Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 4. Устава Републике Србије, на седници одржаној 16. јуна 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

1. Покреће се поступак за оцену уставности и законитости одредаба чл. 4, 5. и 8. Одлуке о видео надзору града Новог Сада ("Службени лист града Новог Сада", број 55/09).

2. Решење доставити Скупштини града Новог Сада, ради давања одговора.

3. Рок за давање одговора је 30 дана од дана пријема Решења.

Образложење

Уставном суду поднето је више иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости Одлуке наведене у изреци.

У иницијативи од 16. марта 2010 године оспорава се уставност и законитост одредбе члана 4. Одлуке, са становишта одредаба чл. 21. и 91. Устава Републике Србије и у односу на Закон о буџетском систему који таксативно наводи који све јавни приходи постоје, одредбе члана 5. Одлуке, без навођења уставноправних и законских разлога оспоравања и одредбе члана 8. Одлуке, са становишта уставног права неповредивости стана и заштите података о личности и у односу на Закон о комуналним делатностима. Истиче се да према наведеним законима делатност видео надзора није предвиђена као комунална делатност, да се у конкретном случају не ради о производњи и испоруци комуналних производа, нити о пружању комуналних услуга, да није предвиђена могућност да се као јавни приход уведе “месечни износ средстава“, односно да се обавеза плаћања одржавања видео надзора уведе без сагласности власника и корисника станова, те да град Нови Сад и његови грађани нису дужни да обезбеђују успешан рад државних органа који се финансирају из буџетских средстава. Поред наведеног, истиче се и то да према одредбама оспорене Одлуке, накнаду треба да плаћају само две групе грађана (власници и корисници станова), што вређа уставни принцип једнакости.

Иницијативом од 27. априла 2010. године оспорена је уставност и законитост Одлуке у целини, али из садржаја иницијативе произлази да се оспорава само члан 4. Одлуке, јер се за те одредбе наводе уставни и законски разлози. Наиме, иницијатор истиче да се средства за реализацију одржавања система видео надзора обезбеђују месечно у истом износу, без обзира да ли су у питању породичне куће, пословни простори, установе и други простор, јер немају сви исту корист од видео надзора.

Иницијативом од 22. јула 2010. године затражено је да Уставни суд покрене поступак за оцену законитости оспорене Одлуке, јер је донета супротно Закону о комуналним делатностима, односно да се не зна о којој се опреми видео система ради, па се тако не зна за коју се комуналну услугу плаћа накнада, јер власници станова који ово финансирају немају право да користе податке. Такође се наводи да је иста материја регулисана и Одлуком о Програму финансирања одређених комуналних делатности од локалног интереса за 2010. годину, којим су планирана средства за одржавање видео надзора, па је нејасно да ли се средствима из ових одлука финансира иста опрема.

У одговору доносиоца акта наводи се да је оспорена Одлука донета у складу са законом којим се уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и њихов развој, уређују услови и начин организовања посла у обављању комуналних делатности и друга питања од значаја за њихово обављање. Одлуком о одређивању делатности од локалног интереса и начину поверавања комуналних делатности ("Службени лист града Новог Сада", број 53/08) Скупштина града Новог Сада је делатност телекомуникационог система и оптичку, кабловску и другу телекомуникациону инфраструктуру (изградња, одржавање и пружање услуга) утврдила као комуналну делатност од локалног интереса. Према наводима доносиоца акта, а с обзиром на чињеницу да делатност телекомуникација у складу са класификацијом утврђеном Законом о класификацији делатности на чију примену упућује Закон о класификацији делатности, обухвата пренос звука, слике или осталих информација кабловима, емитовањем, релејима и сателитима (телефонска, телеграфска и телекс веза, емитовање радио и телевизијских програма и одржавање мреже), произлази да се у оквиру ове делатности обављају и послови одржавања система видео надзора. Систем видео надзора установљен је у оквиру пројекта Нови Сад – безбедан град, те је као такав у првом реду усмерен на заштиту имовинске сигурности власника, односно корисника станова. Оспореном Одлуком прописано је да послове одржавања система видео надзора обавља Јавно комунално предузеће "Информатика" Нови Сад, коме је делатност изградње, одржавања и пружања сервиса и услуга у области телекомуникационог система – оптичка, кабловска и друга телекомуникациона инфраструктура, поверена као претежна делатност.

