"Првостепени суд је правилно применио кривични закон када је нашао да у радњама оптуженог стоје четири кривична дела разбојништва из члана 168. став 1. КЗ РС. Ово због тога, што продужено кривично дело није могуће код тзв., личних кривичних дела, а у конкретном случају ни код сложених кривичних дела (разбојништво је сложено кривично дело из кривичног дела принуде из Главе ВИИИ КЗ РС - кривично дело против слободе и права човека и грађанина - и кривичног дела крађе сврстаног у Главу КЗ РС - кривично дело против имовине - ), јер је свака појединачна принуда предузета у циљу извршења крађе учињена према различитим личностима - оштећеним, поред тога и зато што примена конструкције продуженог кривичног дела код кривичног дела разбојништва не би била оправдана са животног становишта и била би супротна захтевима криминалне политике који су дошли до изражаја и у законском пропису из члана 168. став 1. КЗ РС."