Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник већа и судије Весна Илић Прелић, др Марија Драшкић, др Агнеш Картаг Одри, др Горан Илић, Сабахудин Тахировић, др Драган Стојановић и мр Милан Марковић , чланови Већа, у поступку по уставној жалби Драгана Анђелковића, Топлице Миловановића и Синише Китића, сви из Ниша, Дарка Ђорђевића из Г. Међурова, Ратомира Илића, Бојана Николића, Радислава Јовановића, Мухарема Арифовића, Ивана Илића, Ивана Несторовића, Мирослава Савића, Драгише Јовановића, Горана Цекића, Димитра Христова, Драгана Николића, Добривоја Антића, Срђана Цветковића, Љубише Шутановца, Горана Радојковића, Драгана Цветановића, Милана Митровића, Драгана Димитријевића, Василија Кричака, Миодрага Јовановића, Рада Анђелковића, Драгана Антића, Драгана Асенова, Ненада Николића, Бранка Протулипца, Зорана Вулетића, Драгана Гвозденовића, Светомира Милојевића, Горана Милутиновића, Маријана Бубање, Саше Ћосића, Драгослава Тодоровића и Драгана Ђенића, сви из Ниша, Синише Козаревића из Малче, Зорана Радојковића и Бранислава Стевановић, обојица из Ниша, Дејана Стојановића из Хума, Звонимира Златановића и Мирослава Миловановића оба из Ниша, Братислава Николића из Г. Матејевца, Владе Живковића, Звонимира Стојановића, Горана Живановића, Драгана Живковића, Александра Пејчића, Желимира Јовановића, Бориса Петричића, Жике Симоновића, Славише Стефановића, Драгана Мирковића, Петра Јовановића, Петра Станковића, Богољуба Антића, Јовице Огњеновића, Небојше Петковића, Драгана Богдановића, Предрага Шуњеварића, Борислава Стојановића, Сузане Коцић, Саше Јовановића, Предрага Стојановића, Миодрага Огњеновића, Авде Бислимовића и Марка Нешића, сви из Ниша, Зорана Гоцића из Бренице, Мирољуба Гоцића, Перице Стојаковића, Миомира Николића, Бобана Јовановића, Владимира Митровића, Милана Рељића, Зорана Стаменковића, Милана Милосављевића, Ивана Костића, Барјана Арифовића, Зорана Илића, Славише Младеновића, Милоша Јоцића, Душана Филиповића, Небојше Живковића, Ивана Илића и Ивана Ступљанина, сви из Ниша, Дејана Станковића из Веле Поља, Фрање Глончака, Матије Глончака, Саше Стаменковића, Дејана Милосављевића, Горана Деспотовића, Велимира Илића, Бојана Царића, Ненада Ванушића, Саше Вучковића, Мирослава Јанковића, Мирослава Николића, Горана Тодоровића, Драгана Марковића, Владимира Данилова, Живорада Стефановића, Зорана Митића, Првослава Пантића, Мирослава Станковића, Александра Јовановића, Нинослава Јокића, Предрага Кричака, Радојице Ломазића, Миодрага Станојевића, Божидара Живковића, Зорана Ивановића, Дргослава Спасића, Горана Ганића, Мирослава Младеновића, Драгослава Глигоријевића, Зорана Заморског, Милана Митровића, Срђана Јаковљевића, Ивице Димитријевића, Новице Мијалковића, Срђана Петковића, Душана Тасковића, Саве Куруновића, Миломира Миленковића, Живојина Димитријевића, Горана Миловановића, Зорана Милошевића, Милоша Милошевића, Милана Стојановића, Далибора Новчића, Бојана Благојевића, Јосифа Крагића, Милована Митића, Ђокице Младеновића, Перице Јоцића, Божидара Момчилова и Драгана Николића, сви из Ниша, Ивана Обрадовића из Д. Врежине, Драгана Николића, Срђана Станковића, Зорана Лазића, Зорана Мићаловића, Радована Стајића, Драгана Миловановића, Драгана Живића, Драгише Гвозденовића, Милића Зајића, Себадина Кадриа, Дејана Маричића, Славољуба Денића, Братислава Павловића, Ивана Ђорђевића, Саше Младеновића, Нинослава Миленковића, Малише Никодијевића, Срђана Ђорђевића, Зорана Лазића, Небојше Савића сви из Ниша, Зорана Првуловића из Новог Села, Новице Ђорђевића, Александра Ђорђевића, Небојше Мирковића, Зорана Илића сви из Ниша, Миодрага Стојановића из Габроваца, Славише Петковића, Радослава Милошевића, Александра Јаребице, Дејана Петровића, Дргана Црнатовића, Ненада