Уставни суд у саставу: председник Весна Илић Прелић и судије Татјана Бабић, Братислав Ђокић, др Горан П. Илић, др Драгана Коларић, др Тамаш Корхец (Корхецз Тамáс), др Милан Марковић, Мирослав Николић, Милан Станић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић, др Јован Ћирић, др Милан Шкулић и др Тијана Шурлан, на основу члана 167. став 1. тач. 1. и 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 8. новембра 2018. године, донео је

ОДЛУКУ

1. Утврђује се да одредбе члана 12. тачка 5), члана 17, члана 18. став 6, члана 23. и члана 27. став 2. у делу који гласи: „као и број бодова за критеријум објављени научни и стручни радови“ Правилника о критеријумима, мерилима и поступку за оцењивање рада судијских помоћника („Службени гласник РС“, број 32/16), нису у сагласности са Уставом и законом .

2. Одбацује се иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 3. став 2, члана 4. став 2, члана 10. тачка 4), члана 14. став 4, члана 16. став 4, члана 18. став 5. алинеја 2, члана 20. с тав 3, члана 22. став 3, чл. 24. и 25. и члана 39. тачка 3) Правилника о критеријумима, мерилима и поступку за оцењивање рада судијских помоћника из тачке 1.

Образложење

И

Уставном суду поднета је иницијатива за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 3. став 2, члана 4. став 2, члана 10. тачка 4), члана 12. тачка 5), члана 14. став 4, члана 16. став 4, члана 17, члана 18. став 5, алинеја 2. и став 6, члана 20. став 3, члана 22. став 3, чл. 23, 24, 25. и 27. и члана 39. тачка 3) Правилника о критеријумима, мерилима и поступку за оцењивање рада судијских помоћника („Службени гласник РС“, број 32/16).

