Када је у питању одлука првостепеног суда садржана у ставу И изреке, поставља се питање како правилно треба да гласи изрека првостепене пресуде ако је поступак покренут предлогом за извршење на основу веродостојне исправе. Да ли треба одржати на снази решење Ив или изреком пресуде обавезати туженог да изврши одређену радњу, а решење Ив укинути у целини. Изреком пресуде првостепени суд треба да одлучи о судбини решења о извршењу које није стављено ван снаге, тј. у обавезујућем делу и о трошковима извршења. На ову процесну ситуацију примењује се одредба члана 451. ст. 4. Закона о парничном поступку а у вези са чланом 54. ст. 1. Закона о извршном поступку, што даље значи да се одлучује као поводом приговора изјављеног против платног налога. Дакле, изрека пресуде би процесно требала да гласи да се одржава на снази првостепено решење о извршењу у делу у којем је дужник обавезан на плаћање и на трошкове извршења.
Међутим, првостепени суд из разлога практичности може и друкчије да одлучи. То даље значи, да може да укине решење о извршењу у делу у којем је тужени обавезан на плаћање опредељено предлогом за извршење и у делу у којем је обавезан на трошкове извршења и таквим одлучивањем првостепени суд не чини битну повреду Закона о парничном поступку. Ради се о процесном овлашћењу првостепеног суда заснованог на практичним разлозима.