Гоцића, Братислава Станојевића, Десимира Вељковића, Драгана Анђелковића, Момчила Јанаћковића, Мирослава Миловановића и Зорана Здравковића, сви из Ниша, Хранислава Стаменковића из Трупала, Томице Јанковића, Слободана Јоцића, Александра Ишљамовића, Зорана Стојановића, Горана Јоцића, Слађане Петровић, Горана Алексића, Николе Секулића, Саше Тимотијевића, Слободана Мицића, Срђана Марковића, Светислава Јовановића, Жељка Приђићевића, Зорана Савића, Томислав Јанковић, Стевана Ђорђевића, Радивоја Виријевића, Драгана Јанковића, Игора Тончића, Горана Јовановића, Драгише Јанићевића, Миомира Динића, Владимира Јанковића, Небојше Тасића, Тонија Пешића, Владимира Павловића, Дарка Пантовића, Радомира Гавриловић и Драгана Стефановића, сви из Ниша, Душана Николића из Поповца, Радољуба Вуковића, Зорана Обрадовића, Небојше Вулића, Зорана Михајловића, Драгана Стојановића, Ристе Бојаџића, Милана Стојковића, Властимира Живковића, Снежане Тимотијевић, Љубише Урошевић, Саше Живковића и Горана Милојковића, сви из Ниша, Горана Илића из Габровца, Пера Благојевића из Банцарева, Дејана Игрутиновића, Дарка Крстића, Срђана Стојановића, Слободана Стојановића, Саше Петковића, Момчила Раичевића и Звонимира Стојановића, сви из Ниша, Драгана Милојевића из Крушце, Зорана Денчића, Мирослава Рајића и Саше Јовићевића, сви из Ниша, Братислава Пешића из Вукманова, Славише Крстића и Грујице Цекића, обојица из Ниша, Бојана Стошића из Крушце, Момчила Милошевића, Жарка Дунића, Александра Милисављевића и Ненада Марјановић, сви из Ниша, Саше Станојевића из Алексинца, Најдана Илића, Драгише Ђорђевића, Небојше Ђорђевића, Срђана Павловића, Игора Милетића, Миодрага Живковића, Милана Николића, Зорана Миљковића и Владимира Марковића, сви из Ниша, Драгана Аћимовића из Лалинца, Братислава Јовановића, Миљана Стојановића, Љубомира Станковића и Бобана Стојановића, сви из Ниша, Драгана Сремца из Д. Врежина, Драгана Сибиновића, Мирослава Алексова, Владислава Живковића, Зорана Милошевића и Бојана Костића, сви из Ниша, Драгана Стојановића из Лалинца, Ивана Стојковића, Зорана Златковића, Горана Јовића, Славише Банковића, Томислава Милетића, Драгог Јовановића и Саве Крстића, сви из Ниша, Бобана Нешића из Поповца, Бобана Анђелковића, Љубомира Радоњића и Радољуба Вукашиновића, сви из Ниша, Добана Николића из Хума, Рада Ибраимовића и Шефка Абдуловића, обојица из Ниша, Зорана Милојевића из Лесковика, Игне Бакић, Зорана Ристића, Драгана Матића, Бранислава Матића, Драгољуба Крстића и Драгише Недељковића, сви из Ниша, Звонка Ђокића и Братислава Милојевића, обојица из Лесковика, Адема Демировића, Дејана Ђорђевића и Владе Миливојевића, сви из Ниша, Ратка Митровића из Хума, Десимира Петровића из Ниша, Драгутина Марковића из Каменица, Дејана Станковића, Братислава Гроздановића, Дејана Стојковића, Живојина Јанковића и Миодрага Јеремића, сви из Ниша, Горана Јовановића из Палиграце, Небојше Асановића, Миодрага Милошевића, Дејана Миливојевића и Свете Марковића, сви из Ниша, Славише Павловића из Трупале, Тривуна Вучковића из Г. Комрена, Драгољуба Несторовића, Стеве Серафимовког, Бобана Османовића и Војкана Петковића, сви из Ниша, Мирослава Митића из Г. Комрена, Тонија Нешића и Радомира Франца, обојица из Ниша, Витомира Алића из Хума, Милована Милановића, Кемала Јашара, Ранка Милановића, Живојина Станковића, Душка Етемовића, Мила Рашића, Радише Живића, Зорана Маринковића, Родољуба Шошкића, Мирослава Јовановића сви из Ниша, Милана Илића из Г. Комрена, Есада Еминија из Ниша, Братислава Рашић и Радета Илића, обојица из Г. Комрена, Саше Ђорђевића, Игора Ђорђевића и Садика Исмаиловића, сви из Ниша, Топлице Пешића из Лесковика, Бајрама Аметовића, Зорана Красића, Владице Јовановића, Љубише Мамутовића и