Притворено лице има право да жалбом на решење о притвору побија и само неке од притворских основа на којима се притвор заснива.
Ако другостепени суд уважи такву жалбу, преиначиће побијано решење и изрећи да се притвор одређен или продужен првостепеним решењем заснива даље само на оном основу чије постојање жалбом није уопште или није успешно побијано Наведени став заснива се на схватању да притвореник може имати оправдани правни интерес да побија само неке притворске основе које према његовој оцени нису правилно утврђене, у очекивању да ће у каснијој фази истраге отпасти оне друге основе на којима се притвор такођер заснива, а које у том тренутку не побија зато што сматра да их у томе часу не може успешно побијати.
На пример, против окривљеног је у истрази због кривичног дела притвор био одређен и продужен из основа предвиђених у 191. 2. тачки 1.. и 4. ЗКП.
Окривљени у жалби против првостепеног решења о продужењу притвора преко месец дана с успехом доводе у питање оправданост притворског основа из 191. 2. тачка 4. ЗКП, те се тиме отвара могућност да у току даљњег поступка пружањем јемства у смислу 186. ЗКП отклони опасност од бега као преосталу притворску основу из 192. 2. тачки 1.. ЗКП због које је против њега, и после уважења његове жалбе, притвор остао на снази.
Изложени став оправдава се такође и чињеницом да такво жалбено побијање и одлучивање о жалби није ни једном одредбом ЗКП изричито забрањено, а нити је иначе у супротности са ЗКП. Ово схватање у складу је посебно са 192. 2. ЗКП према коме се свака основа за одређивање притвора мора посебно установити и образложити, као и с оним што произлази из ЗКП у односу на трајање притвора, тј. да притвор траје против неког лица докле год постоји и један од притворских основа због којих је притвор против њега био одређен или продужен.