Побијаним решењем одбијен је предлог тужиоца за одређивање привремене мере којом би се обавезао тужени да тужиоцу одмах прикључи телефонски број 021/432-092 на адресу у П. под претњом новчаног кажњавања.
Наиме, у ставу 2. образложења првостепени суд наводи да је по службеној дужности и без саслушања противне стране донео привремену меру која се одређује у извршном поступку ради отклањања хитне опасности противправног оштећења или спречавања насиља или отклањања ненадокнадиве штете на тужиочев предлог. У даљем образложењу првостепени суд констатује да тужиочев предлог за издавање привремене мере није основан, јер тужилац као поверилац није предочио постојање опасности да ће без предложене мере дужник осујетити остварење потраживања или проузроковати ненадокнадиву штету, па сматра да нису испуњени кумулативни законски услови из члана 254. Закона о извршном поступку, а у вези члана 442. Закона о парничном поступку, па је изреком решења одбио предлог тужиоца за одређивање привремене мере. Овакво образложење првостепеног суда је контрадикторно само себи и изреци решења.
По тужби због сметања поседа расправља се на основу одредби члана 70. до 81. Закона о основним својинско правним односима. Чланом 75. истог закона прописано је да сваки држалац ствари и права има право на заштиту од узнемиравања или одузимања државине. Из одредбе овог члана произлази да је свака државина заштићена од одузимања ствари противно вољи дотадашњег држаоца или узнемиравања држаоца које се врши без одузимања ствари, уколико наведено одузимање или узнемиравање нису правно допуштени. Наиме, закон је пропустио да изричито наведе, али се то подразумева односно произлази из одредаба које одређују појам државине, да одузимање државине ствари или узнемиравање државине права мора бити противправно да би држалац имао право на заштиту државине. Тамо где закон дозвољава одузимање или узнемиравање државине, држалац не ужива државинску заштиту. Дакле, не постоји сметање државине када неко на основу овлашћења или налога државног органа захвати у државину другог лица или и против његове воље.
Стога ће првостепени суд приликом поновног одлучивања о предложеној привременој мери поред оцене да ли су испуњени услови из члана 254. Закона о извршном поступку ценити да ли се у овом случају ради о отклањању хитне опасности противправног оштећења или спречавања насиља или отклањања ненадокнадиве штете, па ће без битних повреда одредаба парничног поступка донети нову одлуку о предложеној привременој мери.