Драгише Петровића, сви из Ниша, Небојше Божиновића из Хума, Зорана Војводића из Чамурлија, Рашита Саитовића, Горана Ђурића, Горана Матића, Небојше Миленковића, Саше Рашића и Бранислава Велојића, сви из Ниша, Бојана Стевановића из Хума, Љубише Радосављевића из Ниша, Бојана Јовановића из Д. Комрена, Бранка Николова из Хума, Зорана Спасића из Ниша, Вукадина Милојевића из Лесковика, Вукашина Николића из Хума, Ивана Радаковића, Драгољубаљ Гавиловића и Бранислава Селимовића, сви из Ниша, Братислава Тошића и Слободана Тошића, обојица из Хума, Новице Стојковића, Бајрама Ускоковића и Усеина Ускоковића сви из Ниша, Драгана Милошевића из Хума, Дејана Марковића из Веле Поља, Берта Абдуловића и Ђулсенаре Маличевић, обоје из Ниша, Драгослава Милијића из Палиграце, Далибора Поповића из Миљковца, Боре Николића и Милета Крстића из Хума, Тефика Асамовића, Горана Никића и Исмаила Исмаилија, сви из Ниша, Зорана Ђорђевића из Хума, Бојана Аранђеловића из Г. Комрена, Дејана Ивановића, Милорада Николића и Јована Маноијлова, сви из Хума, Данијела Поповића, Дејана Миленковића, Славише Тасића и Топлице Ранђеловића, сви из Ниша, Небојше Пешића и Зорана Вулића, обојица из Хума, Небојше Стојановића, Исмаила Ађазија, Славише Мирковића, Ђеврија Мутића, Шерифа Барчића, Јусуфа Бећировића, Нинослава Марковића, Ивана Станојевића, Драгана Игњатовића, Дејана Антонова, Зорана Антића, Себастијана Амзића и Османа Куртића, сви из Ниша, Миодрага Рашића из Хума, Зорана Радића из Г. Комрена, Саше Станојевића, Звонимира Петковића, Драгана Вучковића, Славише Савића, Бојана Стевановића, Слађане Младеновић, Новица Аранђеловић, Мирослава Ђорђевића, Јавора Нововића и Славише Ђорђевића, сви из Ниша, Братислава Јовановића из Хума, Светислава Дејановића из Н. Тесле, Славише Миленковића из Ниша, Славише Тасића из Н. Тесле, Ивана Тасића из Нишке Бање, Војкана Тодоровића из Прве Кутине, Драгана Стојковића и Зорана Семировића, обојица из Доње Студене, Предрага Петровића из Сувог Дола, Горана Видојковића из Доње Студене, Небојше Живадиновића из Брзог Брода, Срђана Петровића и Небојше Николића, обојица из Нишке Бање, Батице Демировића из Доње Студене, Драгана Станчића из Брзог Брода, Славољуба Крстића из Д. Драговља, Гаџин Хан, Драгана Димитријевића и Дејана Савића, обојица из Н. Тесле, Звонимира Младеновића из Јелашнице, Зорана Цекића из Сувог Дола, Зорана Стевановића из Прве Кутине, Ивице Китића из Јелашнице, Зорана Ранчића и Милана Павловића, обојица из Прве Кутине, Ивана Стаменковића из Н. Тесле, Ненада Вељковића из Прве Кутине, Мирослава Стевановића из Б. Брода, Славише Лазаревића из Н. Тесле, Зорана Костића из Јелашнице, Драгана Маринковића из Н. Тесле, Зорана Пешића из Јелашнице, Зорана Величковића из Ниша, Ранка Младеновића из Јелашнице, Драгана Крстића, Горана Стојковића, Драгана Јовановића и Милунке Крстић, сви из Н. Тесле, Бојана Стојановића из Јелашнице, Братислава Ђорђевића из Н. Тесле, Александра Станковића из Прве Кутине, Аце Живковића из Доње Студене, Зорана Стојиљковића из Сувог дола, Горана Сулејмановића из Прва Кутине, Владана Тодоровића из Л. Села, Драгана Илића из Ниша, Владимира Динића и Александра Стојановића, обојица из Л. Села, Горана Милошевића из Б. Брода, Миодрага Китановића и Милана Ранђеловића из Н. Тесле, Бојана Динића из Прве Кутине, Драгана Раденковића из Нишке Бање, Саше Николића из Н. Тесле, Миодрага Јовановића из Чукленика, Дејана Здравковића из Б. Брода, Слободана Станојевића и Мирка Станојевића, обојица из Просека, Далибора Лукића и Зорана Лукића, обојица из Н. Тесле, Миодрага Мусића из Прве Кутине, Горана Ранђеловића из Н. Тесле, Драгана Коцића из Сувог дола, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 27. децембра 2012. године, донео је

