У доказном поступку пред Општинским судом, утврђено је следеће чињенично стање. Године 1987. закључен је и оверен уговор о поклону пред Општинским судом између М. Т., сада покојног- као поклонодавца, и М. М. сада покојног- као поклонопримца, правног претходника странака, са налогом да М, М. издржава свог оца М. Т. до краја живота, сахрани, подигне му споменик, изда одговарајућа подушја и дрДоказима је утврђено да је М. М. издржавао свога оца све док се исти није разболео. Исту обавезу преузимају тужиоци као наследници М. М, у мери у којој им је дозвољавао поклони М. Т. Наиме, тужени- ћерка и унука поклонодавца слале су храну оцу односно деди док је он био жив, али је он храну одбијао због лоших међуљудских односа. Такође, када је умро М. Т., тужени су понудили новац за сахрану, али је тужилац (други син покојног) то одбио.Тиме је суд нашао да је обавеза туженог онемогућена радњама тужиоца, па нема места раскиду уговора о поклону. Наиме, тужилац може имати облигационо правни захтев према туженим на име накнаде за трошкове сахране, подизање споменика у којима тужени нису учествовали.Општински суд, је својом пресудом П. 496/98 од 8.07.1999. године, одбио тужбени захтев тужиоца против туженог за раскид поменутог уговора о поклону као неоснован, уз навођење разлога- како је то претходно наведено.Окружни суд је својом пресудом Гж. 950/99 од 6.10.1999. године, одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио је првостепену пресуду.У образложењу другостепене пресуде је наведено да се у целости прихватају разлози дати у образложењу првостепене пресуде утврдио да је на снази уговор о доживотном издржавању и да нису остварени услови за раскид због неизвршавања истог.Такође је доказима утврђено да су пуноважна оба уговора о поклону, да се односе на исту имовину, као на садржину уговора о доживотном издржавању, и да није стављен ван снаге уговор о доживотном издржавању.Наиме, тачно је да је у првом уговору о поклону из 1982. године, наведено: „да нема терета како јавног, тако и приватног карактера“. У другом уговору о поклону из 1982. наведено је „да јемчи да на поклоњеној имовини нема терета до потписа уговора“.Наиме, ове одредбе стоје у оба уговора о поклону, али се исте могу протумачити тако да нема терета трећих лица, с обзиром да су ове парцеле уговором о доживотном издржавању већ припале туженој.Дакле, суд је правилно нашао да када је реч о наведеној имовини и правним пословима, исти су пуноважни и да закључивањем уговора о поклону није окрњен нужни део тужиљин као законског наследника.У овом делу жалба тужиљина је неоснована, а само у цитираном делу првостепена пресуда је потврђена.Првостепена пресуда има више ставова изреке пресуде које су укинуте цитираном другостепеном одлуком Окружног суда.