Првостепени суд је становишта да противтужба чији је предмет спора предаја ствари-статива за камеру, не спада у стварну надлежност Окружног, већ Општинског суда.
Доследно томе, а на темељу одредбе чл. 189. ст. 2. ЗПП, тај суд није прихватио да расправља о таквој противтужби
Врховни суд не прихвата изнето становиште првостепеног суда
Забрана подношења противтужбе постоји само у случају када је за суђење по захтеву из противтужбе стварно надлежан виши суд.
То је изричито прописано одредбом чл. 189. ст. 2. ЗПП. Језичко значење те одредбе је апсолутно јасно.
Оно указује да се противтужба не може поднети само у ситуацији када је за суђење по тужби надлежан нижи, а по противтужби виши суд.
У конкретном случају тај услов није испуњен.
Неспорно је да је по захтеву из тужбе стварно надлежан Окружни суд, као првостепени суд.
Стога, без обзира што расправљање о захтеву по противтужби спада у стварну надлежност Општинског суда Окружни суд је надлежан и за суђење о том захтеву.
Такво становиште има правно утемељење и у општем правном начелу да ко може више може и мање.
Правно је недопуштено само обрнуто поступање.
Јер, само суд нижег степена не може судити у споровима из стварне надлежности вишег суда.
У противном случају виши суд је стварно надлежан да суди по жалбама изјављеним на одлуке из стварне надлежности нижег суда.
Стога, с обзиром да одредбом чл. 189. ст. 2. ЗПП. није прописана забрана атракције стварне надлежности у случају када је по тужби стварно надлежан Окружни, а по противтужби Општински суд, очито је и да изнето становиште првостепеног суда нема правно утемељење
Према томе, побијано решење је донето уз битну повреду из чл. 154. ст. 1. у вези чл. 189. ст. 2. ЗПП, на шта је и жалбом указано.
Стога је на темељу одредбе чл. 369. ст. 1. ЗПП одлучено као у изреци
Стварна надлежност суда