У иницијативи се наводи да одредба члана 3. став 2. оспореног Правилника, у делу који гласи: „ резултати постигнути у извршавању послова и радних циљева се вреднују шестомесечно“, те с њом у вези и одредбе члана 10. тачка 4) и чл. 24, 25. и 27. и члана 39. тачка 3) овог акта, нису у сагласности са одредбом члана 82. став 3. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14 и 94/17) којом је прописано да се резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују квартално, а не шестомесечно. С тим у вези, подносилац иницијативе сматра да оспорене одредбе Правилника последично нису у сагласности ни са одредбом члана 195. став 1. Устава, којом је утврђена обавеза сагласности свих подзаконских општих аката са законом. У погледу одредбе члана 4. став 2. Правилника, подносилац иницијативе наводи да ова одредба Правилника није у сагласности са одредбом члана 83. став 2. Закона о државним службеницима, јер је тим законом прописано да се не оцењују државни службеници који раде на одређено време, а оспореном одредбом Правилника је предвиђено да се оцењује рад судијског помоћника који је примљен у радни однос на одређено време. И поводом ове оспорене одредбе Правилника, подносилац иницијативе указује на последичну повреду уставног принципа хијерархије домаћих општих правних аката из члана 195. став 1. Устава. Поводом одредаба члана 14. став 4. и члана 20. став 3. оспореног Правилника, подносилац иницијативе указује да је овим оспореним одредбама прописано да судијски помоћници буду оцењивани према томе да ли су и колико често израђивали судске одлуке у „задатим“ роковима, док су рокови за израду одлука већ прописани одговарајућим законима, а рок за израду одлуке о притвору и самим Уставом, па стога, према схватању подносиоца иницијативе, ове одредбе Правилника нису у сагласности са одредбом члана 30. став 3. Устава и одговарајућим одредбама закона којима су ови рокови одређени, попут Законика о кривичном поступку, Закона о парничном поступку, Закона о извршењу, Закона о прекршајима и Породичног закона. С тим у вези, подносилац иницијативе сматра да су предвиђеним нормирањем извршавања послова судијских помоћника у задатим роковима повређене и одредбе члана 21. ст. 1. и 3. Устава (уставно начело забране дискриминације), као и принцип хијерархије домаћих општих правних аката из члана 195. став 1. Устава. У погледу критеријума за оцењивање судијских помоћника који се односи на објављене стручне и научне радове, као и мерила за његово вредновање (оспорене одредбе члана 12. тачка 5), члана 17, члана 18. став 6. и члана 23. Правилника), у иницијативи се наводи да оспорене одредбе Правилника нису у сагласности са одредбом члана 142. став 2. Устава, јер суд није организација за научноистраживачку делатност, већ орган судске власти. У иницијативи се даље наводи да су послови судијског помоћника уређени чланом 58. став 1. Закона о уређењу судова и чланом 74. Судског пословника и да из ових одредаба следи да се судијском помоћнику не може поверити писање научних радова. Поред наведеног, научноистраживачки рад није прописан ни као посао који обавља државни службеник, полазећи од одредбе члана 2. став 1. Закона о државним службеницима, па с тим у вези подносилац иницијативе истиче да се оспореним одредбама Правилника судијски помоћници доводе у неједнак положај у односу на друге државне службенике у Републици Србији који се не оцењују за додатни научноистраживачки рад ван радног времена (члан 26. Закона о државним службеницима), док истовремено судијски помоћници приликом оцењивања не могу постићи максималан број бодова, уколико немају објављене стручне и научне радове који се посебно бодују у сваком циклусу оцењивања, а који једино могу представљати додатни рад ван радног времена судијског помоћника , за који нису плаћени и који им није у законом одређеном опису радног места. Подносилац иницијативе даље наводи да су оспорене одред бе Правилника посредно у супротности и са одредбом члана 60. став 4. Устава, којом је, између осталог, сваком лицу зајемчено ограничено радно време. У иницијативи се такође наводи да се предвиђеним решењима из Правилника врши повреда Уставом гарантоване слободе научног и уметничког стваралаштва (члан 73. став 1.), јер судијски помоћници као и сви грађани Републике Србије слободно могу одлучивати да ли ће или неће исказати своје научно мишљење, па стога не смеју бити кажњавани мањим бројем бодова у управном поступку оцењивања њиховог рада у обављању послова из надлежности судова, а што за последицу има отежавање или ускраћивање напредовања. Поводом оспоравања одредаба Правилника које се односе на посебно мерило за вредновање критеријума предузимљивост, и то мерила „додатне активности и послови“ (одредбе члана 16. став 3, члана 18. став 5. алинеја 2. и члана 22. став 3.), којим се оцењује „учествовање судијског помоћника у другим повереним активностима и пословима за потребе суда“, подносилац иницијативе сматра да се овим мерилом нарушава начело забране дискриминације из члана 21. Устава, односно да овако одређено мерило није у сагласности ни са чланом 11. Закона о државним службеницима, којим је предвиђен принцип једнаких могућности за све државне службенике када се одлучује о напредовању и награђивању и о стваривању њихове правне заштите, јер према схватању подносиоца иницијативе судијски помоћник може бити оцењен искључиво за остваривање резултата рада у извршавању својих радних циљева, а не и за додатне послове које није обављао јер истима није био задужен од стране надлежних лица у Суду.

У одговору доносиоца оспореног Правилника се наводи да је у погледу разлога за оспоравање одредбе члана 3. став 2. Правилника, и с њим у вези члана 10. тачка 4), чл. 24, 25. и 27. и члана 39. тачка 3) Правилника потребно имати у виду да Закон о уређењу судова на посебан начин уређује питања везана за судијске помоћнике, тако што прописује послове судијског помоћника, звања судијских помоћника, регулише питање судијског саветника, оцењивање рада судијских помоћника, време оцењивања, надлежност за оцењивање, оцене, решење о оцени, тако да се у овом делу на судијске помоћнике примењује тај закон, а не Закон о државним службеницима, управо полазећи од специфичности посла и положаја судијског помоћника. Полазећи од одредбе члана 63. став 5. Закона о уређењу с удова, доносилац оспореног Правилника указује да је тим законом прописано да Високи савет судства својим актом, између осталог, прописује и поступак за оцењивање рада судијског помоћника, тако да доносилац сматра да је на закону засновано право да се оспореним Правилником пропише да се резултати постигнути у извршавању послова и радних циљева вреднују шестомесечно ради континуираног праћења рада судијског помоћника, као и утврђивања и отклањања евентуалних недостатака. У вези члана 4. став 2. Правилника, доносилац указује да Закон о уређењу судова није ограничио право у вези оцењивања судијских помоћника који раде на одређено време, имајући у виду да Закон прописује да се оцењују сви судијски помоћници, без икаквих ограничења. Поводом навода подносиоца иницијативе у погледу оспоравања одредаба члана 14. став 4. и члана 20. став 3. Правилника, у одговору се истиче да се ради о погрешном тумачењу наведених одредаба, јер судијски помоћник не израђује одлуке, већ нацрте одлука, у роковима који су му задати од стране судије (предлагача оцене) , и то за сваки конкретан случај посебно. У вези навода подносиоца иницијативе који се односе на критеријум објављени стручни и научни радови, у одговору се истиче да је овај критеријум у Правилнику прописан у складу са чланом 63. став 1. Закона о уређењу судова. У погледу навода подносиоца иницијативе који се односе на критеријум предузимљивост, и то додатне активности и послови, у одговору се указује да је циљ Правилника да оцењује све аспекте рада судијског помоћника, нарочито имајући у виду задатке судијског помоћника одређене чланом 74. Судског пословника, као и чињенице да су додатне активности и послови везане за потребе суда, односно њихово обављање је у интересу суда.