ОДЛУКУ

1. Усваја се уставна жалба Драгана Анђелковића и других подносилаца наведених у уводу и утврђује да су пресудом Основног суда у Нишу П. 2402/10 од 11. фебруара 2010. године и пресудом Апелационог суда у Нишу Гж. 3379/10 од 2. јула 2010. године повређена права подносилаца на једнаку заштиту права пред судовима из члана 36. став 1. Устава Републике Србије, док се у преосталом делу уставна жалба одбацује.

Образложење

1. Драган Анђелковић из Ниша и други подносиоци уставне жалбе наведени у уводу, преко пуномоћника, адвоката Срђана Алексића из Ниша, поднели су 13. маја 2011. године уставну жалбу против пресуде Основног суда у Нишу П. 2402/10 од 11. фебруара 2010. године и пресуде Апелационог суда у Нишу Гж. 3379/10 од 2. јула 2010. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и повреде права на једнаку заштиту права пред судовима из члана 36. став 1. Устава.

Подносиоци уставне жалбе наводе да се „одлуке првостепеног и другостепеног суда не могу сматрати правичним (...) јер су судови начинили битну повреду одредаба Закона о парничном поступку, будући да током поступка суд није извео све доказе које су тужиоци предлагали“, и да је тиме „самовласно променио суштину тужбеног захтева тужилаца“, и то тако што је као “правни основ потраживања навео штету, а не дуг, како су то навели тужиоци“. Подносиоци су, такође, истакли да им је повређено уставно право на једнаку заштиту права пред судовима, зајемчено одредбом члана 36. став 1. Устава. У прилог својим тврдњама су приложили пресуду Окружног суда у Београду Гж. 1703/05 од 13. априла 2005. године. Предложили су да Уставни суд усвоји уставну жалбу и поништи оспорене пресуде.

