Ако је шпедитер платио царину има право да се за исту ре Грсира од власника робе.Застарелст потраживања шпедитера за наплату овог износа од власника робе, рачуна се од дана када је шпедитер ову обавезу према царини измирио, јер је тек тада стекао право да захтева наплату овог потраживања.Неосновано се у жалби истиче да суд није на поуздан начин утврдио чињеницу ко је власник робе. Ово стога што се из списа спора утврђује а посебно из извештаја царинарнице и доказа уз овај извештај да је власник робе "Г" из Б. Код оваквог стања ствари из чл. 21. Царинског Закона, царински обвезник је прималац робе односно власник робе или лице које он овласти.Према томе, како је тужени власник робе која се чињеница утврђује из горе наведених доказа правилан је закључак суда када је обавезао туженог да исплати тужиоцу износ који је овај платио на име царињења.Исто тако је неоснован приговор туженог да је тужиочево потраживање застарело с обзиром да је увоз робе извршен у 1992. години јер је у току првостепеног поступка утврђено да је тужилац обавезе према царини измирио у 1997. години тако да је тек од тада стекао право да захтева наплату свог потраживања.Како је тужилац пословао без налога и поступао у свему како треба и радио оно што су околности захтевале има право да захтева од онога чији је посао вршио да му накнади све нужне и корисне издатке у конкретном случају да тужиоцу исплати царину коју је тужилац у име туженог исплатио.