Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда Весна Илић Прелић, председник Већа и судије Милан Станић, др Милан Шкулић, Мирослав Николић, др Драгана Коларић, Татјана Бабић, др Милан Марковић и мр Томислав Стојковић, чланови Већа, у поступку по уставној жалби „Уницредит банк Србија“ а.д, Београд , на основу члана 167. став 4. у вези са чланом 170. Устава Републике Србије, на седници Већа одржаној 11. маја 2017. године, донео је

ОДЛУКУ

Одбија се као неоснована уставна жалба „Уницредит банк Србија“ а.д. изјављена против пресуде Управног суда У. 16706/14 од 10. јула 2015. године.

Образложење

1. Акционарско друштво „Уницредит банк Србија“, Београд , преко пуномоћника Рајне Андрић, адвоката из Београда, поднело је Уставном суду , 25. августа 2015. године, уставну жалбу против пресуде Управног суда У. 16706/14 од 10. јула 2015. године, због повреде права на правично суђење и права на мирно уживање имовине, зајемчених одредбама члана 32. став 1. и члана 58. став 1. Устава Републике Србије.

У уставној жалби се најпре наводи: да је у поступку који је окончан оспореним актом, по протеку свих законских рокова у којима је евентуално било могуће оспоравати извршени упис хипотеке, "под плаштом наводне исправке", пружена правна заштита противправном поступању хипотекарног дужника, који је без сагласности подносиоца и без одобрења управног органа порушио објекат који је био предмет хипотеке; да је на основу тога управни орган обрисао хипотеку на објекту и хипотеку на земљишту, чиме је подносилац лишен свог имовинског права на незаконит начин.

Подносилац уставне жалбе истиче да је Управни суд у оспореној пресуди произвољно и погрешно применио материјално право, занемарујући доказе и чињенице које из њих следе, не ценећи наводе и разлоге изнете у тужби, који се односе на следеће: да је, на основу заложне изјаве Ов. 2075/08 од 16. јула 2008. године, хипотека уписана у корист подносиоца на земљишту к.п. број 1198/1 и на 16 постојећих објеката, који су уписани са правним статусом да објекат нема употребну дозволу; да је пресудом Управног суда У. 25608/10 од 21. децембра 2011. године правноснажно окончан управни поступак у коме је привредно друштво „Нови расадници“ оспоравало законитост уписане хипотеке у корист подносиоца; да у предметном поступку никада није постављен захтев за брисање хипотеке на парцелама насталим од некадашње катастарске парцеле 1198/1, због чега је нејасно по чијем захтеву и по ком основу је одлучено као у ставу 6 . диспозитива решења првостепеног органа о брисању хипотеке на земљишту; да допис компаније „Колинг“ од 28. априла 2014. године, достављен на усменој јавној расправи од 19. маја 2014. године, не може представљати захтев као иницијални акт у управном поступку.

Подносилац уставне жалбе указује и на следеће: да из одредаба чл. 167. до 170. Закона о планирању и изградњи произлази да се уклањању објекта, односно његовог дела може приступити само на основу дозволе надлежног органа, а да се, уколико нема те дозволе, нити претходне писмене сагласности повериоца, не може ни говорити о рушењу објекта, већ о извршеним кривичним делима из чл. 219а и 220. Кривичног законика. Даље се указује да се мора направити разлика између уписа непокретности (члан 74. Закона о државном премеру и катастру) и уписа права (члан 75. истог закона), па противправно рушење објекта евентуално може представљати основ за брисање објекта, у смислу уписа настале фактичке промене, али, у том случају, власник не поседује одговарајућу исправу (члан 124. Закона) за брисање уписане хипотеке.

