Правилно је другостепени суд применио материјално право (правна правила из параграфа 484, 492 и 493. бившег ОГЗ, када је заузео правни став да службеност пролаза пешице и натовареном живином не садржи у себи и право провоза мотокултиватора-фрезе.
Право провоза, па и мотокултиватора-фрезе, садржај је права службености коловоза, која је различита од права службености пролаза пешице и натовареном живином, па се не може како се то правилно истиче у побијаној пресуди, узети једна за другу нити се може говорити о модификацији постојећег права службености пролаза пешице и натовареном живином.
Основано ревидент истиче да је с правом службености прогона живине скопчано и право служити се колицима која се пред собом гурају, јер то произлази из правно правила из параграфа 492. бившег ОГЗ. Међутим, из истог правног правила произлази да право служити се колицима представља садржај права службености прогона живине а не и садржај права службености коловоза, (провоза) односно да је право службености коловоза, по свом садржају другачије од права службености прогона живине, које у себи укључује право служити се колицима.