није било уопште омогућено да стекне статус студента који се финансира из буџета, чак ни онда када испуни све услове неопходне за стицање статуса таквог студента унутар високошколске установе на коју је прешао.

Сагласно наведеном, Уставни суд констатује да у истој правној ситуацији (упис на вишу годину студија) постоји неједнако поступање (различит третман) према студентима из друге високошколске установе на које се односи оспорена одредба члана 85. став 3. Статута у односу на студенте у високошколској установи на коју је студент прешао.

Међутим, као што је већ истакнуто, разлике у погледу уживања неког права утврђеног законом у оквиру једне групе лица у истој или сличној правној ситуацији не представљају неједнако поступање уколико за то разликовање постоји објективно и разумно оправдање. Да би утврдио да ли је за прописивање неједнаког поступања у случају предвиђеном одредбом члана 85. став 3. оспореног Статута постојало објективно и разумно оправдање, Уставни суд је најпре пошао од констатације да постојање објективног и разумног оправдања за успостављање различитог поступања мора да буде у функцији постизања одређеног легитимног циља, односно да постоји разуман однос пропорционалности између употребљених средстава и циља чијој се реализацији тежи у конкретној ситуацији. Сагласно наведеном, Уставни суд не налази да је за успостављање наведеног различитог поступања постојао одређени легитимни циљ, односно да заштита студената унутар једне високошколске установе, обезбеђивањем повољнијег третмана у односу на студенте других високошколских установа, не може бити легитимни циљ зарад чијег остварења је доносилац оспореног Статута могао да забрани студентима друге високошколске установе да када се уписују на вишу годину студија то не могу учинити у статусу студента који се финансира из буџета.

Сагласно наведеном, Уставни суд је оценио да се, на основу оспорене одредбе члана 85. став 3. Статута, студенти из других високошколских установа доводе у неравноправан положај у односу на студенте унутар те високошколске установе, јер се за одређивање њиховог статуса не примењују законски критеријуми, већ статутарна одредба која им забрањује стицање статуса буџетског студента. Из наведеног следи да на основу оспорене одредбе члана 85. став 3. Статута, ови студенти не само да нису могли у другој високошколској установи приликом уписа на вишу годину студија да стекну статус студента који се финансира из буџета, већ су чак и губили статус студента на буџету који су имали у високошколској установи из које су дошли, иако су испуњавали све услове за очување овог статуса, сагласно Закону о високом образовању. Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је оценио да онемогућавање студената који се уписују на вишу годину основних студија са других високошколских установа да стекну статус студената који се финансирају из буџета уколико испуњавају законске услове за стицање тог статуса, представља повреду уставног начела правне једнакости и забране дискриминације из члана 21. ст. 1. и 3. Устава, јер су оспореном одредбом Статута студенти који прелазе из једне у другу високошколску установу стављени у неповољнији положај у односу на положај студената у оној високошколској установ и у коју прелазе, без постојања објективног и разумног оправдања за овакво неједнако поступање. Из истих разлога, Уставни суд је стао на становиште да се оспореном одредбом члана 85. став 3. Статута нарушава и Уставом зајемчено право сваког појединца да под истим условима може приступити високошколском образовању из члана 71. став 3. Устава.

Поводом оспоравања одредбе члана 85. став 3. Статута у односу на одредбу члана 91. став 2. Устава, којом је утврђена општа обавеза плаћања пореза и других дажбина, Уставни суд указује да се оспорена одредба Статута не може довести у директну везу са наведеном уставном одредбом, али полазећи од уставног принципа правне једнакости и забране дискриминације, Уставни суд указује да доступност буџетским средствима за школарине на државним факултетима мора бити за све студенте иста и под истим условима, управо из разлога што се та средства обезбеђују из јавних прихода државе, у којима учешће средстава од плаћених пореза и других дажбина држави заузима значајно место.

ВИ

Сагласно свему изнетом и одредб ма члана 53. став 3. и члана 64. Закона о Уставном суду, Уставни суд је утврдио да одредба члана 85. став 3. Статута Универзитета у Београду, у делу који се односи на одређивање статуса студента из става 2. овог члана Статута, у време важења, није била у сагласности са Уставом и законом. Уставни суд је одлучио без доношења решења о покретању поступка, јер је у току спроведеног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружили су поуздан основ за одлучивање.

Полазећи од свега изложеног, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 2) и члана 45. тач . 1) и 4) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

Весна Илић Прелић