У побијаним решењима погрешно се изједначује доспелост и парициони рок за добровољно извршење кондемнаторне обавезе дужника.Наиме, доспелост потраживања је институт материјалног Облигационог права (члан 324. Закона о облигационим односима), а парициони рок је институт процесног права (члан 328. став 3. Закона о парничном поступку и члан 18. став 3. Закона о извршном поступку). Предметним судским поравнањем одређена је деоба између странака одређених непокретних и покретних ствари, па је између осталог стара кућа припала овде дужнику С. Р. а нова кућа на истој грађевинској парцели овде повериоцима, с тим да се С. Р. обавезала да поруши шупу и однесе грађевински материјал од шупе, која се налази у близини нове куће. Истим судским поравнањем странке су се обавезале да ће рок за рушење шупе накнадно одредити.Према члану 19. Закона о извршном поступку судско поравнање је извршно ако је потраживање по поравнању доспело, а доспелост потраживања доказује се самом Садржином записника о поравнању, јавном исправо м или по Закону овереном исправо м, што је дужан да цени извршни суд, с тим да се доспелост која се не може доказати пред извршним судом утврђује правноснажном одлуком донесеном у парничном поступку. Из Садржине записника о судском поравнању следи да су међусобна потраживања странака на предају подељених ствари укључујући и потраживања рушења шупе, доспела на дан закључења поравнања. Стога, нема потребе за утврђивање доспелости потраживања рушења шупе у парничном поступку у смислу члана 19. став 3. Закона о извршном поступку.Према члану 20. Закона о извршном поступку извршна исправа (дакле и судско поравнање) подобно је за извршење ако је у њој, поред осталог назначено и време испуњења обавезе, (парициони рок), а ако је извршна исправа одлука (дакле не и судско поравнање) којом није одређен рок за добровољно извршење обавезе, тај рок се одређује решењем о извршењу. Иако Закон о извршном поступку не упућује на то, али да би се судско поравнање које није снабдевено париционим роком могло принудно извршити потребно је да поверилац тужбом у парничном поступку исходи допунску извршну исправу којом ће се утврдити парициони рок за извршење већ закљученог судског поравнања.Међутим, конкретна ситуација се не може потпуно изједначити са оном када у судском поравнању парициони рок уопште није одређен. Наиме, према овом судском поравнању странке су се обавезале да тај рок накнадно одреде, а дужник више од две године одбија поновљене захтеве повериоца да ту своју обавезу одређивања париционог рока испуни, супротно начелу дужности испуњења обавеза (члан 17. Закона о облигационим односима). Стога, има основа да се након протека разумног рока од захтева поверилаца дужнику да ту обавезу испуни, сматра да је парициони рок протекао, као што је то овде случај.