Право становања чланова породичног домаћинства престаје променом права власништва на откупљеном стану по било ком основу (отуђење, наслеђе)
Суд: | Врховни суд Србије* | Датум: 25.05.2003 | Број: Рев.5318/00 |
Абстракт: |
Тужиоци су, као син и снаја власника стана, бившег носиоца станарског права, били корисници стана у моменту закључења уговора о откупу стана.
Према одредби чл. 16. ст. 3. Закона о становању ("Сл. гласник РС", бр. 50/92, са каснијим изменама и допунама), чланови породичног домаћинства из ст. 2. истог члана Закона, имају право становања у стану који се откупио по одредбама тога закона.
Према одредби чл. 60. Закона о основним својинско-правним односима, између осталог, регулисано је да се право становања уређује законом.
Према томе, у питању је лична службеност која је регулисана наведеном одредбом Закона о становању.
Полазећи од специфичности услова за стицање права својине на стану у друштвеној својини, односно државној својини, у смислу одредбе чл. 16. Закона о становању, специфичан је карактер права становања чланова породичног домаћинства на откупљеном стану.
Њихово право становања није законска лична службеност, него је у питању акцесорно право, које је везано за само право власника који је бивши носилац станарског права, те је и временски ограничено са временом трајања његовог права власништва.
Другим речима, право становања чланова породичног домаћинства престаје променом права власништва на откупљеном стану по било ком основу (отуђење, наслеђе).
Правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев за стицање права личне службености становања тужилаца на једној соби са правом коришћења кухиње, трпезарије и купатила на предметном стану који је путем откупа тужени стекао у власништво.
Без утицаја су наводи ревизије којим тужиоци истичу да су стекли право личне службености становања на делу предметног стана, те да су ограничени у свом праву тиме што је тужени, као власник стана, закључио уговор о доживотном издржавању са својом ћерком.
Тужени је стекао право својине на стану, које није ограничено, односно он као власник има право, да у смислу одредбе чл. 3. Закона о основним својинско-правним односима, ствар држи, да се њоме користи и да њоме располаже у границама одређеним законом.