Оспореним одредбама члана 4. Одлуке прописано је: да се средства за реализацију програма из члана 3. став 1. ове одлуке обезбеђују од власника, односно корисника станова (став 1.), да месечни износ средстава који плаћају власници, односно корисници станова, по стану, утврђује Градско веће града Новог Сада на предлог Управног одбора Предузећа (став 2.), као и да се месечни износ средстава из става 2. овог члана, исказује као посебна ставка на признаници обједињене наплате (став 3.). Оспореном одредбом члана 5. Одлуке прописано је да су средства прикупљена у складу са чланом 4. ове одлуке, приход Предузећа. Оспореним одредбама члана 8. Одлуке прописано је: да су подаци (видео записи) службена тајна (став 1.), да је Предузеће одговорно за чување и тајност података (видео записа) (став 2.), да податке (видео записе) могу користити Министарство унутрашњих послова, правосудни органи, Безбедносно информативна агенција и Министарство одбране (став 3.) и да се у другим случајевима, подаци (видео записи) могу користити уз претходну сагласност Градског већа (став 4.).

Уставом Републике Србије утврђено је: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку заштиту без дискриминације и да је забрањена свака дискриминација непосредна или посредна по било ком основу (члан 21.); да је зајемчена заштита података о личности, да се прикупљање, држање обрада и коришћење података о личности уређују законом, да је забрањена и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије на начин предвиђен законом и да свако има право да буде обавештен о прикупљеним подацима о својој личности, у складу са законом, и право на судску заштиту због њихове злоупотребе (члан 42.); да се средства из којих се финансирају надлежности Републике Србије, аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, обезбеђују из пореза и других прихода утврђених законом и да је обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и заснива се на економској моћи обвезника (члан 91.).

Законом о комуналним делатностима („Службени гласник РС“, бр. 16/97 и 42/98) прописано је: да су комуналне делатности делатности од општег интереса (члан 3. став 1.), да су, у смислу овог закона, комуналне делатности-делатности производње и испоруке комуналних производа и пружање комуналних услуга које су незаменљив услов живота и рада грађана и других субјеката на одређеном подручју (члан 4. став 1.), те да скупштина општине може, као комуналне делатности одредити и друге делатности од локалног интереса и прописати услове и начин њиховог обављања (члан 4. став 2.).

Из изложених одредаба Одлуке које су оспорене у конкретном случају произлази да: наведена делатност није предвиђена као комунална делатност која, у смислу закона, представља незаменљив услов живота; да је видео надзор уведен без сагласности власника, односно корисника станова; да је за одржавање видео надзора уведена обавеза плаћања одређеног износа на месечном нивоу и да је обавеза одржавања видео надзора, односно плаћања месечног износа уведена селективно, само за власнике и кориснике станова. Иако за одредбу члана 5. Одлуке нису наведени разлози оспоравања, она је у правној и логичкој вези са оспореним одредбама члана 4. Одлуке, па је Уставни суд закључио да су се и за ову одредбу стекли услови за покретање поступка за оцену уставности и законитости.

Имајући у виду наведене одредбе Устава и Закона о комуналним делатностима, Уставни суд је оценио да се у овом поступку као спорна, основано могу поставити следећа уставноправна питања:

- да ли Скупштина града Новог Сада може подзаконским актом стварати финансијске обавезе за грађане без њихове сагласности, ако за то не постоји основ предвиђен у закону и са тим у вези,

- да ли је повређен уставни принцип једнакости без дискриминације, увођењем финансијске обавезе само грађанима који су власници, односно корисници станова, као и

- да ли је Скупштина града Новог Сада прекорачила овлашћења када је оспореним одредбама члана 8. Одлуке уредила питања која су Уставом одређена као материја која се уређује законом.

С обзиром на наведена спорна уставноправна питања, Уставни суд је оценио да су се стекли услови да се, сагласно одредби члана 53. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), донесе Решење о покретању поступка за оцену уставности и законитости одредаба чл. 4, 5. и 8. оспорене Одлуке и да се исто, применом одредбе члана 33. став 1. Закона, достави доносиоцу оспореног акта на одговор, у остављеном року (тач. 1. до 3. изреке).

Сагласно изложеном Уставни суд је, на основу одредаба члана 46. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду и члана 82. тачка 10. Пословника о раду Уставног суда ("Службени гласник РС", бр. 24/08 и 27/08), донео Решење као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић