РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Кж 1-106/17
Дана: 15.03.2017. године
Нови Сад

Апелациони суд у Новом Саду, у већу састављеном од судије: Драгољуба Вујасиновића, председника већа, Зденке Стакић и Слободана Велисављевића, чланова већа, са записничарем Надеждом Малкић Станисављевић, у кривичном предмету против окривљених АА, кога брани адвокат Светлана Нађ-Амиџић из Сомбора и ББ, због продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 2 у вези става 1 тачка 1 у вези члана 61 Кривичног законика, одлучујући о жалбама ОЈТ-а Сомбор, и браниоца окривљеног ББ, адвоката Тркуља Бојана из Сомбора, изјављеним против пресуде Основног суда у Сомбору 3К-393/15 од 03.11.2016. године, исправљене решењем од 05.12.2016. године, у седници већа одржаној дана 15.03.2017. године, у смислу члана 447 и 448 Законика о кривичном поступку, у присуству заменика АЈТ-а у Новом Саду, Миглински Борислава, а у одсутности уредно обавештеног браниоца окривљеног ББ, адвоката Тркуља Бојана из Сомбора, једногласно је донео:

РЕШЕЊЕ

УСВАЈАЊЕМ жалби Основног јавног тужиоца у Сомбору и браниоца окривљеног ББ, УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Сомбору 3К-393/15 од 03.11.2016. године, исправљена решењем од 05.12.2016. године, и предмет враћа првостепеном суду, али другом судији појединцу, на поновно суђење.

Образложење

Пресудом Основног суда у Сомбору 3К-393/15 од 03.11.2016. године, окривљени АА из ... је ослобођен од оптужбе да је извршио продужено кривично дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 у вези члана 61 Кривичног законика (КЗ), као саизвршилац, у вези члана 33 КЗ у стицају, а по тачкама 8, 9 и 11 у покушају у вези члана 30 КЗ, јер није доказано да је извршио кривично дело које му се ставља на терет, а окривљени ББ је оглашен кривим да је извршио једно кривично дело тешке крађе из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у продужењу на основу члана 61 КЗ, као саизвршилац у смислу члана 33 КЗ, те у покушају у односу на тачке 6, 7 и 11 диспозитива одлуке у смислу члана 30 КЗ-а, па је суд окривљеног ББ, осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године.

На основу члана 258 став 4 ЗКП-а, оштећени су упућени на парнични поступка, ради остваривања имовинскоправног захтева.

На основу одредбе члана 264 став 1 Законика о кривичном поступку (ЗКП), окривљени су ослобођени плаћања трошкова кривичног поступка.

Решењем Основног суда у Сомбору број 3К-393/15 од 05.12.2016. године, исправљена је побијана пресуда у диспозитиву одлуке на другој страни у трећем реду, тако што се брише реч "осуђује", а уместо ње се ставља реч "крив је", док је у преосталом делу пресуда остала неизмењена.

Против наведене пресуде жалбе су благовремено изјавили:

- бранилац окривљеног ББ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде Кривичног законика, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се побијана пресуда преиначи и окривљени ослободи од оптужбе, или да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да се побијана пресуда преиначи у делу одлуке о казни тако што ће окривљеном изрећи условну осуду или уколико нађе да је казна затвора у трајању од једне године адекватна, тако што ће одредити да окривљени казну затвора издржава у просторијама у којима станује.

У жалби је стављен захтев да бранилац окривљеног буде обавештен о седници већа другостепеног суда на којој ће се одлучивати о изјављеној жалби.

- Основни јавни тужилац у Сомбору, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437с тачка 1 у вези члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, због погрешено утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 у вези члана 440 став 1 и 2 ЗКП-а и због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да се жалба усвоји и побијана пресуда укине, и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивње.

Одговора на жалбе није било.

Апелациони јавни тужилац у Новом Саду је у свом писменом поднеску КТЖ-137/16 од 26.01.2017. године предложио да се као основана усвоји жалба Основног јавног тужиоца у Сомбору и да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, а да се жалба браниоца окривљеног ББ, одбије као неоснована.

У складу са захтевом стављеним у жалби браниоца окривљеног ББ, Апелациони суд у Новом Саду је одржао седницу већа, у смислу члана 447 и 448 ЗКП, у присуству заменика Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду, Борислава Миглинског, а у одсутности браниоца окривљеног ББ, адвоката Бојана Тркуље уредно обавештеног у смислу одредбе члана 245 ЗКП-а, на којој је размотрио целокупне списе овог кривичног предмета заједно са побијаном пресудом, жалбе Основног јавног тужиоца у Сомбору и браниоца окривљеног ББ, као и писмени предлог Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду, па је испитујући побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалбама, у складу са одредбом члана 451 ЗКП, те је по оцени жалбених навода и предлога, предлога Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду и објашњења датих у седници већа, нашао да су жалбе браниоца окривљеног ББ и ОЈТ-а у Сомбору основане, с обзиром да првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, те се ни чињенично стање не може прихватити, за сада, као правилно и потпуно утврђено нити примена кривичног закона као правилна и због тога је пресуда морала бити укинута, а да је жалба браниоца окривљеног ББ у делу којим се побија пресуда због одлуке о кривичној санкцији, у оваквој процесној ситуацији, за сада, беспредметна.

Основано се жалбом ОЈТ-а у Сомбору, истиче да је у донетој пресуди суд починио битну повреду одредаба кривичног поступка, јер је изрека пресуде противуречна сама себи и разлози у донетој пресуди су потпуно нејасни и у знатној мери противуречни, јер и по оцени овог суда нејасан је правни закључак у погледу кривичне одговорности окривљеног АА, дат на страни 15 побијане пресуде, где суд наводи да се у радњама окривљеног АА не стичу битни елементи бића кривичног дела тешке крађе из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ, јер ценећи налазе вештака суд је извео закључак да АА приликом вршења кривичних дела није био свестан забрањености својих поступака и није био светан да тиме врши кривично дело, што је по одлуци првостепеног суда резултирало да није доказано да постоје субјективни елементи бића кривичног дела код окривљеног АА.

Основано се у жалби ОЈТ-а у Сомбору, истиче да је вештачењем у току првостепеног поступка утврђено да АА у време извршења кривичног дела није био неурачунљиво лице, већ да је био у стању битно смањене урачунљивости, што га чини кривично одговорним за учествовање и извршење кривичног дела како је то наведено у оптуженом акту ОЈТ-а Сомбор.

И по оцени овог суда нејасан је правни закључак првостепеног суда на страни 15 побијане пресуде, да је из налаза и мишљења вештака суд закључио да окривљени АА није био свестан забрањености својих поступка, да умишљај код окривљеног не постоји, јер он не зна вредност ствари и вредност новца, а да истовремено није ни био свестан да врши кривично дело, те да је у односу на њега донета ослобађајућа одлука на основу члана 421 став 1 тачка 2 ЗКП-а, јер нису доказани субјективни елемента бића кривичног дела код АА.

Наиме, према стању у списима и неуропсихијатријском вештачењу АА, рођеног АА. године, од стране вештака специјалисте психијатрије и судске психијатрије др Живка Влашкалића и психолога Биљане Иђушки видљиво је да је окривљени АА особа лако ментално, недовољно развијена, да функционише скромно на менталном узрасту између 9 и 12 година, да има основне практичне животне вештине, али да је зависан и функционише ослоњен на заштићујуће услове институционализоване друштвене бриге, да су његове менталне способности врло једноставне и конкретне, да му омогућавају да одговара на врло конкретна и једноставна питања, повремено слабије разумљиво због слабије развијеног експресивног говора.

Окривљени је личност код кога су емоционалност и социјално функционисање незрели због интелектуалног дефицита, а изражене су поводљивост и сугестибилност, његова процесна способност је умањена али је способан да у судском поступку у присуству браниоца одговара на једноставна и конкретна питања, уз тешкоће у временској орјентације због конфузије у времену, нпр., у које време и које године се десио предметни догађај и ту исказ неће бити веродостојан, али је очувана орјентација у простору и према личностима, тако да је у стању да наведе с ким је и где био и овакав исказ може бити употребљив у судском поступку.

Имајући у виду његове интелектуалне потенцијале и карактеристике личности, као и да је био под утицајем алкохола (лаког степена пијанства), његове способности схватања значаја дела и могућности управљања поступцима, биле су умањене у битном степену.

Због опасности од поновног вршења кривичних дела, вештаци су предложили да се према окривљеном АА изрекне мера безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи сходно члану 82 КЗ.

При оваквом закључку вештака нејасни су разлози првостепеног суда да у радњама окривљеног нема субјективних елемената кривичног дела у погледу кривице како је то предвиђено чланом 22 КЗ-а, обзиром на законску одредбу из члана 23 став 2 КЗ-а, која предвиђа могућност да је неурачунљив онај учинилац који није могао да схвати значај свога дела или није могао да управља својим поступцима услед душевне болести, привремене душевне поремећености, заосталог душевног развоја или друге, теже душевне поремећености, с тим да у конректном случају неуропсихијатријским вештачењем није утврђено да је окривљени АА услед заосталог душевног развоја неурачунљив, него да је битно смањено урачунљив, у ком случају је било услова за примену одредбе члана 23 став 3 КЗ-а, да учиниоцу кривичног дела чија је способност да схвати значај свог дела или способност да управља својим поступцима, била битно смањена услед неког стања из става 2 овог члана, (битно смањена урачунљивост), може ублажити казна.

