Уставни суд у саставу: председник др Боса Ненадић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, др Драгиша Слијепчевић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 1. априла 2010. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање незаконитости одредбе члана 29. став 1. Правилника о раду за запослене у Дому ученика средњих школа у Трстенику, број 47/07 од 29. јануара 2007. године.

Образложење

Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности и законитости одредбе члана 29. став 1. Правилника наведеног у изреци. Из образложења иницијативе произлази да се иницијативом тражи оцена законитости, а не и уставности оспорене одредбе Правилника. По мишљењу иницијатора, оспорена одредба Правилника, којом је предвиђена исплата јубиларних награда по основу радног стажа оствареног код послодавца, несагласна је са одредбама члана 4. став 2. и члана 120. став 1. Закона о раду, с обзиром на то да је право на јубиларну награду утврђено у мањем обиму у односу на ово право које је гарантовано Посебним колективним уговором, јер Посебни колективни уговор предвиђа укупан радни стаж као основ за стицање права на јубиларну награду, а не само стаж проведен код послодавца, како је то предвиђено оспореном одредбом Правилника. У иницијативи је посебно указано на Решење Уставног суда број ИУ-102/2001, у коме је изражен правни став о законитости одредаба општег акта којим је утврђено право запослених на јубиларну награду.

Доносилац оспореног акта у одговору наводи да је оспорена одредба члана 29. став 1. Правилника у сагласности са одредбом члана 120. став 1. Закона о раду, јер омогућава да се општим актом (послодавца), односно уговором о раду може утврдити право на јубиларну награду. Како Закон о раду, као ни Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика од 7. октобра 2005. године, не дефинишу јубиларну награду, односно не наводе за који радни стаж се додељује јубиларна награда - да ли за радни стаж остварен код последњег послодавца или за укупан радни стаж остварен код било ког послодавца у земљи или иностранству, то је оспореном одредбом члана 29. став 1. Правилника јубиларна награда дефинисана као верност колективу, тако што је везана за радни стаж проведен у њему, а не и за радни стаж код другог послодавца. Периоди од 10, 20 и 30 година радног стажа из Посебног колективног уговора нису умањени, као ни висина јубиларне награде за те периоде, због чега не стоји навод иницијатора да су оспореном одредбом Правилника умањена права на јубиларну награду предвиђена Посебним колективним уговором. Имајући у виду реалне могућности установе за исплату јубиларне награде, оспореним Правилником утврђено је да је исплаћује установа – Дом ученика средњих школа, а не директор како је то прописно Посебним колективним уговором, под условом да су за ту сврху обезбеђена средства у буџету Републике, као и на основу економске могућности саме установе. Из наведених разлога предлаже се да Уставни суд не прихвати поднету иницијативу.

У допуни одговора од 8. марта 2010. године доносилац оспореног акта наводи да оспорени Правилник није мењан и допуњаван, као и да се након ступања на снагу новог Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика ("Службени гласник РС", број 12/09), одредбе овог уговора које се односе на јубиларне награде и друга права радника непосредно примењују.

У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је оспорени Правилник о раду за запослене у Дому ученика средњих школа у Трстенику, број 47/07 од 29. јануара 2007. године, донео Управни одбор Дома, на основу члана 3. став 2. тачка 3) и става 4. Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05). Правилником се, у складу са Законом, подзаконским прописима и општим актима уређује заснивање радног односа, као и права, обавезе и одговорности запослених у Дому ученика средњих школа у Трстенику и обавезе послодавца у уређивању и обезбеђивању права запослених (члан 1.). Одредбе одељка ИИИ Правилника уређују плате, накнаде плата и остала примања (чл. 20. до 30.). Одредбе члана 29. Правилника чији је став 1. оспорен, систематизоване су у тачки 3. Одељка "ИИИ. Остала примања", под "д) Јубиларна награда" и гласе: "Обавеза послодавца је да запосленом, по основу радног стажа проведеног код послодавца (тзв. верност радном колективу), исплати јубиларну награду, уколико су за то обезбеђена средства у буџету Републике (став 1.); јубиларна награда се исплаћује запосленом у години када наврши 10, 20 или 30 година радног стажа (став 2.); висина јубиларне награде износи: за 10 година радног стажа – 50% просечне плате, за 20 година радног стажа – једну просечну плату, за 30 година радног стажа – једну и по просечну плату (став 3.). Просечна плата из става 3. овог члана је плата по запосленом остварена у установи у претходном месецу (став 4.)".

Закон о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05 и 61/05) у одредби члана 4. прописује да општи и посебан колективни уговор морају бити у сагласности са законом (став 1.) и да колективни уговор код послодавца, правилник о раду и уговор о раду морају бити у сагласности са законом, а код послодавца из чл. 256. и 257. овог закона и са општим и посебним колективним уговором (став 2.). Према члану 8. Закона, колективни уговор и правилник о раду, као и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом, а општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђеним законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено. Сагласно одредби члана 10. став 2. Закона, колективним уговором код послодавца не могу се утврдити мања права и неповољнији услови рада запосленом од права и услова утврђених општим, односно посебним колективним уговором који обавезује тог послодавца. Према одредби члана 120. Закона, општим актом, односно уговором о раду може се утврдити право на: јубиларну награду и солидарну помоћ; накнаду за исхрану у току рада; регрес за коришћење годишњег одмора и друга примања. Одредбе члана 256. и 257. Закона систематизоване су у поглављу В Закона (чл. 256. до 262.) и уређују примену колективних уговора. Према одредби члана 256. став 1. Закона, општи и посебни колективни уговор непосредно се примењују и обавезују све послодавце који су у време закључивања колективног уговора чланови удружења послодаваца – учесника колективног уговора.

Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика ("Службени гласник РС", број 86/05), који је важио у време доношења оспореног Правилника, било је прописано: да је директор дужан да исплати јубиларну награду; да се јубиларна награда исплаћује запосленом у години када наврши 10, 20 и 30 година радног стажа; да висина јубиларне награде износи - за 10 година радног стажа 50% просечне плате, за 20 година радног стажа једну просечну плату, за 30 година рада једну и по просечну плату; да је просечна плата из става 3. овог члана плата по запосленом остварена у установи у претходном месецу (члан 31.).

У току поступка пред Уставним судом ступио је на снагу нови Посебни колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика ("Службени гласник РС", број 12/09), који у одредбама члана 30. прописује да је послодавац дужан да запосленом исплати јубиларну награду и да се јубиларна награда исплаћује запосленом у години када наврши 10, 20 и 30 година рада оствареног у радном односу, као и да висина јубиларне награде износи пола просечне плате за 10 година рада оствареног у радном односу, једну просечну плату за 20 година рада оствареног у радном односу, једну и по просечну плату за 30 година рада оствареног у радном односу, те да је просечна плата из става 3. овог члана плата по запосленом остварена у установи, односно просечна зарада у Републици Србији у претходном месецу, ако је то повољније за запосленог. Према одредби члана 64. Посебног колективног уговора, колективни уговори у установама усагласиће се са Уговором, у року од три месеца од дана ступања на снагу Уговора.

Поводом оспоравања законитости одредбе члана 29. став 1. Правилника о раду у односу на одредбе члана 4. став 2. Закона о раду, Уставни суд оцењује да Закон о раду одредбом члана 120. тачка 1) право на јубиларну награду и солидарну помоћ прописује као могућност која се може утврдити општим актом, односно уговором о раду, а не као обавезу послодавца. Уставни суд при томе указује да Закон, осим што предвиђа могућност да послодавац својим актом запосленима утврди наведено право, не садржи одредбе којима се уређују услови под којима се ово право може утврдити, нити начин његовог остваривања. Поред тога, Уставни суд указује да је смисао јубиларне награде да она буде израз својеврсне захвалности послодавца за сталност на раду запосленог код тог послодавца. У том смислу, Уставни суд оцењује да оспорена одредба Правилника није несагласна одредби члана 4. став 2. Закона о раду и из разлога што ова оспорена одредба није одступила од критеријума који су за доделу јубиларне награде били предвиђени тада важећим Посебним (гранским) колективним уговором из 2005. године, који је такође предвиђао исплату јубиларне награде у години када запослени наврши 10, 20 или 30 година радног стажа. Ово из разлога што појам "радни стаж" обухвата како укупни радни стаж запосленог, тако и његов радни стаж остварен код послодавца код кога остварује право на јубиларну награду. Овакав став Уставног суда потврђују и одредбе важећег Посебног колективног уговора из 2009. године, којима је појам "радни стаж" измењен у "радни однос", чиме је исказана и намера уговорних страна које су закључиле колективни уговор да се остваривање права на јубиларну награду везује за време проведено на раду код послодавца, а не генерално за радни стаж запосленог. Уставни суд додатно указује да на суштинску разлику у природи јубиларне награде и других врста накнада и примања по основу радног стажа запосленог упућује и одредба члана 108. став 1. тачка 4) Закона о раду, којом се уређује право запосленом на увећану зараду по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу. У том смислу, по оцени Уставног суда, следи да се јубиларна награда не може изједначити са увећањем зараде по наведеном основу, па стога из Закона не може произлазити ни да услови за остваривање ова два различита права морају бити исти, односно да се и остваривање права на јубиларну награду везује за укупан радни стаж запосленог.

Полазећи од тога да исплата јубиларних награда не представља законску обавезу, већ могућност чија реализација зависи од расположивих средстава и других околности код послодавца, Уставни суд је оценио да је у границама законских овлашћења послодавца да општим актом предвиди као услов за доделу јубиларних награда остварен радни стаж код послодавца у одређеном трајању на начин како је то регулисано у оспореној одредби члана 29. став 1. Правилника о раду. Начин исплате, висина јубиларне награде као и друга мерила и критеријуми који су услов за остваривање овог права, спадају у домен целисходности и опредељења доносиоца оспореног акта, о чему Уставни суд, сагласно одредби члана 167. Устава, није надлежан да одлучује. Уставни суд је имао у виду и Решење Уставног суда број ИУ-102/2001, на које се позвао иницијатор, али је оценио да се наведено решење односи на непрекидни радни стаж као услов за доделу јубиларне награде и да није од утицаја на одлуку Уставног суда у овом предмету.

Имајући у виду наведено, Уставни суд није нашао основ за покретање поступка за оцену законитости одредбе члана 29. став 1. Правилника о раду за запослене у Дому ученика средњих школа у Трстенику, број 47/07 од 29. јануара 2007. године, те, сагласно члану 53. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), иницијативу није прихватио.

На основу изложеног и одредбе члана 46. став 1. тачка 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је донео Решење као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Боса Ненадић