ИИ

У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио:

Оспорени Правилник о критеријумима, мерилима и поступку за оцењивање рада судијских помоћника („Сл ужбени гласник РС“, број 32/16) донео је Високи савет судства, на седници одржаној 29. марта 2016. године, на основу члана 63. став 5. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13 и 106/15). Правилник је ступио на снагу 7. априла 2016. године, а почео је да се примењује од 1. јуна 2016. године.

Оспореним одредбама Правилника је предвиђено: да се судијски помоћник оцењује за период од 1. јануара до 31. децембра, а да се резултати постигнути у извршавању послова и радних циљева вреднују шестомесечно (члан 3. став 2.); да се оцењује рад судијског помоћника који је примљен у радни однос на одређено време (члан 4. став 2.); да се предлагач оцене обавезује да у периоду оцењивања шестомесечно вреднује резултате у извршавању послова радног места и радних циљева (члан 10. тачка 4)); да су критеријуми за оцењивање рада судијског помоћника објављени стручни и научни радови (члан 12. тачка 5)); да извршавање послова у роковима, исказује успешност судијског помоћника да послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима, изврши у задатим роковима (време израде нацрта одлука, време извршавања послова и др.) (члан 14. став 3.); да додатне активности и послови исказују учествовање судијског помоћника у другим повереним активностима и пословима за потребе суда (израда сентенци, учешће у раду комисија: за јавне набавке, за радне односе, пописне комисије, послови портпарола и др.) (члан 16. став 4.); да критеријум објављени научни и стручни радови исказује научне и стручне радове из области правних наука које је судијски помоћник објавио, као аутор или коаутор, да је мерило за оцену критеријума објављени научни и стручни радови број објављених научних и стручних радова (члан 17.); да се критеријум предузимљивост вреднује највише са 15 бодова и то према следећим мерилима – мерило додатне активности и послови са највише три бода (члан 18. став 5. алинеја 2.); да се критеријум објављени научни и стручни радови вреднује према мерилу број објављених научних и стручних радова са највише пет бодова (члан 18. став 6.); да се мерило извршавање послова у роковима вреднује са највише 10 бодова, ако судијски помоћник у сваком случају у задатим роковима извршава послове који су му одређени описом радног мес та и радним циљевима – 10 бодова , ако судијски помоћник у већини случајева у задатим роковима извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима – осам бодова , ако судијски помоћник често у задатим роковима извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима – шест бодова , ако судијски помоћник понекад у задатим роковима извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима – четири бода , ако судијски помоћник у већини случајева у задатим роковима не извршава послове који су му одређени описом радног места и радним циљевима – два бода (члан 20. став 3.); да се м ерило додатне активности и послови вреднују са највише три бода, ако је судијски помоћник за потребе суда учествовао у три и више додатних активности и послова – три бода , ако је судијски помоћник и за потребе суда учествовао у једној или две додатне активности и послова – један бод (члан 22. став 3.); да се критеријум објављени научни и стручни радови, вреднује са највише пет бодова, да се мерило број објављених научних и стручних радова вреднује на следећи начин – судијски помоћник који је објавио као аутор или коаутор два или више научних и стручних радова из области правних наука: пет бодова; судијски помоћник који је објавио као аутор или коаутор један научни или стручни рад из области правних наука – три бода (члан 23.); да је сврха шестомесечног вредновања рада судијског помоћника континуирано праћење рада судијског помоћника, као и утврђивање и отклањање евентуалних недостатака, да предлагач оцене шестомесечно вреднује резултате рада судијског помоћника у извршавању послова који су му одређени описом радног места и радним циљевима, тако што за сваки прописани критеријум и мерило одређује број бодова, да предлагач оцене шестомесечно вреднује резултате рада судијског помоћника за период од 1. јануара до 30. јуна и од 1. јула до 31. децембра текуће године (члан 24.); да предлагач оцене у шестомесечни извештај о вредновању уноси број бодова по сваком критеријуму и мерилу и укупан број бодова, да након шестомесечног вредновања рада, предлагач оцене упознаје судијског помоћника са резултатима вредновања, обавља разговор са њим и уноси евентуалне примедбе у шестомесечни извештај о вредновању, које могу бити од утицаја на остваривање резултата шестомесечног вредновања, да се шестомесечни извештај о вредновању сачињава на обрасцу који је саставни део овог правилника. (Образац број 4) (члан 25.); да б рој бодова за критеријуме – обим посла, квалитет посла, савесност и број бодова за мерила самосталност и показана иницијатива у оквиру критеријума предузимљивост, предстваља просек броја бодова из шестомесечних извештаја о вредновању, да број бодова за мерило додатне активности и послови у оквиру критеријума предузимљивост, као и број бодова за критеријум објављени научни и стручни радови, представља број бодова остварених у току периода оцењивања из члана 3. став 1. овог правилника (једном годишње), да предлог оцене представља број бодова добијен сабирањем броја бодова из ст. 1. и 2. овог члана (члан 27.); да се у лични досије судијског помоћника улаже – шестомесечни извештај о вредновању (члан 39. тачка 3)).

