Бројеви мотора и шасије на моторном возилу су ПРИВАТНЕ исправе
Из радње извршења кривичног дела које је првостепени суд утврдио и описа у изреци првостепене пресуде видљиво је да је окривљени критичном приликом у вршењу службене дужности (обављања информативног разговора са оштећеним) злостављао оштећеног тако што га је гуменом палицом, као средством подобним да тело тешко повреди, више пута ударио којом приликом је оштећени задобио лаке телесне повреде.
Из одредбе чл. 66 КЗС видљиво је да битна обележја кривичног дела злоставе у служби поред службеног лица као извршиоца тог кривичног дела и радњи извршења предузете у вршењу службе, што је иначе у конкретном случају неспорно, чини и злостава као један од начина извршења и последица која сс састоји у вређању људског достојанства.
Имајући у виду да злостављање подразумева наношење физичког и психичког бола мањег интензитета, којим се вређа људско достојанство, а не и наношење телесне повреде (која је у конкретном случају код оштећеног настала), што је такође неспорно, то је очигледно да то кривично дело (злоставе у служби из чл. 66 КЗС) не садржи обележје кривичног дела лаке телесне повреде.
Према томе, пошто је у конкретном случају при извршењу кривичног дела злоставе у служби нанета и телесна повреда оштећеном гуменом палицом као средством подобним да тело тешко повреди, то су се у описаној радњи окривљеног стекла сва обележја не само кривичног дела злоставе у служби из чл. 66, већ и кривичног дела лаке телесне повреде из чл. 54 ст. 2 у вези ст. 1 КЗС.
Сходно томе постоји идеалан стицај наведених кривичних дела, па је код правилне примене кривичног закона суд био дужан да окривљеног огласи кривим за оба наведена кривична дела, која су му оптужним предлогом и стављена на терет.
Стога је Врховни суд нашао да је на описан начин учињена повреда кривичног закона из чл. 365 тач. 4 ЗКП у корист окривљеног јер је у конкретном случају примењен закон који се није могао применити.
Како је у овом случају захтев за заштиту законитости поднет на штету окривљеног, Врховни суд је доношењем декларативне пресуде само утврдио повреде закона у корист окривљеног, не дирајући у правноснажне судске пресуде.
Кривични закон, како КЗ СФРЈ, тако и КЗХ не одређује појам јавне исправе, па треба поћи од појма јавне исправе како је он одређен ЗКП-у (чл. 230) односно Законом о општем управном поступку (чл. 164.) према којим се одредбама ЈАВНОМ исправом сматра само она писмена исправа, (тј. исправа у ужем смислу), коју је у прописаном облику издао државни орган у границама своје надлежности, као и исправа коју је и таквом одлуком издала самоуправна организација или заједница у вршењу јавног овлашћења, које јој је поверено законом или одлуком општинске скупштине заснованом на закону.
Према тим одредбама основни је услов да би се могло говорити о јавној исправи, да се ради о писменој исправи, а затим је потребно да су испуњени и даљи конститутивни елементи, тј. својство издаваоца (државни орган, самоуправна организација или заједница) у пословима које врши на основу јавног овлашћења те да је таква исправа издата у прописаном облику.
Сва та три елемента морају бити испуњена кумулативно.
Први услов да би се нека исправа могла третирати јавном, исправом према позитивним правним прописима јест да се ради о писменој исправи.
За писмену је исправу, такође, потребно да су испуњена три конститутивна елемента тј. изјава (издаваоца исправе, правне релевантне чињенице, и назнака издаваоца исправе, тј. потпис издаваоца исправе). Према стајалишту овога Врховног суда наведени бројеви које је утиснуо радник у току производње, не садрже наведена три конститутивна елемента потребна за писмену изјаву) ".