Како се и види из ове пореске ствари, решењем првостепеног органа утврђена је на страни тужиље обавеза плаћања пореза на пренос апсолутних права по основу пресуде Општинског суда у С. м. П. 1257/01 од 5.11.2001. године, којом је утврђено да је по основу одржаја тужиља постала власник стамбене зграде и носилац права коришћења земљишта на којем се зграда налази. Порески органи су нашли да има места утврђивању пореза на пренос апсолутних права у складу са одредбом члана 24. тачка 1. Закона о порезима на имовину (?Службени гласник РС?, бр. 26/2001), којом одредбом је предвиђено да се преносом уз накнаду у смислу члана 23. истог закона сматра и стицање права својине и других права из члана 23. овог закона на основу правноснажне судске одлуке или другог акта државног органа.
Из цитиране пресуде Општинског суда у С. м. се види да је тужиља постала власник стамбене зграде и носилац права коришћења на парцели на којој се та зграда налази по основу одржаја, па како се одржај сматра оригинарним начином стицања својине, не из права претходника већ на основу законом утврђених чињеница, то овај вид стицања својине не представља пренос уз накнаду из члана 24. тачка 1. цитираног закона, па према томе ни основ за утврђивање пореза на пренос апсолутних права у вези члана 23. истог закона.
Стога се не могу прихватити наводи из оспореног решења и из одговора на тужбу туженог органа да свако стицање својине по основу судске пресуде представља пренос уз накнаду и основ за утврђивање пореза на пренос апсолутних права, већ се мора водити рачуна о правном основу за стицање права својине и других права из члана 23. истог закона.