Наиме, битно смањена урачунљивост значи да је способност окривљеног да схвати стварни и друштвени значај свог дела била у одређеној мери очувана, односно постојала је и због тога је нејасан закључак првостепеног суда да није доказан умишљај у правцу извршења кривичног дела тешке крађе. Постојање свести о забрањености дела се утврђује из свих конкретних околности везаних за учиниоца и дело. Како је неуропсихијатријским вештачењем утврђено да је окривљени АА био битно смањено урачунљив, произилази да му је очувана у одређеној мери способност да схвати друштвени значај дела, а посебно ако се има у виду природа самог кривичног дела крађе, па и тешке крађе, у односу на које дело није потребан неки посебан степен свести у односу на забрањеност овог кривичног дела, јер и деца узраста десетак година имају свест да је забрањено красти, па је за сада неприхватљив став првостепеног суда да окривљени АА није био свестан забрањености дела будући да је крађа (па и тешка крађа), по правилу опште познато противправно и кажњиво поступање јер се ради о класичном имовинском кривичном делу.

Стога се, основано жалбом ОЈТ-а у Сомбору указује да је првостепени суд у конкретном случају окривљеног АА могао огласити кривим, те да му изрекне кривичну санкцију примењујући одредбе о ублажавању казне сходно степену његове душевне развијености и да му изрекне меру безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи сходно члану 82 КЗ.

Основано се жалбом ОЈТ-а у Сомбору, истиче да је изрека пресуде Основног суда у Сомбору број К-393/15 је потпуно неразумљива, те се не може утврдити да ли се АА на основу члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, ослобађа од оптужбе или се на основу члана 424 ЗКП-а осуђује, нити да је правилано утврђена квалификација кривичног дела која се окривљенима стављена на терет. Тако, тачком 9 изреке побијане пресуде у чињеничном опису дела, недостаје да се ради о покушају присвајања туђих покретних ствари...., а из чињеничног описа произилази фактички да се ради о покушају, обзиром да се наводи да је у току ноћи ... године, окривљени АА, заједно са млт. ВВ, након извршења кривичног дела описаног под тачком 1 отишли на простор аутобуске станице где је обио продавницу "ГГ" власништво ДД, тако што су заједно подесним предметом и физичком силом искривили доњи део на вратима објекта, кроз начињен отовор ушли унутра, извршили преметачину, али ништа нису одузели, а био је свестан да је његово дело забрањено.

Основано се жалбом браниоца окривљеног ББ указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 и 3 ЗКП-а, јер суд у образложењу побијане пресуде није навео разлоге због којих је одређене чињенице узео као доказане, нити је оценио веродостојност противуречних доказа, нити постоје дати разлози којима се суд водио при утврђивању да ли је окривљени ББ учинио кривично дело и по оцени Апелационог суда у Новом Саду, побијана пресуда садржи процесну повреду из одредбе члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, што се основано указује у жалби браниоца окривљеног ББ, јер су разлози о чињеницама који су предмет доказивања нејасни, обзиром да суд у образложењу побијане пресуде није навео из којих разлога тачно одређене чињенице узима као доказане или не доказане, образложење је без оцене веродостојностги проитвуречних доказа, нити даје разлоге којима се водио при решавању правних питања, супротно одредби члана 428 ЗКП-а, а имајући у виду да је суд везан са оценом доказа, ни чињенично стање се, за сада, не може прихватити као правилно и потпуно утврђено.

По оцени овог суда, изнети разлози у побијаној пресуди су потпуно нејасни и релевантне чињенице нису правилно утврђене,обзиром да првостепени суд утврђујући чињенично стање, само набраја изведене доказе у односу на поједине тачке оптужбе, али не даје разлоге, како се то правилно истиче жалбом браниоца окривљеног ББ, у погледу оцене контрадикторних доказа, како је детаљно и наведено у жалби браниоца окривљеног ББ, понаособ у односу на сваку кривичноправну радњу.

У поновљеном поступку првостепени суд ће, али други судија појединац, отклонити учињену битну повреду одредаба кривичног поступка на коју је указано овим решењем, извести све неопходне доказе, па брижљивом оценом сваког доказа појединачно и у вези са осталим доказима потпуно и правилно утврдити чињенично стање,имајући у виду да се, у случају када нема непосредних доказа да је окривљени извршио кривично дело за које је оптужен већ се чињенично стање утврђује на основу посредних доказа, али да основ за осуђујућу пресуду може представљати само такав низ чињеница утврђених на основу посредних доказа које су несумњиво утврђене и међусобно чврсто и логички повезане тако да представљају затворени круг и са пуном сигурношћу упућују на једини могући закључак да је управо окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе и да се изведеним доказима искључује свака друга могућност,па ће након тога,донети правилну, на закону засновану и образложену одлуку, с тим да ће при том имати у виду и остале наводе истакнуте жалби браниоца окривљеног ББ и ОЈТ-а у Сомбору.

Имајући у виду да је побијана пресуда укинута, то суд није разматрао жалбе ОЈТ-а у Сомбору и браниоца окривљеног ББ у делу којим се пресуда побија због одлуке о кривичним санкцијама, јер сматра да је за сада то преурањено.

Из напред наведених разлога, а у складу са одредбом члана 458 став 1 ЗКП, донета је одлука као у изреци овог решења.

ЗАПИСНИЧАРКА:
Надежда Малкић Станисављевић

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА:
Драгољуб Вујасиновић с.р.
ЗТО: