Тачна је ревизиона тврдња да је на основу првостепеног рјешења о комасацији престало право својине на оном земљишту које је правни претходник тужене на законит начин преузео у посјед, односно на земљишту које је било предмет уговора о поклону од 6.4.1939. године и да се на основу ове одлуке за ово земљиште дала у замјену спорна парцела.
По становишту овог Врховног суда бивши власник непокретности које је друго лице, као своје, унијело у комасациону масу може након правоснажног окончања комасационог поступка, на основу свог својинског права покренути и водити спор против наведеног лица, тражећи да се утврди његово право својине на непокретности које су том лицу додијељене у замјену за оне које је, као своје, унијело у комасациону масу.
Стога су тужиоци, супротно ревизионим наводима, овлашћени на подношење тужбе против тужене.