По мишљењу подносиоца уставне жалбе , хипотека уписана на земљишту на коме се објекат гради, када је предмет хипотеке објекат у изградњи, не престаје и не може престати рушењем објекта у фази пре довршетка изградње, односно пре евидентирања објекта у јавним књигама као изграђеног, са употребном дозволом и у власништву титулара права из употребне дозволе. Подносилац сматра да је таква хипотека, де фацто и де иуре, хипотека на праву градње, а не на објекту и да се на ту хипотеку уопште не могу применити одредбе члана 45. Закона о хипотеци, јер она није уписана на објекту у изградњи, већ на земљишту, па самим тим ни пропаст објекта у изградњи не води престанку хипотеке на земљишту. Супротно тумачење водило би закључку да у Републици Србији постоји институт хипотеке на објекту у изградњи, али да она суштински не даје никакво стварно право свом титулару, будући да рушењем недовршеног објекта дужник може да код катастра непокретности ту хипотеку без сагласности њеног титулара једноставно обрише и онда, на основу истог или новог одобрења за градњу, да изгради поново исти објекат, али тада без хипотеке.

По мишљењу подносиоца, ни у случају да је спорни објекат био изграђен и у надлежној служби за катастар непокретности евидентиран са употребном дозволом, пропаст тог објекта не би могла довести до престанка заложног права уписаног на земљишту, јер би, применом тада важећег чл. 101. и 101а. Закона о планирању и изградњи, право коришћења на изграђеном земљишту по сили закона постало право својине (конверзија), са обавезом надлежног органа да то спроведе по службеној дужности, „много пре рушења из 2012. године“ и иницирања поступка пред првостепеним органом од стране заложног дужника.

2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.

У току поступка пружања уставносудске заштите, поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама захтева истакнутог у њој, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.

3. Уставни суд је, у спроведеном поступку, извршио увид у оспорени акт и целокупну документацију приложену уз уставну жалбу и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за решавање ове уставносудске ствари:

Решењем Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Београд 2 број 952-02-7-195/2014 од 3. јула 2014. године , у ст. 1. и 2. диспозитива, дозвољена је у Лн. 1206, КО Јајинци, у А, Б и Г листу, исправка грешке настала пропустом у упису у катастарском операту података о објектима, а у ст. 3. и 4. диспозитива исправљена је грешка настала пропустом у упису заложног права на основу заложне изјаве О в. 2075/08 у катастарском операту и дозвољен је упис заложног права у корист „Уницредит Банк Србија“ а.д , Београд , овде подносиоца уставне жалбе, на објектима описаним у трећем ставу, односно на земљишту описаним у четвртом ставу изреке. У ст. 5. и 6. диспозитива решења првостепени орган је дозволио у Лн. 1206, КО Београд 2 , брисање – испис свих објеката, претходно уписаних у смислу ст. 1. и 2. диспозитива, односно брисање - испис свих хипотека претходно поново, у смислу ст. 3. и 4. диспозитива, уписаних у корист подносиоца, док је у ставу 7. диспозитива одбио захтев подносиоца за упис измене података уписане извршне вансудске хипотеке. У образложењу наведеног решења констатовано је, поред осталог: да је допунским записником Комисије за излагање број 951-10-6448/2007 од 31. јула 2008. године одређено да се у Г листу ЛН-а привремени број 617 , КО Јајинци , упише заложно право – хипотека првог реда на непокретности заложног дужника компаније „Колинг“ а.д. Београд – објекту у изградњи – с такленику у расаднику „Београд“ у Јајинцима, на к.п. број 1198/1, КО Јајинци, по уговору о кредиту бр. П-л 874/08, у корист подносиоца уставне жалбе ; да је упис хипотеке извршен на основу решења-грађевинске дозволе 03-број 14867/65 од 5. септембра 1966. године, решења Извршног одбора Скупштине града Београда број 463-1550/99-ИО од 15. октобра 1999. године и решења Другог општинског суда у Београду Дн. 9603/07 од 2. новембра 2007. године; да су подносилац уставне жалбе и компанија „Колинг“ а.д , Београд , 12. маја 2011. године поднеле заједнички захтев за упис заложног права на непокретности – стакленик у расаднику „Београд“ у Јајинцима, к.п. 1198/1, на основу заложне изјаве Ов. број 41863/2011од 6. априла 2011. године, те да је уз захтев приложен споразум о регулисању потраживања из уговора о дугорочном инвестиционом кредиту бр. П-л 874/08 од 1. априла 2011 . године. Даље је констатовано: да је компанија „Колинг“ а.д, Београд , 16. марта 2012. године поднела захтев за провођење промене настале изградњом, доградњом и рушењем зграде; да је у записнику са увиђаја извршеног 16. јула 2012. године констатовано да су надземни делови свих објеката на терену на к.п. 1198/4 порушени те да су само остали видљиви темељи објеката и путеви између њих; да је, на основу службене белешке сачињене 17. децембра 2013. године, формиран предмет по службеној дужности ради исправке грешака насталих у поступку уписа спорних објеката и хипотеке, након формирања нових парцела од к.п. број 1198/1; да је подносилац уставне жалбе поднеском од 30. јуна 2014. године прецизирао да се захтев поднет 12. маја 2011. године односи на „измену података хипотеке већ уписане на к.п. 1198/1“, на основу заложних изјава Ов. број 2075/2008 од 16. јула 2008. године и Ов. број 41863/2011од 6. априла 2011. године.