За оцену уставности оспорених одредаба Правилника , према оцени Уставног суда, од значаја су одредбе Устава Републике Србије којима је утврђено: да су пред Уставом и законом сви једнаки, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21. ст. 1. и 3.); да Република Србија уређује и обезбеђује, између осталог, систем у области радних односа и организацију, надлежност и рад републичких органа (члан 97. тач. 8. и 16.); да сви подаконски акти општи акти Републике Србије, општи акти организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката и удружења грађана и колективни уговори морају бити сагласни закону (члан 195. став 1.).

Ради целовитијег сагледавања спорних уставноправних питања у овом предмету, Уставни суд је имао у виду и поједине одредбе следећих закона:

Законом о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11-др.закон, 101/11, 101/13, 40/15-др.закон,106/15, 13/16, 108/16, 113/17 и 65/18-Одлука УС) је прописано: да судско особље чине судијски помоћници, судијски приправници и државни службеници и намештеници запослени на административним, техничким, рачуноводственим, информационим и осталим пратећим пословима значајним са судску власт (члан 57. став 1.); да судијски помоћник помаже судији, израђује нацрте судских одлука, проучава правна питања, судску праксу и правну литературу, израђује нацрте правних схватања, усвојена правна схватања припрема за објављивање и самостално или уз надзор и упутства судије врши послове одређене законом и Судским пословником (члан 58. став 1.); да судијски помоћници стичу следећа звања – судијски сарадник, виши судијски сарадник и судски саветник (члан 59. став 1.); да се рад судијског помоћника оцењује једном годишње, да се рад судијског помоћника који је у току календарске године радио краће од шест месеци не оцењује за ту годину (члан 61.); да рад судијског помоћника оцењује председник суда, по прибављеном мишљењу седнице одељења у које је судијски помоћник распоређен, да кад судијски помоћник није распоређен у одељење суда, мишљење се прибавља од судије или већа с којим судијски помоћник ради (члан 62.); да се при оцењивању вреднују обим и квалитет по сла, савесност, предузимљивост, да се оцењивање рада судијских помоћника врши на основу објективних и јединствених критеријума и мерила, да су оцене – „не задовољава“, „задовољава“, „добар“, „истиче се“ и „нарочито се истиче“, да виши судијски сарадник чији је рад најмање две године узастопно оцењен са „нарочито се истиче“ може стећи звање судског саветника и ако не испуњ ава услове за судију вишег суда, да се критеријуми, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника уређују актом Високог савета судства (члан 63.); да п редседник суда доноси решење о оцени судијског помоћника, да на решење о оцени судијски помоћник има право да уложи приговор радном телу Високог савета судства, у року од 15 дана од дана пријема решења о оцени (члан 64.); да је судско особље дужно да савесно и непристрасно врши своје послове и чува углед суда, да се на заснивање радног односа и на права, обавезе, стручно усавршавање, оцењивање и одговорности судског особља примењују прописи који уређују радне односе државних службеника и намештеника, ако овим законом није друкчије одређено (члан 69.).