2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.

У поступку пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносилаца уставне жалбе повређено њихово Уставом зајемчено право или слобода.

3. Уставни суд је у спроведеном поступку, из садржине уставне жалбе и достављене документације, утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање:

Оспореном пресудом Основног суда у Нишу П. 2402/10 од 11. фебруара 2010. године одбијен је тужбени захтев тужилаца, овде подносилаца уставне жалбе, којим су тражили да се обавеже тужена Република Србија - Министарство одбране - Војна пошта 1410 Ниш, да сваком од тужилаца исплати одређене новчане износе, ближе наведене у изреци првостепене пресуде, за учешће у рату током 1999. године, на име неисплаћених ратних дневница и накнаде трошкова због одвојеног живота од породице, са законском затезном каматом почев од доспећа сваког појединачног износа до коначне исплате. Истом пресудом тужиоци, овде подносиоци уставне жалбе, су обавезани да накнаде туженом трошкове поступка у износу од 7.500,00 динара.

Оспореном пресудом Апелационог суда у Нишу Гж. 3379/10 од 2. јула 2010. године одбијена је као неоснована жалба тужилаца, овде подносилаца уставне жалбе, и потврђена је првостепена пресуда Основног суда у Нишу П. 2402/10 од 11. фебруара 2010. године .

Из увода првостепене пресуде произлази да је тужба у овој правној ствари поднета „ради дуга“.

Пресудом Окружног суда у Београду Гж. 1703/05 од 13. априла 2005. године одбијена је жалба тужене и потврђена пресуда Другог општинског суда у Београду П. 4379/04 од 22. децембра 2004. године, којом је обавезана тужена да тужиоцу Љ. Н. из Лесеноваца код Александровца на име измирења дуга због неисплаћених дневница од 24. марта до 19. маја и од 28. маја до 18. јуна 1999. године плати опредељени новчани износ са законском затезном каматом, како је ближе означено у изреци.

4. Одредбама Устава, на чију повреду указују подносиоци у уставној жалби, утврђено је да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.) и да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе (члан 36. став 1.).

Одредбама Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и „Службени лист СРЈ“, бр. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 и 44/99), поред осталог, прописано је: да правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција (члан 172. став 1.); да потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од кад је оштећеник дознао за штету и за лице које је штету учинило, као и да у сваком случају ово потраживање застарева за пет година од кад је штета настала (члан 376. ст. 1. и 2.).

5. Разматрајући разлоге и наводе уставне жалбе, Уставни суд је утврдио да су подносиоци уставне жалбе указали на неједнако поступање судова у истој чињеничној и правној ситуацији, сматрајући да им је тиме повређено право на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава. Сагласно изложеном, Уставни суд је у конкретном случају прво пошао од оцене основаности навода уставне жалбе који се односе на различито поступање судова поводом исте чињеничне и правне ситуације.

Увидом у достављену правоснажну пресуду Другог општинског суда у Београду П. 4379/04 од 22. децембра 2004. године, која је потврђена пресудом Окружног суда у Београду, Уставни суд је утврдио да је усвојен захтев тужиоца Љ.Н. за исплату накнаде за неисплаћене ратне дневнице на име учешћа у рату за време НАТО агресије 1999. године, односно да је у том случају о тужбеном захтеву који је био истоветан са тужбеним захтевом подносилаца уставне жалбе одлучено на другачији, супротан начин – правоснажним усвајањем тужбеног захтева. Дакле, Окружни суд у Београду је, као суд последње инстанце, у достављеној пресуди Гж. 1703/05 од 13. априла 2005. године, којом је потврдио првостепену пресуду Другог општинског суда у Београду, заузео другачији правни став од става Апелационог суда у Нишу у оспореној пресуди у односу на право резервиста на накнаду ратних дневница на име учешћа у рату за време НАТО агресије 1999. године.

По становишту Уставног суда, судови последње инстанце су доношењем различитих одлука о основаности тужбених захтева који су се заснивали на идентичном чињеничном стању и истом спорном правном питању, подносиоце уставне жалбе чији су тужбени захтеви одбијени као неосновани, довели у битно различит положај од онога у коме је био тужилац чији је истоврсни тужбени захтев постављен према истом туженом усвојен. Како су другостепени судови, као судови последње инстанце у предметним парничним поступцима, доносили различите одлуке у идентичној чињеничној и правној ситуацији, Уставни суд је становишта да је таква пракса супротна праву на једнаку правну заштиту пред судовима (видети пресуде Европског суда за људска права: Сантос Пинто против Португалије од 20. маја 2008. године и Беиан против Румуније од 6. децембра 2007. године). Видети и Одлуку Уставног суда Уж–2886/2010 од 4. октобра 2012. године.

Полазећи од изложеног, Уставни суд је на основу одредбе члана 89. став 1. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07 и 99/11), уставну жалбу у овом делу усвојио.

6. У погледу навода подносилаца уставне жалбе да им је право на правично суђење повређено тиме што првостепени суд није извео све доказе које су као тужиоци предложили у парничном поступку, конкретно - саслушање странака и вештачење, Уставни суд указује на то да је питање начина на који се доказни поступак спроводи, као и питање прихватљивости и оцене доказа у надлежности редовних судова. Поступајући у парничном поступку, у складу са начелом слободне оцене доказа, суд није везан, ограничен, или на било који законом прописан начин условљен посебним формалним доказним правилима. Имајући у виду садржину гаранција које се јемче чланом 32. став 1. Устава, Уставни суд је оценио да се овом уставном одредбом не даје странци неограничено право да предлаже извођење доказа пред судом, нити се гарантује право да сви доказни предлози странке буду прихваћени, па тако ни предлог да се саслушају странке или изврши вештачење. С друге стране, Уставни суд истиче да је задатак и обавеза судова да наведу разлоге због којих су одлучили да не изводе доказе које је странка изричито захтевала. Поштовање овог принципа првенствено омогућава странци да касније делотворно и ефикасно користи расположиве правне лекове (види нпр: Одлуку Уставног суда Уж-1100/2008). У конкретном случају, првостепени суд је образложио своју одлуку о неизвођењу доказа тиме што је оценио као основан истакнути материјалноправни приговор застарелости потраживања, па би извођење доказа вештачењем било супротно праву странака да се поступак заврши у разумном року и дужности суда да поступак спроведе без одуговлачења и са што мање трошкова.

У односу на наводе подносилаца уставне жалбе да им је право на правично суђење повређено и тиме што је поступајући суд променио правни основ потраживања, Уставни суд истиче да је одредбом члана 187. став 4. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09) прописано да ће суд поступати по тужби и када тужилац није навео правни основ тужбеног захтева, а ако је тужилац навео правни основ, суд није везан за њега, те је стога, у складу са начелом иура новит цуриа, дужност суда да утврди правни основ тужбеног захтева.

С обзиром на наведено, Уставни суд је оценио да изнети наводи не представљају уставноправне разлоге на којима се могу заснивати тврдње о повреди уставног права на правично суђење. Стога је Уставни суд у овом делу одбацио уставну жалбу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 7) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка.

Уставни суд је овакав став заузео и у Одлуци Уж-2156/2011 од 7. новембра 2012. године.

7. С обзиром на то да је у конкретном случају Уставни суд нашао да нису испуњене претпоставке за испитивање истакнуте повреде права на правично суђење, Суд сматра да објављивање ове одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије“ представља, сагласно одредби члана 89. став 2. Закона о Уставном суду, правичан вид задовољења подносилаца уставне жалбе због утврђене повреде права на једнаку заштиту права из члана 36. став 1. Устава.

8. С обзиром на наведено, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1), члана 45. тачка 9) и члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, као и члана 84. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, бр. 24/08, 27/08 и 76/11), одлучио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА

др Драгиша Б. Слијепчевић