Није предвиђено право на регрес осигуравача у односу на Гарантни фонд
Судско поравнање.
Правна средства.
Тужба (члан 1089. ЗОО,) Правилно је првостепени суд применио законске одредбе које се односе на поништај рушљивих уговора у прописаном року.
Према одредби члана 117. у вези са чланом 111. 300, право захтевати поништење рушљивог уговора (дакле, и оног при чијем закључењу је било! мана воље) престаје истеком рока од 1 године од сазнања за разлог рушљивости, а у сваком случају истеком рока од 3 године од дана закључења уговора.
Ти рокови су истовремено рокови за подношење тужбе из члана 282. став. 1. ЗПП, па како су у конкретном случају неспорно истекли, правилно је првостепени суд применом те одредбе ЗПП одбацио тужбу као неблаговремену.
Неосновани су жалбени наводи који судско поравнање изједначују са судском одлуком.
Управо и одредба члана 379. став 1. ЗОО, на коју се жалилац позива, разликује поравнање пред судом од судске одлуке, као што то чине и одредбе ЗПП (нпр. чл. 354. ст. 2. тач. 12.).
Као што је ван судско поравнање уговор (члана 1089. став 1. ЗОО,), тако је и судско поравнање по свој правној природи уговор, и управо зато се не побија правним средствима процесног права (редовни и ванредни правни лекови), већ тужбом као и други уговори.
Тужбу за поништај односно за стављање ван снаге судског поравнања, изричито је предвиђао Закон о извршном поступку, важећи у време закључења поравнања, у чл. 63, али и важећи Закон о извршном поступку предвиђа стављање ван снаге судског поравнања у чл. 51. и 62. На уговорну природу судског поравнања и уговорна правила његовог побијања ни на који начин не утиче околност да је суд, при закључењу поравнања у 1997. години, решењем "прихватио предње поравнање странака", јер такво решење одредбама ЗПП није ни предвиђено и не даје конкретном поравнању карактер судске одлуке.