Решењем Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре број 952-01-02190/2014-06 од 24. октобра 2014. године одбијене су жалбе подносиоца уставне жалбе и п ривредног друштва "Нови расадници" д.о.о, Београд, изјављене против наведеног првостепеног решења. Другостепени орган је у образложењу решења, поред осталог, истакао да је хипотека на објекту у изградњи, уписана на земљишту на коме се објекат гради, условљена постојањем права на градњу, а које је у конкретном случају потпуно исцрпљено изградњом објекта по грађевинској дозволи 03 број 14867/65 од 5. септембра 1966. године и употребној дозволи 03 бр. 1477/68 од 5. марта 1968. године.

Оспореном пресудом Управног суда У. 16706/14 од 10. јула 2015. године одбијене су као неосноване тужбе које су подносилац уставне жалбе и привредно друштво "Нови расадници" д.о.о, Београд , поднели против наведеног коначног решења . У образложењу оспорене пресуде је најпре констатовано да из стања у списима предмета и образложења побијаног решења произлази: да је првостепени орган одлуку као у ставу 5. диспозитива решења донео позивајући се на одредбе члана 114, 115, 116. и 117 . Закона о државном премеру и катастру и „Закон о планирању и изградњи“, јер је поводом захтева Компаније "Колинг" а.д, Београд , од 16. марта 2012. године за провођење промене настале рушењем зграде на к .п.бр. 1198/4, КО Јајинци и доказа достављених уз захтев, извршеног увиђаја на терену 16. јула 2012. године и извештаја са увиђаја извршеног на к .п.бр. 1198/1, 1198/4 и 1198/7 од стране овлашћене агенције, утврђено да објекти на поменутим катастарским парцелама у КО Јајинци не постоје; да је, доносећи одлуку као у ставу 6. диспозитива првостепеног решења, првостепени орган имао у виду да се у конкретном случају ради о хипотеци на објекту у изградњи, да је иста уписана на основу правноснажне грађевинске дозволе те да су изградњом објекта по тој дозволи исцрпљена сва права, а објекат уклоњен пре него што би се евентуалним уписом објекта у смислу члана 11. Закона о хипотеци створила могућност преноса уписане хипотеке на објекту у изградњи са земљишта на објекат; да је, како предмет хипотеке више не постоји, првостепени орган закључио да су у смислу члана 45. Закона о хипотеци испуњени услови за брисање уписане хипотеке са свих катстарских парцела на којима је била уписана у бази података; да је увидом у заложну изјаву Ов.бр.2075/08 утврђено да је предмет хипотеке непокретна имовина - објекат у изградњи, а не земљиште к .п.бр. 1198/1, које је у државној својини П епублике Црбије са правом коришћења у корист заложног дужника и које као такво не може бити предмет заложног права у смислу члана 6. став 1. Закона о основама својинско правних односа; да је у ставу 7. диспозитива првостепеног решења одлучено да се одбије као неоснован захтев подносиоца уставне жалбе за упис промене података уписане хипотеке на основу заложне изјаве Ов.бр.48 163/2011 од 6. априла 2011. године, будући да је извршено брисање-испис из хипотеке уписане по основу заложне изјаве Ов.бр.2075/08 од 16. јула 2008. године. Управни суд је, полазећи од свега наведеног, а имајући у виду одредбе члана 3. став 1. тачка 6), члана 11. став 2. тачка 1), члана 17. став 1. и члана 46. Закона о хипотеци, нашао да је правилан закључак туженог органа о испуњености услова за брисање хипотеке у смислу члана 45 . Закона о хипотеци. Управни суд је оценио да је без утицаја на другачију оцену законитости побијаног решења чињеница да за предметни објекат постоји употребна дозвола, будући да је у проведеном поступку утврђено да на основу исте у катастру непокретности није извршен упис предметног објекта - стакленика као легалног објекта, већ се исти водио као објекат за који није издата употребна дозвола. На исти начин су оцењени наводи којима је подносилац указивао на то да власник не сме физички мењати предмет хипотеке без писмене сагласности повериоца, сагласно одредби члана 17. Закона о хипотеци, будући да се наведеном одредбом обавезује власник непокретности, а не орган управе надлежан за вођење послова јавне евиденције непокретности. Управни суд је, с тим у вези, истакао да је одредбом члана 11. став 5. Закона о хипотеци прописано да ризик евентуалног рушења непрописно саграђеног објекта сносе власник непокретности, дужник и поверилац, у складу са њиховим унутрашњим односима, као и да, у смислу члана 46. став 1. истог закона, у случају пропасти или делимичне пропасти предмета хипотека, хипотекарни поверилац, по самом закону, стиче заложно право на потраживању накнаде из осигурања, односно на исплаћеној накнади.

Заложном изјавом Ов. број 2075/2008 од 16. јула 2008. године компанија „Колинг“ а.д , Београд , сагласила се с тим да се на објекту у изградњи стакленик у расаднику „Београд“ у Јајинцима, на катастарској парцели број 1198/1, КО Јајинци, ради обезбеђења новчаног потраживања по основу уговора о дугорочном динарском инвестиционом кредиту бр. П-л 874/08 закљученог дана 25. јуна 2008. године, који доспева 25. децембра 2010. године, може извршити упис заложног права у корист подносиоца уставне жалбе . Хипотекарни дужник се, такође, сагласио с тим да, у случају неизмирења потраживања обезбеђеног хипотеком о доспелости, закључи са хипотекарним повериоцем накнадни уговор у писменој форми, којим дозвољава делимични или потпуни пренос права својине, односно другог права на предмету хипотеке, уместо испуњења дуга, односно закључење сваког другог посла којим се постиже брисање хипотеке са непокретности које су заложене.

У образложењу пресуде Управног суда У. 25608/10 од 21. децембра 2011. године констатује се да је у првостепеном поступку, окончаном решењем од 5. новембра 2009. године, утврђено да је у употребној дозволи број 1477/68 наведено да се може употребљавати стакленик, али да та дозвола није сагласна са ознакама парцела пре спајања, па је потребно извршити исправку употребне дозволе према стању пре 1980. године и дефинисати парцеле на којима се објекат налази.

У поднеску компаније „Колинг“ а.д, Београд , од 28. априла 2014. године наводи се да је пред првостепеним органом у току поступак за брисање хипотеке уписане на објектима који су порушени, те се, на основу записника о извршеном увиђају од стране агенције за геодетске услуге „Геоинцх“, сачињеном 24. априла 2014. године, предлаже да се, у смислу члана 45. Закона о хипотеци, дозволи брисање уписане хипотеке због непостојања предмета хипотеке.

Републички геодетски завод је 26. јануара 2011. године донео решење о потврђивању катастра непокретности за део КО Јајинци, којим су обухваћене спорне катастарске парцеле. Сагласно члану 2. тог решења, катастар непокретности се примењује од дана доношења решења.

4. Одредбама Устава, на чију повреду се подносилац уставне жалбе позива, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.); да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона (члан 58. став 1.).

За оцену основаности уставне жалбе, у конкретном случају, од значаја су и одредбе следећих закона:

Одредбама Закона о државном премеру и катастру („ Службени гласник РС“, бр. 72/09, 18/10 и 65/13), у тексту који је био на снази на дан доношења предметног првостепеног решења, било је прописано: да у поступку одржавања катастра непокретности Републички геодетски завод по службеној дужности или по захтеву странке, исправља све утврђене грешке, недостатке и пропусте у подацима о непокретностима (члан 137. став 1.); да се г решке, недостаци и пропусти о уписаним стварним правима на непокретностима, могу исправити у року од пет година од дана уписа у одржавању катастра непокретности, или у року од пет година од дана почетка примене катастра непокретности (члан 137. став 2.).

Одредбама Закона о хипотеци („Службени гласник РС“, број 115/05 ) прописано је: да предмет хипотеке, поред осталог, може да буде – право на земљишту које садржи овлашћење слободног правног располагања, а нарочито право грађења, право прече градње, или располагања у државној, односно друштвеној својини (члан 3. тачка 5)) и објекат у изградњи, као и посебан део објекта у изградњи, без обзира на то да ли је већ изграђен, под условом да је издато правноснажно одобрење за градњу у складу са законом којим се уређује изградња објеката (члан 3. тачка 6)) ; да је у говор о хипотеци –уговор између власника непокретности и повериоца којим се власник непокретности обавезује, ако дуг не буде исплаћен о доспелости, да поверилац наплати своје обезбеђено потраживање из вредности те непокретности, на начин прописан законом (члан 9); да се у случају из члана 3. тачка 6) овог закона, упис уговорне хипотеке врши на следећи начин - на земљишту на којем се објекат гради, уписује се хипотека на објекту у изградњи, а по упису објекта у регистар непокретности, хипотека се уписује на изграђеном објекту, односно посебном делу зграде, по службеној дужности (члан 11. став 2. тачка 1)); да се о бјектом у изградњи, у смислу овог закона, сматра и физички завршен објекат, односно његов засебни део, који није уписан у регистар непокретности, ако задовољава услове за упис хипотеке на објекту у изградњи (члан 11. став 4.); да р изик евентуалног рушења непрописно саграђеног објекта, на коме је уписана хипотека, сносе власник непокретности, дужник и поверилац, у складу са њиховим унутрашњим односима (члан 11. став 5.); да је н иштава одредба уговора о хипотеци на основу које, ако дуг не буде исплаћен о доспелости, поверилац може да прода непокретност супротно одредбама овог закона или по којој непокретност по неодређеној или унапред одређеној цени прелази у својину повериоца или трећег лица (члан 13. став 1 .); да власник не сме физички мењати предмет хипотеке (преграђивање, доградња, рушење, спајање, деоба, и др.) без писмене сагласности повериоца, коју поверилац неће одбити да изда без оправданог разлога (члан 17. став 1.); да ће в ласник осигурати предмет хипотеке од свих уобичајених ризика пре закључења уговора о хипотеци (члан 17. став 2.); да је н акнадни уговор посебан уговор између хипотекарног повериоца и власника непокретности, закључен по доспелости обезбеђеног потраживања, којим може да се уговори делимични или потпуни пренос права својине, односно другог стварног права на предмету хипотеке, на повериоца, уместо испуњења дуга , односно сваки други посао којим се постиже брисање хипотеке са непокретности (члан 27.); да а ко је предмет хипотеке објекат у изградњи, његова продаја ради намирења врши се уступањем права градње утврђеног правноснажним одобрењем за градњу, уз накнаду, и продајом ствари које су уграђене у објекат у изградњи (члан 39. став 1.); да ће о рган који је издао одобрење за градњу, на захтев купца објекта у изградњи, издати без одлагања купцу истоветно одобрење за градњу на његово име и поништити старо одобрење за градњу (члан 39. став 2.); да у случају из става 2. овог члана, купац по самом закону ступа у св а права и обавезе продавца по основу одобрења и пре издавања одобрења купцу (члан 39. став 3.); да х ипотека престаје и кад предмет пропадне у целости и власник може да захтева испис хипотеке (члан 45. став 1.); да се х ипотека поново успоставља ако власник обнови предмет, а поновни упис врши се по самом закону (члан 45. став 2.); да у случају пропасти предмета хипотеке, хипотекарни поверилац, по самом закону, стиче заложно право на потраживању накнаде из осигурања, односно на исплаћеној накнади (члан 46. став 1.).

Одредбом члана 6. став 1. Закона о основама својинскоправних односа („Службени лист СФРЈ “, бр. 6/80 и 36/90, „Службени лист СРЈ “, број 29/96 и „ Службени гласник РС “, број 115/05 ) прописано је да се на ствари на којој постоји право својине може засновати право службености, право стварног терета и право залоге, под условима одређеним законом.

5. Подносилац уставне жалбе сматра да је Управни суд произвољно и погрешно применио материјално право, занемарујући доказе и чињенице које из њих следе и не ценећи наводе и разлоге изнете у тужби. Подносилац, с тим у вези, указује да у управном поступку који је окончан оспореним актом није истакнут захтев за брисање хипотеке на парцелама насталим од некадашње катастарске парцеле 1198/1, а да су „ протекли сви законски рокови у којима је било могуће оспоравати извршени упис хипотеке“. Подносилац истиче да је, на основу заложне изјаве Ов. 2075/08 од 16. јула 2008. године, хипотека уписана у његову корист на земљишту к.п. број 1198/1, КО Јајинци и на 16 постојећих објеката, а да је хипотекарни дужник, без његове сагласности и без дозволе надлежног органа , порушио те објекте. Подносилац указује да када је предмет хипотеке објекат у изградњи, хипотека не престаје рушењем објекта у фази пре довршетка изградње, односно пре евидентирања објекта у јавним књигама као изграђеног. Такође се истиче да противправно рушење објекта евентуално може представљати основ за брисање објекта, али не и за брисање уписане хипотеке.

Оцењујући уставну жалбу са становишта права на правично суђење зајемченог чланом 32. став 1. Устава, Уставни суд, пре свега, наглашава да је његова надлежност у поступку по уставној жалби ограничена на утврђивање да ли је појединачним актом или радњом државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења повређено или ускраћено уставно право подносиоца. Уставни суд није надлежан да врши проверу утврђених чињеница и начина на који су судови и други државни органи и организације којима су поверена јавна овлашћења тумачили позитивноправне прописе. Уставни суд указује да је изван његове надлежности да процењује правилност закључака судова или других органа у погледу оцене доказа, осим уколико је ова оцена очигледно произвољна, односно ако је примена закона била очигледно неправична, арбитрерна или дискриминаторска.

Уставни суд, такође, указује да се једна од гаранција означеног уставног права односи на обавезу суда да образложи своју одлуку, при чему се приликом давања одговора на питање да ли образложење судске одлуке задовољава стандарде права на правично суђење, морају имати у виду околности конкретног случаја и природа одређене одлуке. С обзиром на то да се у управном спору проверава законитост коначног управног акта на подлози чињеница утврђених у управном поступку, Уставни суд сматра да не постоји обавеза суда да образлаже све наводе тужбе, уколико су они већ истицани у управном поступку који је претходио управном спору и у том поступку били оцењени (видети на интернет страници: www.уставни.суд.рс, поред осталих, одлуке Уставног суда Уж-4594/2010 од 15. новембра 2012. године и Уж-5691/2011 од 5. марта 2014. године). На истом становишту је и Европски суд за људска права (видети, између осталих, пресуду Ван де Хурк против Холандије, од 19. априла 1994. године).

Испитујући наводе уставне жалбе којима се указује на то да је, по протеку свих законских рокова, „под плаштом наводне исправке“, пружена правна заштита противправном поступању хипотекарног дужника и да није јасно по чијем захтеву одлучено о брисању хипотеке на земљишту, Уставни суд је најпре констатовао да је пресудом Управног суда У. 25608/10 од 21. децембра 2011. године правноснажно окончан управни поступак у коме је одлучивано о законитости уписа хипотеке уписане на основу заложне изјаве Ов. 2075/2008 од 16. јула 2008. године у корист подносиоца уставне жалбе. Уставни суд је, међутим, имао у виду да у поступку који је окончан пресудом која се оспорава овом уставном жалбом није преиспитивана законитост уписа предметне хипотеке, већ је одлучивано о захтеву који су подносилац уставне жалбе и компанија „Колинг“ а.д, Београд , поднели 12. маја 2011. године, а који је подносилац прецизирао поднеском од 30. јуна 2014. године, тражећи измену података хипотеке уписане на к.п. 1198/1, на основу заложних изјава Ов. 2075/2008 од 16. јула 2008. године и Ов. 41863/2011од 6. априла 2011. године. Такође је одлучивано о захтеву компаније „Колинг“ а.д, Београд , од 16. марта 2012. године, који је прецизиран поднеском од 28. априла 2014. године, да се, у смислу члана 45. Закона о хипотеци, дозволи брисање уписане хипотеке због непостојања предмета хипотеке. Истовремено, надлежна служба за катастар непокретности је, на основу службене белешке сачињене 17. децембра 2013. године, формирала предмет по службеној дужности, ради исправке грешака насталих у поступку уписа спорних објеката и хипотеке након формирања нових парцела од к.п. број 1198/1. Уставни суд, с тим у вези указује да је, сагласно наведеним одредбама члана 137. Закона о државном премеру и катастру, Републички геодетски завод био овлашћен да по службеној дужности или по захтеву странке, у поступку одржавања катастра непокретности исправља све утврђене грешке, недостатке и пропусте у подацима о непокретностима, у року од пет година од дана уписа у одржавању катастра непокретности, или у року од пет година од дана почетка примене катастра непокретности. Овај суд је имао у виду да је катастар непокретности за део КО Јајинци, којим су обухваћене спорне катастарске парцеле , почео да се примењује 26. јануара 2011. године. Полазећи од тога да је Републички геодетски завод поступао по захтевима подносиоца уставне жалбе и компаније „Колинг“ а.д, Београд, односно по службеној дужности , Уставни суд налази да немају уставноправног утемељења наводи уставне жалбе којима се указује на мањкавости у поступку доношења решења Републичког геодетског завода – Служба за катастар непокретности Београд 2 број 952-02-7-195/2014 од 3. јула 2014. године.

По оцени Уставног суда, из наведених одредаба Закона о хипотеци произлази: да хипотекарни поверилац своје обезбеђено потраживање наплаћује из вредности заложене непокретности; да се хипотека на објекту у изградњи уписује на земљишту на којем се објекат гради, а да се након упис а објекта у регистар непокретности хипотека уписује на изграђеном објекту ; да се објектом у изградњи сматра и физички завршен објекат, који није уписан у регистар непокретности; да се продаја објекта у изградњи, ради намирења , врши уступањем права градње утврђеног правноснажним одобрењем за градњу, уз накнаду и продајом ствари које су уграђене у објекат у изградњи ; да хипотека престаје кад предмет пропадне у целости, те да власник може да захтева испис хипотеке , али да се она поново успоставља по самом закону, ако власник обнови предмет ; да у случају пропасти предмета хипотеке, хипотекарни поверилац, по самом закону, стиче заложно право на потраживању накнаде из осигурања, односно на исплаћеној накнади .

Уставни суд је, полазећи од утврђених чињеница, констатовао: да је предмет хипотеке која је у корист подносиоца уставне жалбе уписана на основу заложне изјаве Ов. 2075/2008 од 16. јула 2008. године био објекат у изградњи – стакленик, који се налазио на земљишту на коме је заложни дужник имао право коришћења; да је дозвола за градњу тог објекта издата 5. септембра 1966. године, а употребна дозвола 5. марта 1968. године; да је објекат био означен у катастру непокретности као објекат за који није издата употребна дозвола, због несагласности са ознакама парцела пре спајања; да је потраживање обезбеђено предметном хипотеком доспело 25. децембра 2010. године; да је подносилац уставне жалбе 12. маја 2011. године поднео захтев надлежној служби за катастар непокретности „за измену података“ предметне хипотеке на основу заложне изјаве Ов. 41863/2011од 6. априла 2011. године; да је хипотекарни дужник 16. марта 2012. године поднео захтев за брисање уписане хипотеке због непостојања предмета хипотеке.

Имајући у виду да је спорни стакленик у катастру непокретности био означен као објекат за који није издата употребна дозвола, због чега је хипотека на том објекту уписана као хипотека на објекту у изградњи , Уставни суд налази да је подносилац уставне жалбе, након доспелости потраживања обезбеђеног на основу заложне изјаве Ов. 2075/2008 од 16. јула 2008. године, могао да захтева уступање права градње утврђеног правноснажним одобрењем за градњу и продају ствари које су биле уграђене у спорни објекат у изградњи. Међутим, с обзиром на то да подносиоцу није уступљено право градње утврђено правноснажним одобрењем за градњу од 5. септембра 1966. године пре него што је спорни објекат срушен, ч ињеница да он није био евидентиран у јавним књигама као изграђен, по налажењу овог суда, у конкретном случају није од значаја за одлучивање . Уставни суд, наиме, сматра да хипотека на објекту у изградњи постоји само док тај објекат постоји и престаје ако нема објекта за чију је изградњу издата дозвола надлежног органа, што има за последицу не само брисање тог објекта – ако је био евидентиран, већ и брисање хипотеке уписане на земљишту на коме се тај објекат налазио. Уставни суд истиче да предмет хипотеке уписане у корист подносиоца уставне жалбе на основу заложне изјаве Ов. 2075/2008 од 16. јула 2008. године није било земљиште, него објекат у изградњи, а да је хипотека на том објекту уписана на земљишту на коме се објекат налазио, у складу са одредбом члана 11. став 2. тачка 1)) Закона о хипотеци. Суд, с тим у вези, указује да кад је предмет хипотеке објекат на коме постоји право својине – у случају његове пропасти поверилац, такође, не стиче право својине на земљишту на коме се тај објекат налазио, већ заложно право на потраживању накнаде из осигурања, односно на исплаћеној накнади, с тим што се хипотека поново успоставља ако власник обнови предмет. Стога су, по налажењу овог суда, без основа наводи уставне жалбе да ни у случају да је спорни објекат био у надлежној служби за катастар непокретности евидентиран са употребном дозволом, пропаст тог објекта не би могла довести до престанка заложног права уписаног на земљишту. Полазећи од наведеног, Уставни суд сматра да оспорена пресуда Управног суда садржи уставноправно прихватљиве разлоге за оцену да су испуњени услови за брисање хипотеке уписане у корист подносиоца уставне жалбе на основу заложне изјаве Ов. 2075/2008 од 16. јула 2008. године, те да нема основа за „упис измене података“ наведене хипотеке.

Уставни суд није посебно разматрао уставну жалбу са становишта права на мирно уживање имовине из члана 58. став 1. Устава, јер је, полазећи од садржине уставне жалбе, закључио да подносилац ту повреду сматра последицом повреде права на правично суђење, која је, по његовом мишљењу, учињена у поступку који је окончан оспореним актом.

С обзиром на изложено, Уставни суд је, сагласно одредби члана 89. став 1. тачка 1) Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13 - Одлука УС, 40/15 -др. закон и 103/15) , уставну жалбу одбио као неосновану.

6. С обзиром на изнето, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42б став 1. тачка 1) и члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, донео Одлуку као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА

Весна Илић Прелић