Законом о државним службеницима („Службени гласник РС“, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14 и 94/17 ) прописано је : да се поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу посебним законом уредити и друкчије ако то произ лази из природе њихових послова (члан 1. став 2.); да је државни службеник лице чије се радно место састоји од послова из делокруга органа државне управе, судова, јавних тужилаштава, Републичког јавног правобранилаштва, служби Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда и служби органа чије чланове бира Народна скупштина (у даљем тексту: државни органи) или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова ( члан 2. став 1.); да напредовање државног службеника зависи од стручности, резултата рада и потреба државног органа (члан 10. став 1.); да су сви државни службеници једнаки кад се одлучује о напредовању и награђивању и ос тваривању њихове правне заштите (члан 11.); да д ржавни службеник може, уз писмену сагласност руководиоца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада државног службеника, да сагласност руководиоца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима , да руководилац може забранити рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад државног службеника, штети угледу државног органа, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристраност рада државног службеника (члан 26.); да је ц иљ оцењивања откривање и отклањање недостатака у раду државних службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању, да се при оцењивању вреднују мерила за оцењивање, и то: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност и савесност, сарадња са другим државним службеницима и остале спосо бности које захтева радно место (члан 82. ст. 1. и 2.).

Чланом 74. Судског пословника („Службени гласник РС“, бр. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15, 39/16, 56/16, 77/16 и 16/18) одређени су послови судијског помоћника, и то: проучава предмете које му додели судија и припрема их за суђења, обавља поверене послове у припремном одељењу, сачињава записник о састанцима, седницама већа и одељења, припрема стручне извештаје, анализе и обавештења по налогу судије, узима изјаве странака на записник обрађује притужбе грађана и обавља друге послове утврђене годишњим распоредом послова и актом о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у суду. Судијском помоћнику може се поверити и обављање других послова под надзором судије, као што су: израда нацрта одлуке која се односи на испитивање процесних претпоставки за вођење поступка, нацрт судске одлуке, нацрт одлуке о дозвољености правног лека, припремање реферата за судију известиоца, одређивање висине судске таксе, разврставање предмета и сл.

ИИИ

У погледу оцене уставности и законитости одредаба члана 12. тачка 5), члана 17, члана 18. став 6. и члана 23. Правилника, којима су уређена питања која се односе на један од критеријума за оцењивање судијских помоћника – објављени стручни и научни радови, Уставни суд најпре указује да је овај суд, на седници одржаној 5. јула 2018. године донео Одлуку ИУз-258/2016, којом је утврдио неуставност одредбе члана 63. став 1. у делу који гласи: „и објављени стручни и научни радови“ Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11-др.закон, 101/11, 101/13, 40/15-др.закон,106/15, 13/16 и 108/16). Наведеном законском одредбом, поред прописаних критеријума који се вреднују приликом оцењивања судијских помоћника, а односе се на обим и квалитет посла, савесност и предузимљивост, као посебан критеријум био је предвиђен и критеријум – објављени стручни и научни радови. Уставни суд је наведеном Одлуком ИУз-258/2016 утврдио да прописани критеријум за оцењивање судијског помоћника – објављени стручни и научни радови није у сагласности са Уставом, па самим тим исти и не може бити вреднован прилико м оцењивања судијског помоћника на годишњем нивоу. Како је ова одлука Уставног суда објављена у „Службеном гласнику Републике Србије“, број 65/18 , од 24. августа 2018. године, то је цитирани део одредбе члана 63. став 1. Закона о уређењу судова престао да важи наведеног датума.

Полазећи од наведеног, Уставни суд је утврдио да не постоји законски основ да се оспореним Правилником уреде питања која се односе на критеријум објављени стручни и научни радови, имајући у виду да је наведени критеријум због своје неуставности престао да важи, а да је Уставом утврђена обавеза да сви подзаконски општи акти морају бити у сагласности са Уставом и законом.

Како Уставни суд поводом спорних уставноправних питања у погледу оспоравања одредаба члана 12. тачка 5), члана 17, члана 18. став 6. и члана 23. Правилника већ има заузет став, то је Суд, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, бр. 109/07, 99/11, 18/13-Одлука УС, 40/15-др. закон и 103/15), одлучио без доношења решења о покретању поступка и утврдио да наведене одредбе Правилника нису у сагласности са Уставом и законом, како је то наведено у тачки 1. изреке.

Имајући у виду да Уставни суд, сагласно одредби члана 54. став 1. Закона о Уставном суду, није ограничен захтевом иницијатора, а да је у спроведеном поступку утврдио да и део одредбе члана 27. став 2. оспореног Правилника, који се односи на утврђивање броја бодова на годишњем нивоу за критеријум објављени стручни и научни радови јесте у правној и логичкој вези са одредбама члана 12. тачка 5), члана 17, члана 18. став 6. и члана 23. Правилника, то је утврдио да из истих разлога и одредба члана 27. став 2. у делу који гласи: „као и број бодова за критеријум објављени научни и стручни радови“ Правилника није у сагласности са Уставом и законом, како је то одлучено у тачки 1. изреке.

ИВ

У погледу оспоравања законитости одредбе члана 3. став 2. Правилника, којом је предвиђено да се резултати постигнути у извршавању послова и радних циљева судијских помоћника вреднују шестомесечно, и с њом у вези одредаба члана 10. тачка 4), чл. 24, 25. и 27. и члана 39. тачка 3) Правилника, у односу на члан 82. став 3. Закона о државним службеницима, којим је прописано квартално вредновање рез ултата постигнутих у извршавању послова и радних циљева државних службеника, Уставни суд је пошао од одредбе члана 1. став 2. тог закона, којом је прописано да се поједина права и дужности државних службеника у појединим државним органима могу посебним законом уредити и друкчије , ако то произлази из природе њихових послова. Полазећи од наведеног, Законом у уређењу судова посебно су уређена питања која се односе на оцењивање рада судијског помоћника, тако да се у овом делу на судијске помоћнике примењује тај закон, а не Закон о државним службеницима, управо полазећи од специфичности посла и положаја судијског помоћника. Поред питања која су у вези са оцењивањем судијских помоћника уређена Законом о уређењу судова, тим законом је дато и овлашћење Високом савету судства да својим актом уреди критеријуме, мерила и поступак за оцењивање рада судијских помоћника (члан 63. став 5. Закона) , што је Високи савет судства и учинио доношењем оспореног Правилника. Полазећи од Законом прописане обавезе да се рад судијских помоћника оцењује једном годишње, доносилац оспореног акта је, уређујући поступак оцењивања судијских помоћника, одредио временски период од шест месеци за вредновање резултата постигнутих у извршавању послова и радних циљева судијских помоћника, одредивши да је сврха шестомесечног вредновања рада судијског помоћника континуирано праћење рада судијског помоћника, као и утврђивање и отклањање евентуалних недостатака. Сагласно наведеном, Уставни суд је утврдио да одредбе члана 3. став 2, члана 10. тачка 4), чл. 24, 25. и 27. и члана 39. тачка 3) Правилника нису у супротности са одредбом члан 82. став 3. Закона о државним службеницима, имајући у виду да је посебним законом, тј. Законом о уређењу судова дато овлашћење Високом савету судства да уреди поступак оцењивања судијских помоћника, имајући у виду све специфичности у раду судова, као и специфичности посла и положаја судијског помоћника.

Поводом оспоравања законитости одредбе члана 4. став 2. Правилника, којом је предвиђено да се оцењује рад судијског помоћника који је примљен у радни однос на одређено време, Уставни суд истиче да је приликом уређивања питања која се односе на оцењивање рада судијских помоћни ка, Законом о уређењу судова прописана једино забрана да се не оцењује рад судијског помоћника који је у току календарске године радио краће од шест месеци, из чега следи да законодавац у овом случају није ограничио право у вези оцењивања судијских помоћника који раде на одређено време, што свакако мора бити дуже од шест месеци у току календарске године за коју се оцењују, сагласно прописаној забрани у Закону. Имајући у виду да из Закона следи да се оцењују сви судијски помоћници који раде дуже од шест месеци у току календарске године, независно од времена на које су засновали радни однос, Уставни суд налази да доносилац оспореног Правилника није прекорачио овлашћење када је као лица која подлежу оцењивању одредио и судијске помоћнике који су примљени у радни однос на одређено време, имајући у виду све специфичности у раду судова, као и специфичности посла и положаја судијског помоћника.

Поводом навода подносиоца иницијативе у погледу оспоравања одредаба члана 14. став 4. и члана 20. став 3. Правилника, које се односе на дефинисање и вредновање мерила – извршавање послова у роковима, Уставни суд указује да не стоје разлози оспоравања подносиоца иницијативе, јер судијски помоћник не израђује одлуке, чије израде су орочене одговарајућим процесним законима, већ нацрте одлука, у роковима који су му задати од стране судије (предлагача оцене) , и то за сваки конкретан случај посебно. У погледу навода подносиоца иницијативе да се задати рокови од стране судија могу разликовати и да се тиме судијски помоћници доводе у наравноправан положај, Уставни суд истиче, да сагласно одредбама члана 167. Устава, није надлежан да цени примену оспорених одредаба у пракси.

У погледу оспоравања одредаба Правилника које се односе на посебно мерило за вредновање критеријума предузимљивост, и то мерила „додатне активности и послови“ (одредбе члана 16. став 4, члана 18. став 5. алинеја 2. и члана 22. став 3.), којим се оцењује „учествовање судијског помоћника у другим повереним активностима и пословима за потребе суда“, Уставни суд је најпре пошао од одредбе члана 63. став 1. Закона о уређењу судова к ојом је прописано да се при оцењивању судијских помоћника , поред вредновања обима и квалитета посла и савесности, вреднује и предузимљивост. Сагласно члану 63. став 5. Закона о уређењу судова, Високи савет судства има овлашћење да својим актом утврди мерила за вредновање законом прописаних критеријума за оцењивање судијских помоћника, па је тако у оквиру критеријума предузимљивост, као једно од мерила одредио и мерило додатне активности и послови. Наведено мерило је одређено чланом 16. став 3. Правилника, којим је предвиђено да се додатним активности ма и послови ма исказује учествовање судијског помоћника у другим повереним активностима и пословима за потребе суда, што значи да су ови послови најпре поверени судијском помоћнику од стране надлежних у суду, као и да су то послови и активности које су везане искључиво за потребе суда, односно њихово обављање је у интересу суд а. Сагласно наведеном, Уставни суд налази да је доносилац оспореног Правилника, приликом оцене предузимљивости судијског помоћника, могао одредити посебно мерило које се односи на обављање додатних активности и послова, имајући у виду врсту тих послова и активности. Поводом истицања повреде забране дискриминације из члана 21. Устава, у погледу правичности при додели ових послова од стране надлежних у суду, Уставни суд поново истиче да, сагласно одредбама члана 167. Устава, није надлежан да цени примену оспорених одредаба закона у пракси.

Полазећи од наведеног, као и од чињенице да Уставни суд није стао на становиште да су поднетом иницијативом поткрепљене тврдње да има основа за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба члана 3. став 2, члана 4. став 2, члана 10. тачка 4), члана 14. став 4, члана 16. став 4, члана 18. став 5. алинеја 2, члана 20. став 3, члана 22. став 3, чл. 24. и 25. и члана 39. тачка 3) оспореног Правилника, то је, сагласно одредби члана 53. став 2. Закона о Уставном суду, нашао да је поднета иницијатива неприхватљива, те је у овом делу иницијативу одбацио, како је то решено у тачки 2. изреке.

В

Сагласно свему изнетом, Уставни суд је, на основу одредаба члана 42а став 1. тачка 2), члана 45. тач. 1) и 4) и члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду и члана 89. Пословника о раду Уставног суда („Службени гласник РС“, број 103/13), донео Одлуку као у изреци.

На основу члана 168. став 3. Устава, одредбе члана 12. тачка 5), члана 17, члана 18. став 6, члана 23. и члана 27. став 2. у делу који гласи: „као и број бодова за критеријум објављени научни и стручни радови“ Правилника о критеријумима, мерилима и поступку за оцењивање рада судијских помоћника, наведеног у тачки 1. изреке, престају да важи даном објављивања Одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

Весна Илић Прелић