Неосновано се у ревизији тужене истиче да је материјално право погрешно примењено те да тужиоцу не припада право на накнаду штете због претрпљеног страха, са разлога што страх није оставио трајније последице у психичкој сфери његове личности.
Нижестепени судови су правилно применили одредбу члана 200. Закона о облигационим односима одмеравајући висину накнаде штете за сваки вид појединачно, у складу са степеном заосталих последица као резултат повређивања тужиоца.
У смислу цитиране одредбе Закона о облигационим односима довољно је трпљење страха, без обзира да ли је оставио трајније последице или није, а при одмеравању висине штете посебно суд цени дужину трајања страха и његов интензитет Накнада штете због претрпљеног страха