Суд у Савезној Репубици Југославији надлежан је за судјење о захтеву за утврдјење који се односи на спорно право на непокретности која се налази на територији СРЈ (искључива надлежност), за судјење по захтеву за накнаду штете која је настала на територији СРЈ и за судјење о недопустивости извршења која се односи на непокретности у СРЈ, без обзира што тужени има седиште у страној држави. Првостепеним решењем одбијен је приговор туженог о месној и стварној ненадлежности Привредног суда у Београду. Тужени у жалби истиче да Привредни суд у Београду није надлан за поступање у овој парници, пошто се седиште туженог налази у Бечу и спорни однос на који се тужилац позива у тужби је настао у Бечу а не у Београду. Жалба није основана. Надлежност југословенског суда за судјење по захтевима тужиоца за утврдјење, за накнаду штете и за недопустивост извршења произилази из члана 56. Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља у одредјеним односима, јер се захтев за утврдјење односи на спорно право на непокретности која се налази у СРЈ, односно из члана 53. ст. 1. и 55. наведеног Закона, с обзиром, да је штета настала на територији СРЈ, односно из члана 44. и 45. наведеног Закона, јер се извршење чија се недопустивост утврдјује односи на непокретности у СРЈ. За сва три захтева стварно је надлежан привредни суд, јер се ради о споровима из члана 15. ст.1. тач.б). Закона о судовима. Месна надлежност Привредног суда у Београду произилази из члана 59. и 63. ЗПП. Из напред наведених разлога неоснован је жалбени навод туженог да Привредни суд у Београду није стварно и месно надлежан да решава о захтевима тужиоца зато што је седиште туженог у Бечу. Супротно произилази из већ наведених одредаба Закона о решавању сукоба закона са прописима других земаља у одредјеним односима. Тужени има представништво на територији СРЈ, на територији Београда, захтев тужиоца је упућен на право на непокретности на територији Београда и из навода о штети произилази да је такодје штета настала на територији СРЈ.