Пресудом Општинског суда у Ивањици к. бр. 9/02, од 9.7.2002. године окривљени је оглашен кривим због извршења кривичног дела - тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 201. ст. 4. у вези става 194. став 3. у вези става 1. КЗ Србије и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и три месеца.Против наведене пресуде благовремено је изјавио жалбу бранилац окривљеног.Окружни суд је године, делимично уважио жалбу браниоца окривљеног, па је преиначена пресуда у погледу одлуке о казни. Тако га за исто кривично дело осуђује на казну затвора у трајању од једне године, а у осталом делу жалба браниоца окривљеног се одбија као неоснована.У образложењу другостепене пресуде је наведено следеће:Бранилац оптуженог у жалби истиче да је погрешан закључак првостепеног суда да окривљени брзину возила није прилагодио густини саобраћаја, јер није било других возила која су учествовала у саобраћају. Оценом изведених доказа утврђено је да су се пешаци кретали и са леве и десне стране коловоза, да је поред возила којим је управљао окривљени било и других возила на том делу пута. Битно је овде да се окривљени кретао кроз насељено место и с обзиром на овакву саобраћајну ситуацију исти је пропустио да брзину возила прилагоди саобраћајној ситуацији, а сходно одредби члана 45. ЗОБС- а. Због такве своје вожње и необраћања пажње на пешаке (члан 30. став 1. поменутог Закона) окривљени није успео да заустави благовремено возила када је пешакиња - покојна, ступила на коловоз у намери да исти пређе.Из поменутих разлога, суд налази да су неосновани наводи у жалби браниоца окривљеног када се истиче околност возача за пропуст окривљеног и каква је његова обавеза била у датој саобраћајној ситуацији.Кривично дело- тешко дело против безбедности јавног саобраћаја члан 201. став 4. у вези члана 195. став 3. у вези става ККЗ Србије