Према утврђеном чињеничном стању Јавно предузеће за стамбене услуге овде тужилац тражи исплату накнаде на име неплаћене закупнине за коришћење пословног простора у Б. и то Д. иЊ. Наведени пословни простор користи тужени и није спорно да странке у спору нису закључиле уговор за период 1Х/96 до ХИИ/97 за који тужилац потражује закупнину у износу од 416.892, 10 динара. Сем тога. тужилац је на основу решења Четвртог општинског суда, односно Другог општинског суда у Београду на наведеном пословном простору означен као носилац права коришћења. Тужилац тужбом тражи да се обавеже тужени у исплати накнаде у износу од 416.892.10 динара.Првостепени суд је одбио тужбени захтев тужиоца налазећи да није активно легитимисан за вођење ове парнице зато што странке нису закључиле уговор о закупу, налазећи да је без утицаја уписано право коришћења у земљишним књигама на наведеном пословном простору у корист тужиоца. Другостепени суд је преиначио првостепену пресуду у том делу, налазећи да је тужилац власник наведеног пословног простора и према члану 3. и члану 37. Закона о основним и својинским правним односима тужилац има право да захтева исплату закупнине од стране туженог.На основу предњих чињеница. погрешан је правни закључак другостепеног суда да је тужилац у овој правној ствари активно легитимисан по тужби за исплату накнаде по основу закупнине. Доношењем Закона о средствима у својини Републике Србије („Сл. гласник РС“. бр.53/95. 3/96, 54/95 и 32/97) извршена је трансформација друштвене својине у државну својину па су средства у својини Републике Србије у смислу члана 1. Закона између осталог постала и средства која су стечена од стране јавних предузећа. Државна својина се по том Закону састоји од три овлашћења: права располагања. које у смислу члана 5. Закона представља отуђење из државне својине, прибављање у државну својину и давање на коришћење односно у закуп као и стављање хипотеке на непокретности у државној својини; права коришћења које у смислу члана 47. Закона остварују између осталог државни органи и организације. органи и организације територијалних јединица. јавне службе и друге организације, па ће ти субјекти наставити да користе средства у државнојсвојини и њима располажу у складу са овим и посебним законом, с тим што ће се у јавној књизи о евиденцији непокретности права на њима као власник уписати Република Србија а орган, односно организација која користи непокретност као носилац права коришћења, односно корисник непокретности у складу са прописима којима се уређује уписа права на непокретности и овим законом; права управљања у смислу члана 7. Закона по коме средствима у државној својини управља орган и јавна служба односно друга организација из члана 1. тачка 2. која та средства користи ако законом није другачије уређено.Према члану 5. истог Закона о располагању непокретностима у државној својини одлучује надлежни орган а располагањем непокретности у државној својини, у смислу Закона јесте и давање у закуп о чему одлучује Влада Републике Србије односно сагласност даје Републичка дирекција за имовину Републике Србије по члану 8. Закона. Код неспорне чињенице да се непокретности налазе у фактичком коришћењу туженог пре ступања на снагу Закона о средствима у својини Републике Србије, тужени има право да настави са коришћењем пословног простора и њиме располаже у складу са овим и посебним законом по члану 47. Закона о средствима у својини Републике Србије. Са изнетих разлога. како тужилац тужбом тражи исплату закупнине од туженог по ступању на снагу Закона о средствима у својини Републике Србије, то погрешно другостепени суд закључује да из уписаног права коришћења друштвене својине пре ступања на снагу овог закона, тужилац по члану 3. и 37. Закона о основним и својинским правним односима може да захтева исплату закупнине од стране туженог. То право тужилац није стекао ни по члану 9. Закона, са којих разлога је ревизија туженог применом одредбе члана 395. став 1. Закона о парничном поступку усвојена и побијана пресуда преиначена као у изреци ревизијске одлуке.